Diskusije - Forumi

+0 / -0 0

32%

nunuc
(psiholog)

07. april 2010. u 07.08

Drage žene,

citajuci ove postove shvatila sam da vecina žena optimisticki gleda na rezultate IUI i/ili IFV. Taj optimizam ide do toga da su neke osobe u potpunoj neverici ili čak depresiji ukoliko pokusaj ostajanja u drugom stanju ne uspe.

POnekada razmišljam da li je bolje biti racionalan i shvatiti da po statistikama svega 30% žena odlazi kuci sa bebom i da je veca sansa da se to ne desi nego da se desi.

Možda zvucim malo surovo ali nije li po vama bolje prihvatiti realnost iako lepse zvuci verovanje u 100% uspeh?

I sama sam negde disbalansirana između volje i zelje da verujem da će uspeti pokusavanje i onoga sto statistike pokazuju. A iskreno, volela bih da me neko razuveri da istrajem na ovom putu koji je emotivno i fizicki vise nego zahtevan.

Kako se zapravo nosite sa realnoscu u pokusajima ostajanja u drugom stanju? Koje mehanizme odbrane imate? Da li je otpimizam i verovanja kljucna stvar po vama u uspehu?

+0 / -0 0

LeeLu

07. april 2010. u 07.14

Posmatraj to ovako: Kod 'normalnih' parova koji nemaju problem sa sterilitetom sanse da zatrudne su 25% u svakom pokusaju tako da su sanse sa IVF-om ipak vece!

Znaci normalno je da regularan par u proseku ostane trudan posle 4 pokusaja, a IVF posle 3. :)

+0 / -0 0

mojemaleno
(administrator)

07. april 2010. u 07.20

Ja živim u malom gradu, gde se svi znamo i relativno znam sve koji imaju ovaj problem. Nas odavde, salju u Front na inseminacije, i ja sve žene koje znam ostale su trudne posle najviše tri pokusaja, a koje su isle na VTO sve su ostale trudne posle prvog puta... da li je slučajnost ili ne- ne znam, ali da sam ja otisla, verovatno bih im pokvarila prosek, koji sam baksuz...

+0 / -0 0

nunuc
(psiholog)

07. april 2010. u 07.49

Hm hm da...a u krjnjem slučaju i normalno je da nam motivacija i raspoloženje varira...takva tura...

Mada Lee lu upravu si ti statisticki, a ja nekako potisnula cinjenicu da broj pokusaja povecava sanse. :) A i to je valda neki odbrambeni mehanizam.

+0 / -0 0

kastelbl
(prosvjetar)

07. april 2010. u 08.45

Moje mišljenje je da je ključna stvar uspjeha-upornost. Kad zavirim negdje duboko u sebe, ne mogu da se ne prepoznam u stavu koji je opisala Nunuc. Sve je to tako neizvjesno, bez ikakvih pravila i garancije, a ja sam isuviše realna da bih gledala svijet kroz roza naočale i zamišljala da će mi uspjeti. A ne odustajem samo iz razloga jer znam da moram pokušavati, da se moram boriti, jer imam želju za potomstvom i to me motiviše, a ne vjerovanje da će uspjeti. Znam da moram dati sve od sebe. Sretno svima!

+0 / -0 0

dijana-bl
(boginja lova)

07. april 2010. u 08.57

Aman LeeLu, ali parovi koji ostaju trudni prirodnim putem ta 4 pokusaja obave za 4 meseca a parovi kao mi na IVF za 4 pokusaja nam trebaju minimum 2 godine! Dotle ovi prirodni naprave još 2 dece.

Mislim da je veoma važno verovati u uspeh. Jedno je imati strah od ovog onog, od stimulacije, ili čega god već, a drugo je verovati ili neverovati u svoj uspeh na IVF. Covek koji nije optimistican i koji ne veruje u uspeh, sedi kkod kuce i nikad ni ne ode na IVF, ili mu prođe 5 godina dok ode na IVF. Covek kad je optimistican i kad veruje u uspeh u svemu, ne samo u ovoj VTO prici, je uvek blize svom cilju, jer se onda bori za taj cilj, ne posmatra sa strane.

Jednom mi je neko rekao: sreća se trazi, ne ceka se, bas zato i jesu retki oni koji su srećni.

+1 / -0 +1

Mindjusica12

07. april 2010. u 09.03

U mojoj starosnoj kategoriji (42 godine) sanse za uspeh su manje - samo 5-10%, ali ja verujem da sam ja među tih 5-10%. Pogotovo sto doktori nemaju uzrok za moj još nedijagnozirani sterilitet sa kojim se borimo 17 meseci. Upornoscu se sve može postici, barem ja tako verujem.

+0 / -0 0

Republica
(®)

07. april 2010. u 09.50

Ovako , bilo shta da krenesh da radish u zhivotu , nadash se uspehu.
Da toga nema ne bi se ljudi ni prihvatili delanja.
E sad hormoni u ovom slučaju IVF je isto i te kako bitan.
Poshto su hormnoni veza između tela i psihe i preko nervnih zavrshetaka prenose informacije i svaka celija u telu zna shta i kako da dela.
Zato treba podsticati optimizam i hormon sreće -serotonin a ne hormon stresa-adrenalin.
Necesh krenuti u ceo procesh IVF i reci , biću realna uspece mi 30%.
Nema shanse.Nego lepo idem i nadam se uspehu jer IVF mi je za sada jedino reshenje.Naravno za svoje dete(usvajanje je isto prisutno) ima slučajeva da se trudnoća desila i prirodno i ako su izgledi bili da je jedino IVF reshenje.
Drugo nagon za decom kod zhena je iskonski , tako da zhena ima da gura do poslednjeg atoma za dete kad je zhelja jaka a samim tim i nada i optimizam rastu.

+0 / -0 0

IvaSpring

07. april 2010. u 09.58

Republica je lepo rekla, sto je zelja veca, nada i optimizam rastu.

Ja nijednog trenutka kad sam usla u IVF nisam pomislila da mi neće uspeti, naravno, možda ne iz prvog puta, ali drugog , treceg...
Sad posle neuspesnog prvog pokusaja, zaista verujem u drugi.

Statistike na mojoj klinici 51,3% za žene ispod 35 g.

Diskusije : Neplodnost

Life Press

Teslio

Društvo

Informacije

Zabava

Ostalo