nama je uspelo iz šestog dobili smo i ćerku i sina ,pa eto neka mu to bude razlog

Svako od nas je bar nekad bio u situaciji da mu je dosta svega i da bi najradije odustao. Međutim to nekako prođe i opet idemo iz početka.
Žene imaju neverovatnu snagu. Šta smo sve u stanju da izdržimo i koliko toga da progutamo da bismo dosli do cilja.
Šta mislite kako bi se muskarci nosili sa ovim da se samo oni pitaju?

Meni je ovaj problem potpuno okrenuo zivot naglavacke, potpuno me izmenio, nacinio konfuznom, haoticnom, povrsnom...
Međutim, neću odustati dokle god postoji 1% sanse da do trudnoće dodje.
Što se ulozenog novca tiče, zaista jesu velike pare, ali, za nas bez dece, ima li pametnijeg nacina da se novac potrosi od pokusaja da se dodje do potomstva.

Sanjiveokice, ODMORI SE, to ti je sad napotrebnije. Još gore je ako po pritiskom ulazis u novi postupak (ukoliko se za njega odlucite).
Ti si jaka žena, jer si već do sada izdrzala 5 postupaka.
Mi koje smo u istom problemu kao ti te razumemo u potpunosti!!!

sanjive okice ne odustaj. sluzi se svim mogućim stvarima koje imaš na raspolaganju.moja drugarica je neki daniz 8 og postupka ostala u drugom stanju.(bila na ultrazvuku pre par dana)

imala je i 10 insemenacija plus 2-3 puta iz prirodnog ciklusa radila. i eto iz 8og vto uspela

glavu gore

I mi smo imali 5 postupaka (najbolje klinike, 2 puta čak pozitivna beta...) Kod nas ne postoji tj nije otkriven nijedan uzrok zašto ne možemo prirodnim putem da zabebimo.
Moj muž je u fazonu da ako ja imam snage i volje za još postupaka on je sa mnom. Najveca ironija je sto mi smo te koje nosimo glavni deo „posla”, koje i fizicki i psihicki ispomera svaki postupak a nekako oni to uvek teze podnesu. E pa ovaj moj tvrdi da je to shvatio i da zato nema šta da se on necka. Sada kada on hoće sve, sada se ja pitam koliko je to pametno.
Posle zadnjeg postupka dok sam još bila „zagrejana” htela sam i mogla odmah u još jedan. Sada kada sam se vratila u normalu i trudim se maksimalno da mi zivot bude lep i da temu „beba” zaobilazim u sirokom krugu bas mi je teško da uskoro opet prolazim kroz još jedan postupak.
Resili smo da sacekamo bar 10-12 meseci. Stvarno nije normalno prolaziti toliko puta kroz vto u kratkom vremenskom roku i tvrditi da je sve ok, i da smo dobro :)
Samo nismo svesni, koliko nismo dobro.
Moj stav je da silovanjem stvari dobijamo samo još veci grc. Moj stav je sada (pa nek me izbace sa ovog foruma :) da deca ne treba da budu jedina svetlost u nasem zivotu, zivot može biti lep i dok ih ne dobijemo (mada navikavam se na ideju da možda i nikad neću dobiti dete) a nekako sam sigurna da neće uspeti sve dok smo napete i tuzne i očajne.
Ove godine punim 36 godina, vreme leti ali pravim pauzu pa šta god da bude.

Ja sam sebe odavno pocela pripremati, da možda nećemo imati dece. Sada sam puno mirnija i opustenije ulazim u novi postupak.
Jer moramo biti svesne, da kada ulazimo u VTO, vece su sanse da ne uspe, nego da uspe.
Zivot bi bio lepsi i ispunjeniji sa decijim cvrkutom, ali postoje i druge stvari zbog kojih i te kako vredi živeti.
Sve je to Bozija volja! I uvek se tesim, da Bog za mene ima svoj plan!

Nikako ne odustajte, ima hiljadu primera...evo ja ću uskoro napuniti 43, a devojcica je napunila godinu pre mesec dana. To jedno, drugo, slazem se da je sve Bozja volja, ali znaš kako kaže moj muž:„Jeste, Bog je veliki i sve nas voli, ali nema on vremena da se bavi sitnicama, zato moramo sami da uradimo sve sto možemo i na kraju će biti rezultata, jer Bog je zaista veliki”. Eto, prema tome, ni ne pomišljajte na odustajanje, tim pre sto je kod vas sve u redu. Deca dolaze kad ona hoće, a ne kad bismo mi to hteli. Eto, mi bismo i drugo sad, ali neće, pa neće...sigurna sam da će doći, ali kad ona hoće, a ne kad bismo to ja i moj muzic. Srećno! Nikakvo odustajanje ne dolazi u obzir!!! P.S. meni je trebalo godinu dana da ga nateram da uradi spermogram...koja je to sujeta: ma ja sam najbolji, ispostavilo se da je samo u pola dobar, ali nema veze ko je kriv, zajedno smo u tome.

Jao, draga, znam o cemu govoris! ja sam mog pekmezastog muza jedva uspela da nagovorim i da prvi put pokusamo, možeš misliti koliko je muke trebalo za drugi pokusaj...
Neko ja mislim da će on pristati opet samo ada ti budes odlucila udjete u postupak! I jasam za to da malo napravis pauzu, odmoris, i opwet u nove pobede! MORA DA USPE I USPECE !!! LJubim !

Ne odustaj! Odmori se, promeni kliniku ako je potrebno..uradi testove ako nisi sve, spremi se (vezbanje, ishrana, vitamini), skupi snage i pokusaj ponovo. Mislim da je pored testova, pripreme i stvar u vise pokusaja dok se onaj pravi embrion ne nadje. Čak i kod mladjih žena od 10 embriona može da bude samo 1 onaj ispravan hromozomski, a to embriolozi ne mogu da znaju; gledaju koji je fino podeljen, fragmentaciju...a možda je onaj drugi koji je „ruzno pace” bio taj pravi.

Mi smo imali nekoliko IUI-a, a uspelo nam je iz 4-og IVF-a. Evo sada krecemo u peti IVF za drugu bebu.

Pozdrav

Nemoj odustajati već napravi pauzu i sakupi snagu za dalje. Meni je uspeo treci icsi u 42. godini, sin ima sedam meseci a ja napunila 43 u januaru. Rado bih se odlucila za još jedan pokusaj jer imam samopouzdanja i vere. E sad, ne znam da li bi me Goca opet primila... Razmišljam o drugoj bebi.