Draga, ja sam radila i laparaskopiju i histeroskopiju na klinici za ginekologiju u Novom Sadu, 2007 godine.

Opisacu ti postupak kakav je tamo i koliko ga se ja secam detaljno.
Nekoliko dana pred termin intervencije dobices šta treba da popijes od lekova, kasasta hrana, da se obrijes i sl.
Takođe, po prijemu na odeljenje uradili su mi i neprijatan deo - ciscenja znaš već šta i kako... hmmm

Na sam dan intervencije dosla je sestra i spremila me za anesteziju, postavila mi braumilu, dobila sam i neku tabletu / verovatno za smirenje/ jer dok su me gurali ka sali ja sam bila u totalnom ravnodusju.

Onda anestezija i milina... Budjenje u sok sobi, to bas i nije lepsi deo. Mada ja sam bila toliko omamljena od anestezije da sam non stop spavala pa mi je tih 24 sata lako prošlo. Malo ti fali kontakt sa nekim tvojima, pa jedno vreme ne daju da pijes vodu... ali ništa strasno.
Nikakve bolove nisam osecala. Pomalo krvarila posle, ali ništa dugo i jako. Rana je vrlo mala, imam tri mini mini oziljka jedan ispod pupka i dva sa strane stomaka malo iznad jajovoda. Ma i ne vide se.

Bolece te neko vreme kada recimo kines, ustajes naglo i sl. ali sve prođe za 3-4 dana.
Meni je najneprijatniji deo bio kada vuces onu kesicu u koju se drenira sadrzalj. ne boli ništa nego je nekako gadno + neprijatno.

Sve u svemu, zaista ništa strasno, ne kažu dzabe da je svaka laparaskopska operacija gospodska. Naoruzaj se strpljenjem i imaj u vidu cilj - da se resi tvoj problem i da budes na putu ostvarenja zelje - trudnoće.

Pozz.