Sirokougaoni objektivi imaju ugradjen autofokus zato što dubinska ostrina, osim od fokalne duzine, otvora blende i formata medija, zavisi još i od daljine subjekta na koji je socivo fokusirano.

Na 1.5x crop Nikonu, na 12 mm i f/4, tvoj objektiv će pokazati sve ‘ostro’ od 1.5 m do beskonacnosti, ako je subjekt fokusiran na 10 m.
Međutim, ako je subjekt fokusiran na 1 m, dubinska ostrina će biti mnogo, mnogo manja.
Prostirace se od 0.35 m ispred, do 1.22 m iza subjekta – drugim rečima, mnogo toga neće biti ‘ostro’.

Trećim rečima, tvoja tvrdnja iz uvodnog posta vazi jedino ako je subjekat foksuran na hyperfocalnu daljinu.
U svim ostalim slučajevima, jedino DoF kalkulator može da ti da tacne vrednosti.

Međutim, ima ovde jedna sitnica koja se provlaci kroz uvodni post, a sa kojom se ne slazem..
Verovanje da kamere sa full frame senzorom daju manju dubinsku ostrinu je pogresno!
Istina je upravo obrnuta: kada je ***sve ostalo jednako***, kamere sa manjim senzorom daju manju dubinsku ostrinu, a sa većim, veću.

Utisak da je na vecem senzoru moguće postici vece ‘zamucenje’ (delova slike koji nisu u fokusu), dolazi od cinjenice da sam fotograf, da bi na full frame odrzao isti kadar kao na crop senzoru, mora ili da A) pridje blize subjektu, ili da B) upotrebi socivo sa vecom fokalnom duzinom – a oba ova elementa mnogo vise smanjuju dubinsku ostrinu, nego sto ga velicina senzora povecava.

Uslov A) nije preporucljivo koristiti zato što se u tom slučaju menja perspektiva (međusobni odnos prividne velicine elemenata koji cine sliku), tako da se najcesce koristi B) veca (takozvana, ‘ekvivalentna’) fokalna duzina.

Obecao sam svojevremeno da ću napisati malo duzi tekst koji će objasniti ovu zabludu u detalje, ali nikako da uhvatim vremena..

Za sada, samo ukratno.
Dubinska ostrina zavisi od 4 elementa:

1) Otvora blende: VECI otvor blende daje MANJU dubinsku ostrinu.
2) Fokalne duzine objektiva: VECA fokalna duzina daje MANJU dubinsku ostrinu.
3) Rastojanja kamera-subjekt: VECE rastojanje daje VEćU dubinsku ostrinu.
4) Velicine senzora: VECI senzor daje VEćU dubinsku ostrinu.

Koga zanima da ovo bisti u detalje, može to da učini ovde:

http://dofmaster.com/dofjs.html

I onako, kao zanimljivost, moj LX3 ima effektivno Ultra-Super-Wide objektiv neverovatnih specifikacija:

f2/8.5mm do f2.8/21mm!!

Postoji li tako nešto das APS-C ili FF?!?

Hah!

;)

Da ne bih sad racunao vrednosti za tvoj primer, pa skidao screen capture, ovde imaš dva primera koja sam napravio još odavno.
Na prvom linku je DoF za full frame Canon 5D, a na drugom, za Canon 1.6x crop.

Obrati paznju da su fokalna duzina, f-stop i rastojanje u oba slučaja potpuno JEDNAKI.
Razlicit je jedino CoC, koji je, sa svoje strane, definisan velicinom senzora.

http://tinyurl.com/qj3t2l

http://tinyurl.com/o8axtt

Rusti, dao si opsti link koji kaže sve, i ne kaže ništa.
Tamo negde duboko zakopano u generalnom tekstu, ako si dovoljno uporan, naći ćeš potvrdu ovog sto kažem: VECI senzor daje VEćU dubinsku ostrinu, ***ako je sve ostalo jednako***.

Ali, obzirom da si ocigledno početnik u fotografiji, za početak se zadrzi na DoF Calculatoru, menjaj vrednosti i izvlaci zakljucke.
Što se mene lično tiče, nemam ništa protiv ni da verujes u suprotno, posebno zato što je to veoma uobicajena zabluda kojoj su podlozni i mnogo iskusniji fotografi.

U svakom slučaju, ako jarac Hermeto laže, rog od brojeva ne laže..

Rusti, dobio bi veoma malo a potencijalno izgubi puno u odlucujucoj situaciji (kao sto Hermeto rece, šta je sa stvarima na 0.5m?).

A AF rešenja su već 30 godina na trzistu, razradjena tehnika, i to vise nije ni 10% cene objektiva.
Placa se vise i za stabilizaciju i za ekstra stop...

I na kraju, posto si već pomenuo „CoC”, (koji sam ja namerno izostavio, jer je suvise tehnicki pojam a malo utice na stvar, bar kada se prica o sitnim formatima) sa iste stranice informacija:
_______________

Pa sad Srdjane, da bas malo utice, ne bih rekao!
Utice manje nego ostala 3 elemanta, a koliko je to malo, dalo bi se diskutovati.
U primeru koji sam ja dao, DoF na full frame 5D je 5.06 m, a na 1.6x croped 40D je 3.1 m.
5 nije malo vece od 3 ako mene pitas, nego mnogo vece, celih 63% vece!

http://tinyurl.com/qj3t2l

http://tinyurl.com/o8axtt

Ali, kao sto rekoh gore (i kao sto tvoj link kaže) uvecanje DoFa koji veci senzor donosi, relativno je manje nego smanjenje DoFa koje donosi promena ostala 3 elementa: otvor blende, fokalna duzina i fokusna daljina.

Sa druge strane, Circle of Confusion je konfuzan samo po imenu.
Meni barem, je mnogo lakse da razumem CoC i njegov uticaj na DoF, nego uticaj ostalih faktora.
Zašto?

Prvo, zato što je CoC konstantan, uvek isti za svaku situaciju, i drugo, zato što je njegov uticaj na DoF linearan.
Sa druge strane, uticaj otvora blende, fokalne duzine i rastojanja nije linearan: oni drugacije menjaju DoF kada je fokusno rastojanje blize beskonacnom, a drugacije kada je ono blize macro vrednostima.

Na sličan način se menja distribucija DoFa, odnos ‘zamucenja’ ispred i iza subjekta koji je u fokusu.
Pri rastojanjima bliskim hyperfokalnoj daljini taj odnos se blizi odnosu 1/3 ispred i 2/3 iza subjekta, a pri macro rastojanjima je blizi odnosu 50-50, 1/2 ispred, 1/2 iza.
Ali, ostavimo to po strani, to je još jedna nova konzerva crva, koju je možda bolje ne otvarati.

CoC je jednostavno, pokusaj da se objektivno definise nešto sto je subjektivno, nešto sto svaki covek drugacije ‘vidi’, drugacije dozivljava: ostrina slike.
Drugim rečima, kolika je (objektivna) maksimalna velicina tacke koje ljudsko oko (subjektivno) vidi još uvek kao tacku, a ne kao razmazan kruzic.

Koji sve elementi uticu na to da covek tacku vidi kao tacku?
Nabrojao sam ih gore: velicina slike koja se gleda, rastojanje sa koje se slika gleda, dioptrija oka posmatraca i konacno, ono sto tvoj link kaže, faktor uvecanja slike sa senzora, da bi se dobila slika koja se posmatra.

Prve 3 velicine su standardizovane, one su uvek iste.
Promenljiva je jedino četvrta velicina, i ona (direktno i linearno) zavisi od formata senzora kamere.
Opticka informacija sa manjeg, crop senzora mora da bude povecana vise nego informacija sa većeg senzora, da bi se dobila konacna slika jednake velicine.
Upravo zato je CoC razlicit za razlicite formate senzora.

E sad, ovde je važno naglasiti da je precizno odredjivanje dubinske ostrine nešto o cemu se mnogo prica i teorise, a u praksi, malo koristi.

Razlog za to je, u prvom redu, nedostatak preciznog merenja rastojanja između kamere i subjekta.
Koliko fotografa bas tačno meri to rastojanje?
Možda ponekad, u studijskim uslovima, za snimanje nekog proizvoda, pod strogo kontrolisanim uslovima.
Ali, čim fotograf izadje napolje, čim pocne da snima nešto sto nije bas jednostavno izmeriti metrom, ili nešto što se kreće, sva merenja padaju u vodu i pocinje ‘shac metoda’.
U najboljem slučaju, fotograf pritisne DoF preview dugme, pa šta vidi u zamracenom trazilu vidi, i to mu je.
U najgorem, oslanja se na iskustvo, pa šta ispadne, ispadne.

U svakom slučaju, ostaje ono sto sam na početku rekao.
Suprotno verovanju velikog broja priucenih fotografa, ako je sve ostalo sto na DoF utice (blenda, fokalna duzina, fokusno rastojanje) jednako, kamera sa većim senzorom daje veci DoF, a sa manjim, manji.
*Privid* da kamere sa većim senzorom daju manji DoF dolazi od toga sto, da bi se dobila ista kompozicija, sam fotograf mora da promeni još neki od elemenata koji na DoF uticu: ili blendu, ili rastojanje, ili, sto je u praksi najcesci slučaj, fokalnu duzinu objektiva.
______________________

U vezi s originalnim pitanjem, konkretno.
Automatsko foksiranje je funkcija kamere, u najmanju ruku koliko i funkcija objektiva, ako ne i vise.

U procesu fokusiranja, kamera radi skoro sve: uzima ‘uzorak’ slike, deli ga na dva senzora, upoređuje fazni (kontrastni) pomeraj između ta dva uzorka, pojacava signal (rezultat te razlike), salje ga na kontakte objektiva.
Objektiv, sa svoje strane, ili ima servo motor koji taj komandni signal izvrsava, ili ga nema.
Drugim rečima, u procesu foksusiranja, kamera radi 95% posla, a objektiv 5%.

Da, postoji još po neki objektiv (obično ultra wide ili fisheye) koji se pravi bez servo motora, ali je njih sve manje.
Tehnologija je danas toliko napredovala da će, ja verujem, za neku godinu biti teško pronaći objektiv bez opticke stabilizacije, a o autofokusu da i ne govorimo.

Ovo je odlicna primedba, kljucna reč je Vidno Polje!

Ako bismo umesto fokalne duzine objektiva, velicine senzora i rastojanja, koristili vidno polje objektiva (onako kako je projektovano na senzoru), ništa od ove zaibancije ne bi bilo potrebno, sve bi bilo mnogo jednostavnije.
Dubinska ostrina bi zavisila od samo 2 velicine: otvora blende i vidnog polja.
Veci otvor blende – manja dubinska ostrina.
Vece vidno polje – veca dubinska ostrina.

Mana ovakvog pristupa je samo jedna..
Ma koliko da da dobar fotograf ima (ili bi trebalo da ima) u glavi grubu ideju koliko mu je vidno polje potrebno za određeni zadatak, ja ne znam ni jednog jedinog fotografa koji bi rekao: Aha, idem sad da slikam portret, za to će mi trebati objektiv od 30.1 stepena.
Ili, danas radim pejzaz, uzecu ovaj od 106.7 stepena.
Umesto toga, verovatno da će reci: za head shot portret ću uzeti 80 mm, a za pejzaz 16 mm.

Objektivi se po tradiciji određuju prema fokalnoj duzini, a ne prema vidnom polju, i otuda cela ova komplikacija.

Na Tamronovom sajtu ima lepa ilustracija fokalne duzine i vidnog polja njihovih objektiva, u odnosu na velicinu senzora kamere na koju su nakaceni.

http://www.tamroneurope.com/flc.htm

Ovih konfuzija nije bilo dok nisu stigli DSLR sa crop faktorom i
izrazom ekvivalent to 35mm.
Primera radi prvi se pojavio Canon sa takozvanim objektivom 17-55mm
uz napomenu da je specijalno dizajniran za crop 1.6 i da se ne može
koristiti za 35mm EOS formate, zašto? zato što bi on to i bio kad bi ga
i stavili na 35mm senzor slika bi bila upotrebljiva samo u centralnom delu a okolo neostra jer je manja od 35mm senzora ili filma.
Potpuno isto vidno polje ima i objektiv 27-82mm samo sa vecom projektovanom slikom na full frame i ovaj objektiv će uvek dati veću dubinsku neostrinu u identicnim situacijama nego 17-55 na crop 1.6

Dakle gde je pocela konfuzija, Tz. Canon 17-55mm Kit ima stvarno zariznu duzinu 17mm zbog Canon tela konstrukcije i univerzalnosti ali
zakrivljenost sociva je takva da je celokupno stvorena slika smanjena
i odgovara onoj koju pravi objektiv sa manje konkavnim socivom i zove se 27-82mm
Tako danas imamao dve vrste objektiva , i kad stavimo na kameru 1,6crop
objektiv 17-55 kažemo to sa ispravnoscu a kad stavimo napr Canon 24-105 onda treba reci 38-168 i kao takvog tretitati .

Student da zavrsim
Format senzora nema nikakve veze sa dubinskom ostrinom
Format slike koju stvara i projektuje objektiv ima i te kakao.
Za velike formate se prave kakvi objektivi?????

Hm, ja se izvinjavam sto sam postavio sliku od onog objektiva pa
su diskutanti izgleda ostali bez dara govora.., trebao sam
možda postavit objektiv nekog plasticnog Canona :))

Hermeto prvo da se zahvalim za pristojan komentar i dobronamjerne savjete, kao i na par opravdanih kritika.

-Nisam ja tu sliku naslikao već jedan prodavac iz Beca sa kojim sam vodio dosta dugo pregovore oko tog objektiva, to je već zavrseno i objektiv me ceka. Idem za par dana nešto poslovno u Graz i Bec pa ću taj objektiv konacno preuzet..

Linea zna o kom je objektivu riječ jer sam ranije već postavio sliku tog objektiva kad sam jednom u sali rekao da steta sto Fotqa nije blize pa da kupimo zajedno taj objektiv.., mislio sam isto da se na ovoj slici ipak mogu vidjet oznake, ako se još jednom klikne na sliku još se poveca.
I nema tu nešto puno oznaka,
gore piše „Nikon ED”
ispod „NIKKOR 400mm 1:2,8

Onaj CPU (Central Processing Unit) kako sam mogao po izgledu objektiva
zakljucit nema. Za skalu dubinske ostrine i dalje
ne znam oko ocitavanja na bjelim oznakama. Ja kao laik mislim da je na bjelim oznakama ta velicina vise za prepostavit, nešto unutar okvira recimo plavih crtica. Dobro kod objektiva ionako sve ide postepeno, pa tako valjda i ostrina kao i dubinska ostrina je precizno teško definisat, jer šta znaci isto recimo rastojanje gledano na toj dubinskoj skali kad se pogleda podrucje unutar plavih crtica, ako je to npr. 50 cm
ispada da je 25 cm ispred i 25 iza ostro, iako je negdje bilo rijeci koliko se sjecam da je dubinska ostrina dosta veca iza fokusa nago ispred..

Isto kad smo već kod ostrine, ranije su bile stalne kritike na opravdano nedovoljnu ostrinu mojih slika. Ja sam jednom napmenuo da je
jedan o razloga tomu i možda dosta veliki otvori blende (recimo f=2) na kojima nejcesce slikam (uglavnom radi dobivanja vece brzine snimamja), ali nitko se nije ozbiljnije osvrnuo na taj detalj. Nisam siguran ali ja kao laik sad mislim da se na velim otvorima blende ne moze dobit ostra slika, ni objekt nije ostar, zavisno od objektiva ali po mom mišljnju sve ispod nekih f=5,6 nije ostro.

Što se tiče teme i AF ja mislim da gdje god taj AF nije bas potreban da je najbolje rucno fokusirat, ja nemam nijedan objektiv AF i za ono šta za sad slikam mi netreba. Možda kod sporta i još nekih situacija gdje je bas AF neophodan, meni je nekako zabavnije i interesantnije sam vrtit onaj ring na objektivu nego da mi to radi neki motor i tehnika. Isto bi trebalo osim tih brzih situacija po mom mišljenju rucno namjestanje fokusa bit tacnije od AF.
Nije da ja nevjerujem teh. ali nije bas ni tako svemocna a mi tako nemocni kao što se mnogima čini, recimo jedan primjer, danas ni najmoderniji i najmocniji robot ne moze, nezna i nije u stanju da saznjira jedne cipele, djete od 8-9 god. to uradi bez problema.

Negdje sam isto procitao da se danasnjim proizvodjacima modernih fotoaparata ozbiljno zamjera zašto nisu ostavili vise mogućnosti za rucno fokusiranje, kao stara dobra prizma i sl..
”

E sada se razumemo, ovaj zadnji tekst je bolji od ranijih pokusaja.

E, i meni je drago da smo se konacno razumeli Srdjane!
Mada, ja sam i tamo gore pisao isto sto i ovde, samo sto možda nisam dovoljno akcentovao kljucne reci i razjasni pojmove..

Nešto smo malo tvojih fotki videli da bi mogli da odgovorimo cija bi fotka „bolja” bila.
Sve verujem da bi propali u svakom slučaju. :)

Dakle 100mm... cekaj koji 100mm, mislim da li pokriva ceo 36x24mm senzor ili si bas stedeo pa ga kupio uz 40D?

I kažeš zalazak sunca a blenda fiksirana, a?

A kamen veliki, onako, bas bi voleo da imaš onaj 35mm, zar ne?

Propali ste još na početku price... bolje samo da gledate.

Pitam se samo šta je pisac na kraju svih ovih
tekstova hteo da kaže...?... jer verujem
ako pitate bilo kog fotografa (profi) dali
non stop gleda na brojke, dubinsku ostrinu, oznake
na socivu, premerava, mnozi i kalkulise ili
mu je ono sto vidi kao koncept, kao kompozicija,
kao poruka snimka, kao momenat, kao trenutak
u kojem se sve odvija kudikamo vaznije i on
taj trenutak želi preneti onako kako ga vidi.

?

_________L I N E a _________________________

Obavezno posalji taj objektiv, zajedno šta testnim snimcima, Svedskoj akademiji nauka, dobices Nobelovu nagradu za Fiziku, garantovano! :D

Bas sam hteo da kaže, to mora da je VEEEELIKI objektiv sa cudnim staklom...

kobajashi, mislim da si pomeshao pojmove. do je UVEK vecha na zatvorenijoj blendi.
e sad ako posmatrash stvari „od nazad” - znachi idesh od najzatvorenije blende - pa si sad i dalje na nekim velikim blendama (tipa spushtash se sa 32jke), tu mozhe da se desi to o chemu prichash, jer si povechanjem otvora smanjio difrakciju koja ima za posledicu smanjenje oshtrine/kontrasta, i subjektivni utisak je da je ta slika bolja -jer deluje oshtrije i kontrastnije - jer si i dalje kao shto rekoh na velikoj blendi (i velikom dofu), ali kada bi se to „merilo” - tvrdim ti da je ona sa 32jke ujedno i slika sa vechim poljem dubinske oshtrine. to je fizika i matematika. i taj rachun nema izuzetke.

Dobro je da se bar neko setio difrakcije :)

Mnogi dobri MF objektivi nemaju blendu manju od 2.8, dok vecina ima blendu 3-4 (koliko sam vidjao neke cesce koriscene, obično je blenda 3.5 ili 4 a kod tele objektiva ide i do 8).

Pa sad, vidite šta biva kad samo malo smanjite blendu (tj. povecate f broj), ako kod FF DSLR-a koji ima manji senzor difrakcija pocinje već na f8.
Da li je razlog difrakcija nije mLogo bitno, jer pricamo o (dubinskoj) ostrini, i stvar je da sa povecanjem blende (tj. smanjenjem f broja) povecavamo ostrinu i onoga sto je u DOF-u, a obrnutim postupkom smanjujemo ostrinu s tim da difrakcija potpuno pojede ostrinu onoga sto je u samom fokusu tek na kraju, posto malo ispred i iza fokusne ravni deluje dodatno pogorsava ostrinu onoga sto je već delimicno neostro.

Sve ovo vazi, naravno, u slučaju da je u fokusu objekat u centru kadra, sto najcesce i jeste slučaj kod MF aparata, a na koji sam i mislio u prethodnoj poruci (pa zato prica o perifernim zracima itd.).

Nego, zaboravih gde sam procitao detaljnu pricu o tome, i kako kod nekih objektiva u nekim kombinacijama (fokalna duzina, daljina objekta, blenda) izgleda kao da smanjenje blende povecava DOF (ali kažem, 'izgleda'), ali zato je neko primetio još jedan interesantan efekat kod MF formata, koji je teško simulirati na 35mm i manjim formatima:

„Ali kad smo kod DOF-a - meni se srednji format sviđa zbog onog svog ”čudnog„ DOF-a koji je mnogo širi (preciznije rečeno dublji) u odnosu na 35mm DOF.
Slika ima toliko dubok DOF da je u stanju da zahvati ”debljinu„ celog ljudskog tela i da u tom polju sve bude veooooma oštro a da izvan tog polja počinje da se pojavljuje efekat zamagljivanja.
Veoma, veoma pozitivna stvar u slikanju ne samo ljudi već i drugih stvari.
Ko to nije video, savetujem da pogleda tj. pronađite na netu - deluje vrlo impozantno.”

Takođe, za maltene beskonacno dubok DOF, ovo je jedna vrlo interesantna spravica (na ovoj fotki nakacena na RED kameru):
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/5/59/Frazier_Lens_on_RED_Camera.jpg