E ovo je moja omiljena tematika. crkve, manastiri.

Nisam znao za tu rusku crkvu u Adrovcu, svakako ču je staviti na spisak za obilazak. Mislio sam da je moravska škola više opečnata struktura i živo-crvenija. Mada ne razlikujem mnogo od vardarske škole.

Slike su lepe, mada kada je tematika prava i slika mi je bolja. Sviđa mi se thumnail, kao markice. Unutrašnjost si dobro uhvatio, vanjske su malo onako, nije ni ozadina ona lepa, sivina.

Znači crkva u Adrovcima je podignuta na mestu pogibije ruskog generala Rajevskog, koji je dobio svoje mesto u Tolstojevoj „Ani Karenini” kao Vronski.

MTodorovic
Zahvaljujem puno za fotografije crkve u Adrovcu. Za Adrovac me vezuju uspomene iz detinjstva. To je jedno cudno mesto, kao iz bajke, u kome se vreme mice ne linearno niti ciklično već oko drveca, potoka i sena - kao magla, vreme se provlaci kroz pejsaz. Vreme u Adrovcu ima i oci i usi i usta: ali kao i svako Individualno Vreme, subjektivno bira kome će se obratiti, kome saputati tajne, koga će zagrliti, a kome će zabiti kasiku u ledja da je nikad ne izvuce otamo.

I pogibe covek Rus u Adrovcu, ali ga vreme izvuce iz jarka na rukama, i odnese u knjizevnost, među jarke reci i poruka; a nama dade cudnu crkvu kao znak, kao oslikano drvo pod cijom krosnjom se treba zapitati 'ko smo?'.

A šta je još bilo u Adrovcu nekada, drvece zna poneko, i vreme i što se između stabala proteze.

Hvala alpski, to je već kompliment van svake proporcije ali neka nek se nadje:) za crne dane kad pišem uz svecu i grickam nokte muceci se sa glavnim i sporednim likovima u nekim romanima...
pozz