Mislim da mu je to trenutno stanje takvo da mu je dosta svega, ne brini imaces uvek podrsku od supruga, pusti ga malo. Šta bi onda trebalo moj da radi, do mene js sto nemamo dece, čak šta vise treba mi donacija jajne celije. U svemu me podržava, čak ja nekada klonem pa me on tesi,ne brini procice ga to. koliko ste puta radili vto?

Potpisujem sve gore napisano u potpunosti.
Nemoj da skrivaš i štediš ga od informacija, čak i kad su u pitanju gluposti jer na taj način i njega ostavljaš u akciji oko svega. Ja konkretno mnogo toga prolazim sama sa sobom ili info djelim sa curama iste sudbine na forumima jer moj muž nije baš vješt oko praćenja mojih folikula, ovulacija i svega još. Ali njemu sam prepustila ono što on može i glavni je za organizaciju boravka u Mariboru i ostale sitnice, nabavku ljekova itd. Ja realno nisam ni očekivala od njega da on proživljava isto što i ja jer objektivno i ne može, to što se ja uspaničim oko nekih sitnica i što osjetim žigove pa počnem da razmišljam o Bog zna čemu on ne može osjetiti. Problem je samo u meni ali ga nikad nismo tako doživljavali, išli smo na rješavanje problema odmah na početku bez obzira o kome je rječ. Mislim da ako postoji ljubav i razumjevanje i ovi problemi se mogu prevazići bez obzira do koga je. Ja u duši imam mnogo više boli jer nosim teret na svojim plećima, proživljavam sve vezano za postupak i nikad nisam pravila paralelu da se više patim nego on. Ako sam pristala na rješavanje problema i rješenje se ogleda kroz postupke vantjelesne oplodnje onda nemam šta razmišljati kome je teže. I da nije ovaj muž u pitanju il neki drugi, treći ili peti meni bi bilo isto. Hvala Bogu pa je kod njega sve ok jer u suprotnom bi morala razmišljati da li će on dobro odreagovati, hoće li proći sve ok i kod njega a muškarci su čudo, uspaniče se od obične sitnice. Tako draga moja, glavu gore i naprijed.

U nasem slučaju problem je bio kod mm,ali je on godinama bezao od lecenja a u to vreme ja sam još uvek bila ravnodusna po pitanju dece.Mad,a sigurna sam da je kod mene bio zdravstveni problem ja bih se lecila.I tako, tek kada sam ja pozelela bebu,daleko od toga da on nije hteo čak mislim i mnogo pre mene,i kada sam ga pritisla mi smo u roku od godinu ipo cekali našeg prvog sina.Jedana lekarka,inače profesor na fakultetu,mi je rekla da muskarci to mnogo strasnije dozivljavaju nego žene,pogotovu kada je problem kod njih i to im predstavlja atak na muskost i da ih treba razumeti i naći diplomatski pristup resavanju problema.Ako primetite da i kod muskog steriliteta retkost je da se javljaju muzevi već su to po pravilu njihove žene.

Pocni da vodis muza sa sobom na preglede i sve sto prolazis da bi dosli do bebe. Ti se ne muzcis da ti dobijes već da VI dobijete dete.
Moj muž je tek kad sam pocela da ga vucaram sa sobom shvatio kroz šta sve ja treba da prođem za razliku od njega. Kad je prvi put video spekulum i za šta on sluzi vise mi nikada nije pravio problem nizasta što se pregleda, podrske i svega ostalog tiče! :) Nasa borba je trajala preko 7god. Sada imamo dva decaka od 16 meseci!