Diskusije : Neplodnost

Komentar
Psiha i vto! Pomoć!
bebica27
(hemicar)
13. jul 2009. u 07.07
Pozdrav svima!Napokon sam uradila vto,kratki protokol(problem su samo neprohodni jajovodi)ali nije uspeo!Skoro sam sigurna da je krivac moja velika nerovza!Veliki sam emotivac i sve dozivljavam previse emotivno!Mislila sam da kad stignem do transfera biće kraj svim mojim strahovima i strepnjama,ali tek tad je pocelo ludilo!Prvih 5-6 dana ,koliko sam morala strogo da lezim(sto mi je dodatno otezavalo stvar)bila sam jako napeta!Neki cudan osecaj velikog uzbudjenja pomesan sa srahom,neizvesnoscu i ocekivanjem!Mislim da taj strah potice od prethodna dva gubitka trudnoće(vanmatericne)i da se bojim ponovnog gubitka!Ima li iko sličan problem ili to samo moja luda glava ume!Na jesen me ceka novi pokusaj,za sad se dobro osecam,ali se plasim da se slično ne ponovi kad opet udjem u postupak,tako nigde neću stici!Molim vas za pomoć i savet!
sanjiveokice
(moja porodica)
13. jul 2009. u 09.43
Draga moja,
Ne mogu da vjerujem, ko da opisujes mene i moju situaciju. Jedino sto kod mene nije dolazilo do trudnoće i sto iza sebe imam 4 postupka (jedan prekinjen u pola). Ja sam ubijedjena da ja pravim blokadu sa svojom psihom i da je najveci problem kod mene same. Na mene je svaki novi pokusaj ostavljalo velike posljedice. Tako da sam ti ja u svaki novi pokusaj ulazila pod velikim strahom i sumnjom. Ja sam se čula sa mojim ljekarima i iznijela problem moje psihe. Osjecala sam se veoma loše u tom periodu i trzila sam da mi daju neke tablete za smirenje kad udjem u novi postupak. Oni su me pozvali da dodjem na razgovor i da ćemo o svemu popricati. Vjerovatno će me poslati kod psihologa ili psihijatra jer ovde svaka klinika ima svog psihologa/psihijatra. Ono sto sam ja primijetila da mi pomaze, a koristim tek par dana, to su (izmiksovane) kapi od Dr.Bacha. Radi se o 38 cvijetnih biljkama. Kapi su protiv loših emocionalnih stanja. Pogledaj i probaj, ne možeš ništa izgubiti ako probaš. Na google možeš procitati puno vise o tim kapima. Želim ti da u sledeći postupak udjes sto vedrija, opustenija i smirenija! Puno pozdrava
Bilina
13. jul 2009. u 10.45
Ipak mislim da nervozna psiha nije glavni uzrok neuspeha, jer bi u tom slučaju meni svih 5 transfera uspelo. Ja se sjajno osećam posle transfera, leškarim, bezbrižna, maksimalno sam opuštena, pozitivna, i ništa. Meni kad kažu da psiha pomaže, ja to doživljavam isto kao ono - ma opustite se biće već jednom! Ma vraga će biti...mislim se, jer mi iskustvo pokazuje drugačije. Znači nemojte kriviti sebe zbog neuspeha. Dobro raspoloženje vam je potrebno pre svega zbog vas samih, da biste vi lakše prošle kroz traumu koju postupak nosi, pa još posle treba psihički savladati i poraz. Radite naravno na tome da budete opuštene, ali nije to ono zbog čega se embrioni nisu zakačili... kamo sreće da je tako, jer bi onda sve znale kako da se ponašamo i osećamo ;)
Iz mog iskustva čak sve nervoznije žene, koje su sa mnom čekale bete, a ja ih umirivala i govorila da čuvaju te embrione u sebi i da se ne živciraju, uglavnom su zatrudnele, a eto ja nisam. Prosto mi dođe da se promenim i postanem živčana, pa možda i uspe ;)
dajanara
(professor)
13. jul 2009. u 12.34
Mislim da psiha ima uticaja, ali nije presudna.

Pitanje: zašto si lezala nakon transfera? Ovo je jedna stvar koja meni nikako ne ulazi u glavu: kako može žena biti opustena i normalna, ako lezi u krevetu 7 dana bez ikakvog razloga? Transfer nije bolest i ne vidim razlog tome da se tretira kao takav. Ali ja o ovome pricam već mesecima...dosadih i sama sebi vise.

bily79
13. jul 2009. u 13.43
Meni je dr posle transfera rekao da uzmem 2 dana slobodno sa posla zato što imam bas dosta fizicki naporan posao i ceo dan sam na nogama, a posle toga da radim normalno i takođe ta 2 dana dok sam kuci ne smem da lezim jer kažu da je kretanje dobro zbog cirkulacije sto je takođe bitno. A što se tiče psihe ne znam šta da kažem sve je to individualno kako ko dozivljava...ali sigurno je da je bolje ko može biti opusten...aaajjj drage moje kolko smo mi žene hrabre.
Milica83
(trgovac)
13. jul 2009. u 14.17
Ja stvarno ne znam ko lezi 7 dana, ja sam bila otecena i naduvena, i još sam imala zatvor tako da mi nije bilo ni do čega a kamoli do setnje.
Gala06
13. jul 2009. u 17.22
eh, moja ti ako je neko bio nervozan , panicar, itd onda sam to ja i uspelo mi je! Ne samo da sam bila uzasno nervozna, negativna, i bez vere u uspeh tokom postupka i posle ET nego sam i svih 9 meseci trudnoće strepela i panicila, za svaku sitnicu trcala kod doktora... ali eto sve se lepo zavrsilo.
Psiha je jako bitna, i probaj da se opustis, ali ako bas ne možeš, Boze mili nije kraj sveta seti se mene koja nisam mogla nikako da se opustim a eto pozitivno se zavrsilo!
basso
14. jul 2009. u 04.31
Kada sam isla na prvi vto u isto vreme sa mnom je punkciju i et radila zenica za koju sam smatrala najblaze receno da je neuroticna.Pravila je scene prilikom budjenja iz anestezije,plakala,tako da kod et dr je rekla da je sklone iz moje sobe da me ne bi uznemiravala.Dok su joj radili et ona je vristala da mora da piski,da neće vise da lezi i da hoće da ustane,sve se čulo.Pustili su joj muza u sobu da je smiri.Ja tada nisam ostala trudna a ona je zacela dvojke.
bebica27
(hemicar)
14. jul 2009. u 05.48
Mile moje,mnogo mi znace vasi odgovori i hvala vam na podrsci!Vise mi znace vasi odgovori,nego,čini mi se,podrska cele familije dok je trajalo sve to.Definitivno se najbolje razumeju oni koji dele istu muku,pa i ako se ne poznaju!Mnogo bi mi znacilo da i dalje budete uz mene,nekako se osecam sigurnije,nisam usamljena u svemu ovome!Naravno,biću i ja uz vas u svakom trenu!Moja doktorka ne podržava uzimanje bilo kakvih preparata,i kad znaš da ne smes ništa da uzmes,još ti je gore!Evo,jutros sam se probudila u zoru sa osecajem brige i besmislenosti,a jutarnje brige su najgore,cujes svoje misli!Eto,zenica koja je bila sa mnom,bila je tako smirena i stalozena,kao da je dosla kod frizera,lezala je,bukvalno,15 dana,kaže da nije previse razmišljala o tome,naravno,trudna je,ima dve bebe,a posle bete je,za svaki slučaj,lezala još 10 dana,do kontrole,nije se kupala 8 dana!E,vidite,ja imam problem-ja to ne mogu,nikako!Jer,ako mi svi kažu da se opustim i to dozivim kao prirodnu stvar,zašto i kako da se ponasam suprotno od toga? LJUBIM VAS
tanja71
(zubni tehnicar)
14. jul 2009. u 05.51
Ja sam svaki put bila smirena koliko se može reci al ovaj zadnji put sam imala stres za stresom da sam se prosto pokajala sto sam izabrala pogresno vreme jer sam mislila da neće uspeti al evo sad ću u 6 nedelju pa se nadam da će biti sve ok.Eto ja sam ti ziv primer da je obrnuto,al nekazem da nije psiha bitna.Valjda kad postanes veteran u ovome telo odreaguje drugacije nego u početku,ne znam šta je u pitanju al kod mene se ovaj put pokazalo sasvim suprotno.Želim ti puno sreće.
bebica27
(hemicar)
14. jul 2009. u 06.03
Tanja,u pravu si za to veteranstvo!Ima i toga,kad nešto poznajes,mnogo lakse prolazis kroz to,imaš vise poverenja!Bar sam ja takva da volim da znam šta me ceka,sto je ponekad dobro,a ponekad nije,kao sad!Drago mi je zbog tebe,mora da je veliko olaksanje,sad si na konju!Zanima me,kako si se ponasala posle transfera?Jesi li mirovala,lezala,jela u krevetu ili si se ponasala prirodno?KISS
Gala06
14. jul 2009. u 06.45
Bebice, ne brini bit ćemo uz tebe i tokom postupka i dace Bog tokom cele tvoje trudnoće:)
tanja71
(zubni tehnicar)
14. jul 2009. u 06.45
Draga moja odmah posle transfera sam ustala jer te ovde teraju da se ispiskis i kuci,sela u taksi truckala se 15 min i taj dan sam mirovala u krevetu,samo do wc.Sutradan sam se kretala po kuci i dvoristu al nisam ništa radila vise lezala nego setala,a već treceg dana su me spopali stres za stresom od poslodavca do njihovog lekara i otkaznih pisama.Mislila sam da mi nije uspelo jer sam se uzasno nervirala,čak sam pusila sto pre uvek sam ostavljala kad mi se embrioncici vrate al eto ovaj put sam bila mnogo zivcana a eto primilo se.Nikad se nezna da li je u pitanju taj momenat kad ti je telo spremno da prihvati strano telo ili mi je pomoglo sto sam i pored utrogestana na svaka tri dana posle transfera primala pregnyl 1500 to ne znam.evo sad sam dosla do cilja al mukama nikad kraj,stalno se ispipkavas,tripujem kad ništa ne osetim al valjda ću se smiriti kad odem na uz za 10 dana,ko zna kažu svi da onda živis od kontrole do kontrole.Svi se smire kad konacno uzmu svoje cedo u ruke.Želim ti puno sreće i da nam se i ti sto pre pridružiš.
bebica27
(hemicar)
14. jul 2009. u 08.38
Hvala vam od srca,devojke moje!Nekako u teoriji sve znamo,a kad treba primeniti u praksi -sve pobrkamo!Samo Bog zna koji je to dan kad će se nasi snovi ostvariti,važno je da verujemo!Saljem vam veeeeeliiiiikiiii prijateljski poljubac!
difenbahija
(ms)
15. jul 2009. u 08.25
probaj da se posavetujes sa nekim strucnim licem psihologom ili nekim psihijatrom. možda ti neki od njihovih saveta dobro dodje tokom sledećeg postupka . srećno, držimo ti palceve
bebica27
(hemicar)
15. jul 2009. u 09.37
Hvala Difenbahijo,već sam preduzela to i krenula na terapije!Verujem da će dati dobar rezultat!
Komentar Zapamti ovu temu!
Looking for Tassel Earrings?

Life Press

.