Još nekoliko sitnica u vezi s telekonverterima:
- Obzirom da TC – za razliku od crop faktora senzora - *zaista umnozavaju* fokalnu duzinu objektiva, o tome se mora voditi racuna pri odredjivanju minimalne brzine okidanja, da bi se izbeglo tresenje celog sistema.
Pošto se TC (uz par izuzetaka) koriste sa objektivima dužim od 135mm, to prakticno znači da će se ‘objektiv + TC’ kombinacija najcesce koristiti sa tripoda, eventualno, sa monopoda.
- Upotreba TC smanjuje brzinu auto-fokusiranja sociva za 50-75%.
Ovo je sa jedne strane dobro: dubinska ostrina se, kao sto znamo, sa povecavanjem fokalne duzine smanjuje, pa je lakse i promasiti fokus.
Zato je potrebno dati AF sistemu malo vise vremena, da bi mogao da ‘zakuca’ fokus na zeljenu tacku.
Sa druge strane, to može da bude problem, naročito pri snimanju subjekata koji se brzo i/ili nepredvidivo krecu.
- Telekonveteri ne uticu na minimalno fokusno rastojanje objektiva – za razliku od objektiva ‘originalno’ duzih fokalnih duzina.
- Cetvrto i najvaznije: kao sto je kobayashi lepo objasnio, telekonverteri smanjuju maksimalni f-broj objektiva za 1 do 2 stopa.
U zavisnosti od modela kamere i njenog auto-fokus sistema, moguće je da se desi da se AF totalno izgubi, ili da ga je moguće ostvariti jedino sa centralnom fokusnom tackom, ali ne i sa perifernim.
U najgorem slučaju, kod zoomova sa promenljivim maksimalnim f-brojem, može da se desi da AF na sirokom kraju objektiva radi, a na dugackom ne.
Ovaj problem je moguće rešiti na dva nacina: na pametan, i na glup.
Pametan način je koriscenje telekonvertera koji ne ‘prijavljuju’ svoje prisustvo kameri i njenom AF sistemu – na primer, neki modeli Kenko-Tokina.
Glup način je ‘maskiranje’ (prelepljivanje sa izolir trakom) pina koji kameri prenosi informaciju o prisustvu TCa.
Iako je u ovom slučaju moguće postici auto-fokusiranje i sa manjim ukupnim f-brojem, veoma često se desava, (a naročito pri slabom svetlu/kontrastu), da objektiv udje u petlju, da pocne da lovi fokus napred-nazad, sve dok mu ne pregori servo-motor.
Ovaj način dakle, bez preke potrebe, NE treba koristiti!
__________________________________
Šta ja sumnjam je da ako recimo na takovom objektivu stavim blendu odmah na 11 dobit ću isto puno ostriju sliku nego na 5,6 i ako kasnije u PS kropujem 2x da bi rezultat bio sličan ili isti ?
________________
Odgovor na konkretno pitanje je veoma nekonkretan, da ne kažem advokatski.. :D
Da li će rezultat biti isti ili sličan, zavisi od najmanje tri faktora: preciznosti fokusa (na konkretnom snimku), rezolucije objektiva, i konacno, rezolucije senzora kamere.
Po svojoj prirodi, i promena fokalne duzine objektiva (upotrebom telekonvertera ili koriscenjem duzeg sociva), i kropovanje u post-procesiranju, su u sustini jedno te isto!
I jedno, i drugo se na kraju krajeva, svode na ‘isecanje’ dela slike i ‘uvecavanje’ tog dela na dimenzije finalne slike, onakve kako je posmatrac, na kraju krajeva vidi.
Da li je to isecanje uradjeno ‘ispred’ senzora, pre nego sto vizuelna informacija stigne na njega, (koriscenjem vece fokalne duzine), ili ‘iza’ senzora, na putu do konacne slike (koriscenjem cropovanja u post-procesiranju) - za posmatraca nije mnogo bitno: on vidi ono sto vidi, i najcesce ne može da zna koji je od ova dva metoda upotrebljen.
Ono sto jeste bitno i sto čini vidljivu razliku, je rezolucija snimka ‘on target’, na cilju, na subjektu.
Šta to prakticno znaci?
Ostavimo rezoluciju objektiva (meri se u broju linija po milimetru, lines/mm) po strani.
Po tom pitanju, fotograf ne može ništa da uradi, osim da kupi drugi, bolji objektiv.
Pricajmo o razlici između ukupne rezolucije senzora, i rezolucije snimka ‘on target’.
Tvoja kamera Seeb, ima senzor cije su dimenzje 4288 x 2848 pixela, odnosno, ukupnu rezoluciju 12,212,224 pixela, iliti 12.3 megapixela, efektivno.
Ako upotrebis, recimo, 2x telekonverter, na senzoru ćeš dobiti sliku koja će biti 2x manja u obe dimenzije, i po sirini, i po duzini, odnosno, sliku 4x manje povrsine – ali će ta slika biti projektovana, ‘raspoređena’ na ukupnu povrsinu senzora, na 4288 x 2848 = 12.3 Mpix.
Ako snimis sliku bez telekonvertera, sa golim objektivom, pa u post procesiranju kropujes sliku 2x, ona će na imati istu, 4x manju povrsinu, ali će biti raspoređena na 4x manji broj pixela 2144 x 1424 = 3,053,056 = 3 Mpix ‘on target’.
U prvom slučaju ćeš imati snimak vece rezolucije, ali sa svim optickim nedostacima koje donosi TC, u drugom nećeš imati te nedostatke, ali ćeš imati 4x manje pixela na raspolaganju.
Teorijski, gledajuci samo brojeve, zakljucak je jasan: bolje je upotrebiti telekonverter, tojest, objektiv vece fokalne duzine.
U praksi, i tih preostalih 3Mp je najcesce dovoljno za solidnu fotografiju, a naročito ako je finalni proizvod odstampana slika.
Gde se onda javlja razlika, čak i ako je ‘preostla’ rezolucija dovoljna za finalnu fotografiju?
Razlika je u preciznosti fokusa.
Drugim rečima, ako je slika originalno snimljena sa fokusom ‘u picinu dlaku’, bez tresenja kamere/objektiva, i bez pomeranja subjekta, snimanje bez TC i kropovanje u post-procesiranju je dobro i jeftino rešenje – posle uvecavanja na format stampe neće se videti mnogo razlike.
Ako je snimak stresen, ili se subjekt pomerio, bolji rezultat će se dobiti koriscenjem TCa, zato što će se u procesu stampanja originalna slika sa senzora smanjiti, a to će ‘sakriti’ i greške koje unosi optika TCa, i greške koje unosi neprecizni fokus.
E sad, kako to znati PRE nego sti si opalio snimak (sa ili bez TC), zavisi samo i jedino od iskustva fotografa..
__________________________________
Sve sto ste ikada želeli da znate o telekonverterima, a i sto niste, imate ovde:
http://photography-on-the.net/forum/showthread.php?t=41922
.
Najveci deo teksta se odnosi na Canon kamere, objektive i telekonvertere, ali mnogo toga vazi i za sve ostale aparate.
