draga moja upravo si dobro rekla da je borba tek sad pocela,nebrini se mlada si još da tako rano gubis nadu za svojim potomstvom.Dobro je da si otkrila i to da sa jajovodima nije u redu inače bi se još zavaravala da će doći a njega nema.Evo ja se borim već 14 godina tad sam imala 24 godine pa još uvek negubim nadu.Nisi sama eto imaš lekara koji želi da izvrsi sve pretrage i veruj mi da će on naći pravo rešenje za tebe.Želim da ti poželim mnogo sreće i da istrajes u svemu ovome sto nosi sa sobom.

Evo i ja da se javim sa podrškom za Željku! Veruj mi, dosta toga je na tvojoj strani, a godine pre svega. Ja sam, kada sam ostala trudna, imala 35! Inače, jedan mali savet: doktor koji mi je uradio HSG i nakon toga me ubedio da postoje šanse, savetovao mi je da posle odnosa ležim neko vreme na boku, kako bi semena tečnost lakše dospela u taj jedan preostali jajovod. Nema odustajanja! Moj savet: ako je hormonski status u redu, ovulacija manje-više redovna, jajovodi prohodni, a materica solidna (bez mioma, što se proverava histeroskopijom), ostaje samo jedno: pokušavajte, pokušavajte i pokušavajte!

Zaboravih spomenuti: i meni je stanje jajovoda godinama bilo „misterija”. Naime, od hsg-a su me odvraćali zbog mogućnosti da prilikom „pročišćavanja” jajovoda ostanu priraslice, što nosi rizik od vanmaterične trudnoće. Dok saznali pravo stanje stvari, doktorka Topalović iz Novog Sada, koja je, inače, doktorirala na endometriozi i ima nekoliko objavljenih naučnih članaka posvećenih ovoj oblasti, uveravala me je da je stanje sigurno teško, da su se endometriotične priraslice sigurno raširile kroz ceo jajovod i da je to razlog što ne mogu da zatrudnim, te da mi kao jedino rešenje ostaje vantelesna, kao i da bih morala biti upornija po tom pitanju (kao da je to samo pitanje upornosti, a ne i finansija!?). Međutim, prilikom hsg-a se uspela stvoriti prihodnost jajovoda (kontrasna tečnost je probila „barijere”), ne baš najidealnija, ali mi je predočeno za šanse za trudnoću postoje (za razliku od prethodnog perioda gde nikakve mogućnosti nije bilo usled fizičke prepreke izazvane mnogobrojnim priraslicama). Ovo pričam (i ponavljam, jer moguće da ti je dosta toga iz moje priče poznato), kako bi shvatila da nekada, ma koliko god problem bio naizgled veliki, potrebno je tako malo da bi se rešio. Uvek mi srce zaigra kada pročitam da je još nekome uspelo! Ako treba neki savet, tu sam!

Zeljka, a zašto su ti 69ponovo radili laparaskopiju?
Ja sam prošle god.operisala cistu i tek kada su otvorili videli su da je endometrioza u pitanju. Nakon klasicne operacije primila sam 6 dipherelina. Ciklus se vratio avgusta prošle god. i od oktobra radim folikulometriju, ali dr konstatuje da folikul ne puca u vreme ovulacije, nastavi sa rastom i pukne kada dobijem menstruaciju. Posetila sam mnoge dr, ali niko neće ništa da preduzme. HSG odlazu za početak jeseni. Radila sam i hormone i oni su ok. Ne razumem zašto folikul ne puca, a isto tako zašto dr ništa ne preduzima?! Šta da radim?

Ja sam zadnji dipherelin primila sredinom juna, a 28.avgusta sam dobila...a što se tiče HSG, dr mi je rekao da se radi bez anestezije...ja se strasno plasim, jer sam imala puno priraslica, pa će me starsno boleti...

Na laparoskopiji su mi prvi put skinuli cistu sa desnog jajnika. Drugi put su mi odstranili ceo desni jajnik i jajovod (iako je na osnovu ultrazvuka bilo predviđeno da mi ponovo skinu cistu). Treći put su mi operisali neku endometriotičnu formaciju u vagini. Ništa to nije bila priprema za vantelesnu, jer sam do vantelesne došla tek kasnije. Naime, jedna doktorka u Novom Sadu je imala stav da dokle god postoje neke ciste i endometriotične formacije, ne možemo načiniti ni korak dalje „ka potomstvu”, već prvo moramo da uklanjamo ta endometriotična žarišta (koja, uzgred, kod ovakvih slučajeva uvek postoje; taman operišeš nešto, pojavi se sledeće na drugom mestu, i tako ukrug). Što se tiče čišćenja jajovoda od priraslica prilikom laparoskopije, na trećoj, poslednjoj (kada sam operisala endometriotičnu formaciju u vagini) mi to sigurno nisu radili. Što se tiče prve operacije, tada mi još ništa nije predočeno, a ja nisam bila dovoljno edukovana da postavim takvo pitanje. Kod druge operacije sam bila paralisana od šoka zbog gubitka jajnika i nisam se setila da pitam da li je čišćen jedan preostali jajovod.

Što se tiče troškova, to je tek neprevaziđeno. Operacije sam uvek plaćala, jer me je prva dva puta privatnik slao u Sremsku Mitrovicu (kao, tamo bolje rade laparoskopiju nego u Novom Sadu), a treći put sam samovoljno otišla u Beograd. Ja sam umesto diferelina primala Zoladex (suština je ista), a to zadovoljstvo me je 2005. godine koštalo 1000 eura (iz sopstvenog džepa); kada sam krenula u pokušaj refundacije, shvatila sam da je u pitanju „nemoguća misija”. O neuspeloj vantelesnoj i da ne pričam. Stavke kojih moj suprug i ja možemo da se setimo za sve ove godine, iznose oko 5000 eura.

Da ne spominjem da su me slali na razne nepotrebne dijagnostičke procedure koje sam plaćala, a nisu rezultirale nikakvim korisnim informacijama (CT skener, koga sam „masno” platila, pri čemu sam, naravno, ozračena, da bi lekari konstatovali da snimak nije najjasniji i da je ipak bolje da radim magnetnu rezonancu, gde se ponovila ista priča).

No, eto, ja ipak prirodno ostadoh trudna. Sada imam malu devojčicu od 9 meseci i sve što mogu da kažem je da izgleda, ipak, neko od gore vidi sav naš trud.