taj način merenja može samo na filmu i na nekim aparatima je jako lako i sigurno (koji imaju dve oznake u M, ono sto meris i ono sto je postavljeno). Ta metoda je mnogo bolja nego histogram na digitalnim i pokaze se bolja zbog same karakteristike filma.
Uradis AE na jednu tacku i onda pomeris na drugu tacku koju meris. A ako razumes Ansel Adamsovu metodu onda možeš to još kreativnije da koristis (ako je razmak u ekspoziciji između te dve važne tacke koje meris suvise velik onda kompresujes u razvijanju a ako je malo onda proširis dinamiku u razvijanju).
Tako se meri srednja vrednost za scene koje su kriticne koje matrix može fuliti i plus mogu proverit dinamiku zenjene scene. Međutim ja obično merim jednu tacku koja je kriticna, to je uvek ili najsvetlija ili najtamnija (zavisno šta mi je važno) i pazim da postavljena ekspozicija nije dalje od +/-3 stope, ovo potvrdis iskustvom sa filmom koji koristis).
Na digitalcu koristim druge metode. Iz nekog razloga na Canonu matrix je katasrofalan u odnosu na Minoltu/Sony pa koristim isto spot. Nisam puno radio sa Nikonom ali mi se cinio bolji nego Canonov sistem.