Ova tema me baca u razmišljanje kako često mislimo da znamo kako bi mi to brzo rascistili, rastali se, nikad vise za sobom pogledali.
U ovoj situaciji njih dvoje nemaju djecu pa je eto malo lakse, ali i tad je pitanje 'kako napraviti taj prvi korak', šta uraditi prvi dan, prvu nedelju, prvih mjesec dana? Kako otpočeti to sve i emotivno prezivjeti a da ne pricam kad su u pricu ukljucena djeca.

Stalno nešto razmišljamo 'šta bi bilo kad bi bilo' a na kraju skotnam da vecina nije 100% sigurna šta je najbolji odgovor u datoj situaciji. Lakse je biti general nakon bitke i kad se gleda unazad ali u datoj situaciji, nije lako napraviti prve korake i za svaki unaprijed osjetiti da je onaj pravi/ispravni.

Nakon kise dodje sunce pa je vjerovatno vecina situacija bolja nakon rastave ali mislim da ne može bez magle, da nema puno onih koji su 100% sigurni u svoje korake kroz taj haos. Nek' je sa srećom prijateljici, bit će bolje kad sve ovo bude iza nje.

ranije sam razmišljala ovako kao Dita...a u zadnje vrjeme sam pocela onako skroz drugacije da gledam na sve pa i na to

možda nekome može i da se desi...da se omakne kako se kaže pa se zezne...ja znam da meni uvjek padne na pamet onaj film Fatalna privlacnost sa Daglasom i kuvanim zecom u serpi :)) kad se sjetim tih uzasnih scena ne pada mi na pamet da varam muza :DDDD

kako rece da gledam drugacije na sve pa i na to u zadnje vrjeme...bez da kažem muzu iskreno šta mislim ...mislim da bi mu oprostila...hrisnjaski je prastati...a Bog svakome odredi kaznu pa bi i njemu po zasluzi nema šta ja da ga kaznjavam...samo ne znam još uvjek koliko vremena bi mi trebalo da se opet susretnemo u krevetu...kažem ne znam jer nisam probala...bar koliko ja znam :))

znam da bi ga ubila psihicki u pojam prije nego sto bi mu oprostila...jer znam mene kad mi je nešto na dusi svasta kažem i sto mislim i što ne mislim...nekad se odma pokajem nekad ne odma već poslje ...

u svakom slučaju i za oprost bi mi trebalo vremena koliko ne znam ;-)

moje mišljenje je da , ko nema decu nema ni problem sa razvodom.to je, realno, raskid sa zajednickom imovinom. i koferima punim uspomena, naravno, ali je daleko jednostavnije nego kad imaš dete. ko ima decu, dozivotno je vezan za partnera, bili u braku ili ne. a to sve komplikuje.
ljudi su zajedno iz milion razloga u koje ne treba ulaziti. nemam bas ništa protiv otvorenih brakova, ako to odgovara svim akterima. zašto bih se mesala u takve veze?samo zato što sam ja monogamna?
da mi je bliska prijateljica u takvoj situaciji, trudila bih se iz sve snage da joj pomognem da krene dalje, da je poguram i budem blizu kad joj treba drustvo.zapostavila bih porodicu na neko vreme dok ona ne stane na noge. a stace, samo kad sama bude htela, prijatelji mogu samo malo da olaksaju.

Ako zavrshish emotivno s nekom nema onda potrebe vracati mu istom merom.

Vratiti istom merom je raditi neshto protiv svoje volje.
Znaci samog sebe naterati da radish neshto protiv sebe.

Nedostatak samopouzdanja, smisla zhivota, obgrliti mogućnost izbora i strahovi su jedni od razloga zashto se ostaje u takvoj vezi.

Pomoći drugarici u ovom trenutku vishe prakticno da se odvoji od okruzhenja i ima malo vremena da bude sama i skocka sebe emotivno.

tako je afrodita,na kraju svi budu krivi jer lažu i ljubomorni na njega a on samo nju voli.hiljadu puta čula.

Bas sinoć u hotelu (na poslovnom sam putovanju da ne dodje do zabune:)) sam gledala film „Stuck in Love”. Jako dobar film. Uglavnom on nju prevari dok su imali jedno djete. Ona ga ceka 6 mjeseci i on se vrati. Ona mu kaže ako se ikad desi da ona napravi istu glupost da joj obeca da će i on nju cekati. Tako na kraju i ona njega prevari kad su već imali dvoje djece i odluci da ode sa tim tipom. Ceko je čini mi se 3 godine i napokon se vratila. Eto cisto da podelim jer prvi put u tom filmu sam videla drugaciji pristup prevari.

Nemam ništa konkretno na temu. Teško je davati savete kad nisi na svojoj kozi osjetio

Rece Afro „Za varanje bi izleteo napolje, ko kod sonje savic ”mama u boji„. Cuj ona se pakuje, neke žene su stvarno takvi slabici, uzas.”

Zvuci savrseno logicno ali ni malo prakticno. Eto, kako bi to uradila 'jaka' žena, kad zakon ne prepoznaje prevaru kao razlogom za razvod, pogotovo ne razlog za preuzimanje rezidencije (pa čak ni za vrijeme procesa razvoda)? Znaci, naravno da bi vecina žena zeljela bas to, da 'izbaci' muza ali kad dodje maca na vratanca, kako to odraditi? Ne može samo promijeniti bravu i izbaciti mu stvari na travu? Šta ako muž neće da napusti rezidenciju (a zakonom ne mora)? Šta ako pravi scene (a ne dovoljno velike da policija urgira) i majku kinji pred djecom, da je ona kriva za sve, da ona razbija porodicu, ostavlja traume djeci svojim emotivnim manipulacijama? Izbacila bi vecina žena muzeve van ali kako????? Nisu zvi muzevi (pa ni žene) 'ponizni' nakon što naprave nešto loše, nego mogu da budu ratoborni, da svu krivicu bace na drugu stranu, da se inate, da stavljaju djecu na prvo mjesto, itd.

Ima tu milion i jedna sitnica koja se mora uzeti u obzir a o kojima mi samo trubimo jer ne znamo kako stvarno stvari stoje kad bi se covjek ne daj Boze nasao u toj situaciji. Zato kažem, nisam sigurna šta bih i kako bih jer ovako sa strane gledajuci, sve izgleda lakse nego kad se žena nadje u sred haosa.

Trenutno „pratim” 2 razvoda, jedne prijateljice i jedne poznanice a možda će biti i treci razvod na pomolu i svaka je prošla svoj pakao, i još uvijek je svaki korak teskoca na svoj način.

To 'izbacivanje' muzeva na ulicu nije samo odlika 'jakih žena' već dosta puta spleta okolnosti. LIjepo bi to bilo kad bi svaka žena mogla samo da uradi kako joj se emotivno cefne, ali realnost je nekad mnogo drugacija.

Joj, prije sam i ja tako - ja bih ovo, ja bih ono, samo da mi on ovo... Realnost je daleko, daleko komplikovanija. Niko ne treba da trpi ništa zbog čega sam sa sobom ne bi mogao da živi. Drugo, treba znati povuci granicu šta je dobro za djecu da vide, čemu ih ucimo ako tolerisemo neke stvari.
Međutim, što se tako nečega tiče, prevare, seksualnog nevjerstva, mislim da bih sada sa ovom pamecu bila daleeeko daleko pragmaticnija nego kad sam bila mladja. Nas odnos sigurno ne bi bio isti, ali bih gledala šta je bolje za djecu, porodicu kao cjelinu, mene samu, u kakvoj bi me situaciji ostavio razvod i to izbacivanje na dupe... Imam bar par slučajeva oko sebe gdje je žena sa punim pravom potegla pitanje razvoda i nasla se u daleko goroj situaciji, bez ikakve pomoći, finansijski na rubu propasti, jedna je čak ostala i bez djeteta. Dok godine prodju i dok dijete shvati da nije mama ta koja je rasturila porodicu prođe zivot i sansa za biliskoscu.

Zato i kažem, ego na stranu i gledati šta je najprakticnije za djecu i sebe samu.

I ja mislim da bih, posle početnog besa i razocaranja, ipak izabrala pragmatican put. Na kraju krajeva brak je ipak vise prakticno partnerstvo gde ima vise koristi ako se živi zajedno. Pogotovo ako su tu i deca, a deca obozavaju i trebaju im oba roditelja onda su decije potrebe na prvom mestu. Ako se bas neko uzasno razocara onda može posle izvesnog vremena možda i da bude u shemi sa nekim drugim a da zbog toga ne mora niko da pati, mislim ako je takav neki aranzman moguć na duže staze, ne znam...

Ako je situacija prevare izuzetak, i desilo se možda slučajno jedanput, ili dvaput, onda hajde da se i progleda kroz prste, ali ako muž ima vezu sa drugom osobom, ili su u pitanju visestruke i konstantne prevare, onda ne znam šta bi tu bilo koja žena trebala da trazi...
Ja sigurno ne bih u ovoj pameti, zdravlju, i u ovim mojim godinama (40+), takođe sa ovim zivotnim iskustvom da trpim to ponizenje, a ne vidim ni potrebe.
Vjerujem u sebe da mogu da svom djetetu obezbjedim egzistenciju i bez muza, pa čak i da imam još vremena da nađemdrugog muskarca koji će me vise voljeti i postovati, ako bi mi se nedaj boze tako nešto desilo.
Mislim da dosta toga zavisi od same osobe, i u kom zivotnom dobu je osoba, u kojoj fazi, kolika su djeca, kakvo i koliko je generalno zdravstveno stanje, i samopouzdanje žene u odnosu na snalazenje u zivotu itd... Ako se radi o nekoj nesposobnoj i smotanoj ženi, sa manjkom samopouzdanja, koja ne umije sama da se snadje i obezbjedi djeci egzistenciju, svakako da je bolje da „zazmiri” i napravi se blesava bar dok djeca ne postanu punoljetna ( u interesu djece). Sve zavisi od individualnih okolnosti, i svak tu pravi sopstvenu procjenu i odluke. Zato zivot zaista piše romane, i nema generalnog pravila, kako i šta učiniti, već treba dosta toga uzeti u faktor a opet sve zavisno od svačije lične zivotne situacije.

nabrzinu, ovako u prolazu sam,

samo da pitam, A kako vi to znate za prevaru??? recimo možeš verovati pola veka da nije je bilo jer nisi videla-čula međutim osoba možda se kresnula tamo negde i ne jednom već x puta… (u oba pravca vazi ovo)

a nekad ta vernost >>> je samo The lack of opportunity :))))

Da potvrdim ovo sto Slo piše, i ja pratim razvod jedne koleginice. Eto, muž je varao left and right sto ona kaže, al to na sudu malo znaci. Mnogo je tu faktora. Dosad je ona pukla 30,000$ za advokate, a proces nikako da se zavrsi već 2 god se sude. Djeca fifty njemu, fifty njoj, hajde zamislite samo kad se pozdravljate s djecom i necete ih vidjeti nedelju dana, i još idu kod covjeka koji jeste njihov otac, ali da ikako mozete svravnili bi ga sa zemljom. Kad su djeca bolesna, placu da hoće da ostanu s njom, al on dolazi i hladno ih odvodi jer sud je presudio pola, pola. Ja kad je samo slusam ma mogla bi idiotu da razbijem glavu tolikime bijes uhvati, ne mogu da zamislim kako je njoj.
I na kraju, ne znam šta bi ja da mi se to desi, al hvala bogu pa smo muž i ja dosta vjerni jedno drugom...zasad...i koliko sam ja znam:)

Moje javljanje je bilo motivisano na temu oko iseljavanja, ko se iseljava kad dodje do rastave braka („Cuj ona se pakuje, neke žene su stvarno takvi slabici”.

Nije tema bila da li bi oprostili prevaru niti ko (ne)podržava bilo kakvo terorisanje, prevare, da se trpe ponizenja i nepostovanje. Nisam od žena koje se kunu da ne bi mogle prezivjeti i oprostiti prevaru ali nisam ni ona kojoj bi zajednicki zivot imao smisla u slučaju ucestalih prevara. Nemam crno bijelo shvatanje braka, mislim da u jednom zivotnom vijeku, nema puno mjesta za uvjerenja tipa 'ja (ne)bih NIKAD...„ ili ”ja bih SIGURNO„.

Moje javljanje se odnosilo 100% na ovo oko detalja razvoda i opaska kako su neke žene slabici jer eto, ona se iseljava a nije u stanju da istjera njega.

Recimo da skontas danas da nema druge nego razvod, šta dalje?

Treba smisliti prvi razgovor sa muzem/zenom koji možda neće razvod iz bilo kojih razloga, kojima će prva reakcija biti da ti naprave pakao od zivota, da se inate preko djece, da...

Onda treba zvati advokate, pa kako znati koga da zoves, koga da angazujes? Advokati su skupi, po $300-$400 sat vremena razgovora.

Šta ako onaj od koga želiš da se razvedes neće da izadje iz kuce, ti ga ocima više ne možeš vidjeti jer te lagao, varao, pravio budalom, a ti samo imaš opciju da se sama sa djecom iselis jer njega istjerati zakonski ne možeš. Samo u filmovima (ili u brakovima gdje je druga strana 'normalna' pa se stidi sebe i svojih grijehova) ima ono 'žena izbaci stvari ispred kuce i zakljuca vrata'. Nije bas samo u filmovima, malo pretjerujem, ali ne znači da kao prevarena žena, imaš zakon na svojoj strani i da možeš da izbacis prevaranta iz 'vase' rezidencije. Znaci rastajes se od kretena koji te svaki dan potsjeca na pakao a moras ga trpiti sve dok se stvari ne rasciste do kraja.

Ima tu sto i jedan detalj, pa kako podijeliti vrijeme oko djece, kako prezivjeti prvi vikend bez djece, prvu nedelju dana? Mislim da je to najgori dio price, kako se navici da ćeš djecu imati samo 50% (u vecini 'normalnih' slučajeva.

Kako reagovati ako muž prica loše o ženi (ili obrnuto), itd, itd, itd.

Ništa od ovog navedenog nije kocnica da se ljudi razvedu. Na kraju krajeva, desava se često, na sve strane. Svako se razvodi iz svojih opravdanih razloga.

Ipak, ništa to nije lako, ništa nije onako cvrsto 'e ja bih SIGURNO...'. Mislim da mnogi koji prolaze kroz razvod dozivljavaju pravi roller-coaster od emocija, i da se dosta njihovih koraka cine nesiguranim, neizvjesnim i punim magle.
Kad se sve to zavrsi, kad se sve prezivi, vidi se cisca slika, vidi se pobjeda, vidi se opstanak, ali treba do tog trenutka izgurati praveci dobre poteze. Kako god, nije lako, i vecina tih žena je jača od ostalih koje tvrde ovako iz teorije 'ja bih SIGURNO...”.

Naravno da ima i sporazumnih razvoda, boljih prica, sa mnogo manje drame nego sto sam ja nabacala na jednom mjestu. Veci je procenat loših rastava i loših prica, pa često i oni koji misle da će biti civilizovani kroz proces, dok dodju do kraja, osjecaju se kao da su prošli kroz iglene usi.
Ja jesam nabacala nekoliko primjera u jedan, tako da nije najbolja reprezentacija jednog braka ali svejedno, poenta je ista a to je da nije lako rastati se, već naprotiv, kad jednom covjek odluci na taj korak, tek onda treba znati praviti jedan po jedan pravi korak.
Mislim da nema puno onih koji prave te korake potpuno ciste glave, bez magle, a pogotovo kad zakon nije pravedan kako bi neka ljudska logika nalagala.
Najbanalniji primjer je to seljenje iz zajednicke rezidencije. Ima mnogo muzeva koji neće da se isele iz rezidencije iako seljakanje žene sa djecom će da prouzrokuje veću traumu za sve ukljucene u proces. Neki nekad nemaju ni izbora pa se ni ne mogu odseliti iz glavne rezidencije i onda jednostavno moraju da žive sa tim od koga se rastaju dok se proces ne okonca. Razumijemo se mi, slazem se ja sa tobom da nisu svi razvodi losi a znam da ni sama nisam promasila poentu, već jednostavno ovih dana sam hipersensitivna na ovu temu jer vidim kao svjedok par razvoda kako prljav i tezak cijeli ovaj proces može da bude (a temu od djeci i razvodu nisam ni dotakla).

alk..., jeste gledala sam i odličan je film...meni je RR uvjek bio dobar frajer pa i onako zguzvan je odličan ;-.)
da sam ja Demi i ja bih ostavila onog Prirodnog rođenog ubice zbog RR :DDD

da tačno je to ...uglavnom su žene te koje se zaljube a muskima je to samo recka...u filmu pokazuju ne samo prevaru kao takvu već i osjecanja...igra osjecanja...

nisam stigla da vas čitam...meni su djeca skoro pa već velika...znaci ja nebi ostala u braku sa mm zbog djece već zbog nas...sad sve ovo napamet pišem jer mi se nije desilo a možda neće nikad...a možda i hoće...za mene nije nestabilna žena zena koja ostaje pored muza koji je jednom prevario...drugo je to da su prevare ucestale...jača je ta žena jer može da preradi svoj bol od žene koja bjezi od problema okrece se i odlazi...ili kako bi dankinje to uradile izbacile muza napolje

dankinje i danci su takvi ljudi da svoja osjecanja stavljaju prije svega na prvo mjesto...njima osjecanja djece su poslje njihovih...tako ih ja dozivljavam...oni čitav zivot traže pravu osobu sa svkom imaju po jedno dvoje djece...ne osuđujem ih...bolje su nego naše jer naše bi odstranile djete i krile veze od naroda za radi ugleda...dankonje su jako iskrene i otvorene...one kažu direktno šta žele...žele sex djete vezu brak...dokle njima to odgovara čim im srce zaigra a stalno vrebaju okolo za drugim odma idu dalje...

nedavno sretnem jednu koja je rekla nikad vise neću zivjeti ni skim...ima dva sina iz prvog braka...vozi kolica...jedva sam je prepoznala...udebljala se ...pitam je šta je to...kaže ona iskreno...znaš mislila sam da sam srela ljubav svog zivota...sve je izgledalo tako dobro nevjerovatno dobro perfektno...srela ga je na novom radnom mjestu...i onda smo htjeli da živimo skupa...samo poslje mjesec dana poznavanja...ja sam htjela djete i poslje 6 mjeseci zabavljanja 5 mjeseci zajednickog zivota i 4 mjeseca trudnoće rekao mi je da odlazi za Kopenhagen tamo da živi...inače jeste iz Kopenhagena ali eto malo živio ovdje...otisao je a ja sad imam djevojcicu od njega...nije mi bas lako ali ide...

ona je osetila dah mladosti i te mladalacke ljubavi...a onda on je ostavlja ostavlja on i djete njemu je samo on sam sebi važan...možda je to i dobro ko zna...vrjeme će pokazati

e da kad su već u nekim 50-tim vezu se za jenu osobu i trpe samo da nisu sami i imaju vagon djece moje tvoje i unucadi :)))

Mi smo 'mladi' usli u brak u kasnim dvadesetim (26&27) u stranoj zemlji zapoceli zajednicki zivot ali veoma ne zreli oboje. Ja tvrdoglava navikla sve po svom a on jedinac nikad ništa u zivotu nije radio. Mislim da bih se 100 puta razvela da sam kojim slučajem živila u rodnom mi gradu gdije su mi roditelji i gdije bih imala kome otici. Ali srećom situacija u kojoj smo se nasli nas je navela da odrastemo zajedno i prihvatimo jedno drugo sa svim našim vrlinama i manama.
Ništa i niko nije idealan samo je pitanje s kim možeš zivjeti a skim ne.

wow, vrlo nezgodna situacija, ne bi ispala sada neki prijatlj da pocnes da je izbjegavas.

možda da pokusas da u ovoj situaciji budes glas razuma,da joj poognes da sacuva dostojanstvo i samopostovanje... mislim kontaktiranje bivših i sadasnjih ljubavnica,na šta to lici.

ja bih joj savjetovala da nikoga ne uznemirava,da se poklopi po usima i odluci kao odrasla osoba šta hoće da li hoće da ostane u tom braku i strepi da li će ovaj opet po starom,da li hoće da ostane ali da ne strepi već da prihvati cinjenicno stanje,ili će da ode svojim putem.

uzas, koliko je ovaj tip imao svalerki, kakve sve bolestine može da donese u kucu.

možda tip ima neki problem, poremecaj, otkud tolika potreba za svalerkama, ja bih provjerila kreditne kartice,zajednicke racune,ko finasira te svalerancije.

koliko je njima god?

Ja bih otisla i testirala se na STD's umesto da se blamira i zove svalerke, šta ocekuje od njih anyway? Detalje?!

eto ja da je moja drugarica savjetovala bi joj da ode u crkvu da se ispovidi jer joj je teško...da se pomoli Bogu onako svojim rjecima ako nezna...da se izvuce na pravi put

----------------------------

Mislim da bi joj pre pomogao dobar psihoterapeut ;)

tamara, koliko znam ja napisa svasta nešto...a sve to postepeno ide..ne samo u crkvu da ide...u svakom slučaju možda bas tu nadje svoj mir...

Gala, zamisli da će sad da placa advokate za razvod još treba psihotarapeuta da placa...taman posla...i opet tvrdim da će tu naći mir i utjehu..koliko vidim sva je rastresena zove ljubavnice okolo bas je u groznom stanju :((

majo-psiholozi,psihijatri nisu godinama trljali dupe da bi lecili budale kako se kod nas gleda na tu profesiju,njima teško da će pomoći,mogu olaksati samo i to je veliki znak pitanja.oni i jesu za ovakve situacije kad nemas pojma šta te snaslo.pricala mi jedna drugarica posle razvoda i za nju nepravedne podele starateljstva isla kod psi.toliko je „provocirao” da je svaki put isla vani uplakana,besna na sebe jer nije imala snage za diskusiju.to je posle ojacalo da je uzela zivot u svoje ruke i nasla pravo rešenje svojih problema.
crkva sa tvoje strane gledanja će te podrzati u tvom zacaranom krugu ali teško da će ti tamo reci šta radis od svog zivota?

tamara, naravno psiholog nisam ja protiv ali za početak nije ni crkva za baciti :)

afro, tačno to za muskarce :D

sekta ? ne draga ako malo dublje udjes u sve onda vidis da za sve ima odgovor ;-)

ti si posebno simpa tip žene ovdje...tačno znam gdje si ;-))

Prvo ne kontam ovaj naslov u čitavom ovom kontekstu. Ko tu koga kaznjava i kako?

Drugo, ne razumijem šta ti imaš da budes ljuta na muza od drugarice kad je ona prihvatila takav zivot i tako živi već godinama? Nisu to neke prevare koje je ona tek sada otkrila pa da se iznenadila već je znala kakav joj je muž još od ranije. Polazna tacka u ovom problemu treba da bude njezin odgovor na: Zašto si ostala sa njim sve ove godine i ako si znala za sve njegove prevare?

U zavisnosti šta odgovori, onda možeš osobu adekvatno i da posavijetujes. Ovako, samo duvas u trubu dzab dzabe.

tamara, možda to samo tako izgleda kad se stavi na papir

Ispade da je tip neki zesci dasa, odprilike nije mogao da se odbrani od žena, k'o da ništa drugo u zivotu ne radi nego juri zenske...

Toj ženi treba strucna pomoć. Jel ima ona neki zivot, hobi, posao, nešto ili se zalepila za tog pa joj on dodje sve na svetu? Možda covek ne zna kako da je otkaci. Ne postoji muskarac kojem prija takva ospednuta žena. Zove ljubavnice? Boze sacuvaj!

nisam > nemam
:)