Mislim možeš uraditi brdo analiza koje će ti pokazati da je sve ok i da opet ništa ne saznaš. Svakako odi kod nekog dr koji bi te uputio šta tačno da uradis, već kad imaš volju, cisto da ne lupaš glavu i bacas novac bespotrebno. Sve je to prirodna selekcija, nemoj sebe da krivis.

Slazem sa sa Milicom. Kad su svi rezultati u redu, lekari kažu da je pitanje prirodne selekcije i da se tu ništa ne može. Ja sam imala 2 spontana, tražila da radim sve moguće pretrage i svi rezultati su bili savrseno dobri. Lekari u jednoj od najboljih klinika za reproduktivnu medicinu u Evropi su jedino mogli da kažu da treba da budem strpljiva, a vreme je radilo protiv mene. Onda sam sa 42 godine ostala prirodno trudna i imala skolsku trudnoću do samog krja, kad beba nije pokazivala zelju da se odvoji od mene :-) Sad je tu uz mene, najlepsi decko na svetu, star 3 meseca...
Sve najbolje!

Cao Nunuc,

Tvoj Dr. je u pravu. Postoji 10001 razlog za pobacaj AKO i KADA se ne uradi geneticka analiza ploda, te ostane sumnja da je postojao geneticki/hromozomski problem sa bebom. Ipak, ti si koliko razumem to uradila i beba je bila OK sa te strane.

Iskreno, broj se tada sa 1001 svede na par drugih razloga koja uopste nije teško proveriti.

1) Prvo, vidi da li je uterus fiziski ok oblika (možda si to već radila), tipa da nije onaj dvorogi uterus, nemas velike delove koji su endometriozni itd. Znaci fizicka evaluacija uterusa. Možda si to već i radila, jer vecina onih koji se pripremaju za bilo kakvu proceduru to urade.

2) Drugo uradi hematoloske analiza! Ja posle prvog pobacaja na sreću ili na zalost nisam mogla tačno 2 godine da zatrudnim. To mi je dalo prilike da uradim ove analize i otkrijem da imam 2 genetske mutacije koje dovode do hiperkoagulacije (posebno u trudnoći). Ja sam heterozikot za Protrombin II mutaciju i homozikot za MTHFR gensku mutaciju. Ako se uspostavi da i ti imaš iste, mogu da ti vise pišem o tome, ali u celini postoji 10tk raznih mutacija koje treba proveriti (ako možeš) (protein-S, protrombin II, Factor V Laiden itd.). Terapija je ista - Lovenox inekcije (niskomolekularni heparin) ili heparin (mada se trudi da ga izbegnes, pricacu ti i o njemu ako te bude interesovalo, ja sam na cist heparin presla prošle nedelje i bas nadrljala, pa su me vratili na Lovenox). Sve u svemu, evo ti jedan od radova koje možeš procitati. Tu ti je lista svih mutacija i procenti koji govore koliko svaka od njih povecava rizik od hiperhoagulacije u trudnoći.

http://asheducationbook.hematologylibrary.org/cgi/content/full/2009/1/277

Još nešto, cekajuci da krenem sa IUI-em, a znajuci za ove mutacije, ja sam bila 4 meseca 81mg aspirina (tako su mi prepisali). Zatrudnela sam prirodno mesec pred početak stimulacija! Iskreno mislim da je to pomoglo. U 5toj nedelji su me skinuli sa aspirina i prebacili na Lovenox.

3) razne imunoloske analize. Meni nisu mnoge radili, ali su gledali ANA i anti-phospholipid antibody. Postoje i druge-porazgovaraj sa svojim doktorom.

I ja isto mrzim to cekanje i nadanje! Ništa mi u ovoj JAKO, JAKO komplikovanoj trudnoći nije tako teško palo, kao one prve 3 godine cekanja, nadanja, osecaj nemoci itd. Posebno u tvom slučaju kada znaš da je beba bila geneticki OK, treba uraditi ove analize. Zato sam i napisala da je možda sreća sto nisam mogla odmah da zatrudnim jer sam onda radila neke od ovih testova i videla u cemu je problem. Sa nekim od ovih mutacija, žene gube bebe u drugom i trecem trimestru, a to je ono sto ni najgorem neprijatelju ne bih pozelela. Dakle, uzmi ovo tvoje (bolno) iskustvo kao izvor informacija i kreni napred :-).

Pozdrav i puno sreće!

Nunuc, samo sam htela da nadodam da, ako ćeš već uraditi sve ove hematoloske i imunoloske analize, ne bi nilo loše da uradis i ogtt test sa insulinemijama i zatim se posavetujes i sa endokrinologom. Razumem tvoju zelju da sledeći put bude sve ok, zato sam ja pre svoje prve VTO uradila ogtt, na svoju ruku, gde mi je konstatovana insulinska rezistencija i bila sam na terapiji sioforom do 6. meseca trudnoće, bas zbog opasnosti od pobacaja zbog lošeg lucenja insulina. Analiza ( ako radis u priv lab i glukozu i insulin) kosta oko 4000 dinara, a mnogo znaci.

Desavaju se pobacaji, pa naredna trudnoća prođe super, ali ja sam nekako bliza tvom razmišljanju da je bolje iskljuciti neke stvari nego posle lupati glavu „kako” i „zašto”. Odgovor ćeš možda pronaći, a možda ne. Za mene lično dodatne analize nikako nisu bacanje para.

Srećno!