Da dodam, iz iskustva, od price nema mnogo vajde, praksa je praksa. Znaci, samo druzenje sa decom istog ili sličnog uzrasta će joj pomoći. Moja devojcica je kao mala bila povucena, secam se kad je imala dve i po godine otprilike, mi u parku, drugo dete pridje i uzme joj loptu iz ruke, moje dete ma ni trenutak otpora, već pogled ka meni - šta da radim? Sad mi je smesno, a bilo je i tada, ucila sam je da drzi loptu cvrsto, ja sam joj otimala a nju ucila da mi ne da i da mi odbrusi u stilu - ne dam ti loptu, to je moja lopta i sl. Kasnije je u obdanistu stekla super drugare, ne otima nikad drugima, ali svoje ne da.

meni se ne svidja sto ti nju zoves „jadna” jer trci za decom.
kažeš da je zeljna dece,pa pusti je neka trci ako je to njoj ok.reci će i ona sura nekome „stani tu”,ili će doći neko dete da trci za njom sve je to decije.
promenice se to,vodjenjem kuci u sred igre nećeš ništa postici.ovako vidis šta se desava pa možeš polako pricom menjati.kupi joj rekete ili nešto za igranje vani gde mogu i druga deca ucestvovati.ti možeš nju sad voditi kuci jer ti se to nesvidja ali kad krene u skolu šta onda?pusti je da se oslobodi.
nemoj pogresno shvatiti ja te ne kritikujem ali deca su razlitita.moj najstariji sin je uvek sefovao drugim,cerka kulirala ponekad samo sedi i gleda,malisa nikad nije voleo sa vrsnjacima i sad u vrticu njemu je 3god uvek se igra sa velikim.vodi je vani sto vise možeš i videces kako se sve to okrene.

dugo se nisi javila a mi se brinemo kako ti zdravstveno ?

Što ne ide Maja u obdaniste, zar ne pocinje kod vas junior K sa 4 godine? Ne može se u inostranstvu drzati dete kod kuce, nije isto kao kod nas. Biće izolovana mnogo vise nego sto bi bila u domovini

Nmeoj toliko da se brines, nema ništa zabrinjavajuce ili neobično u njenom ponasanju.

Pošto je ona kod kuce, nema priliku da svakodnevno gradi odnos sa vrsnjacima i sa njima ispituje granice. Ona je kod kuce sa roditeljima, gdje su oni „glavni” i ona mora da slusa i takav obrazac ponasanja nosi sa sobom. Kad bude imala priliku da bude svaki dan sa djecom, onda će i razviti novi obrazac ponasanja. Ni ti a niti tvoj muž kada pocnete novi posao npr. ne ponasate se kao harambase nego pratite direktive svojih sefova i pratite ponasanja svojih kolega, dok ne ispitate situaciju i prviknete se na novo okruzenje. Tako i ona. Mislim da ona u stvari ima super pristup, ne leti grlom u jagode, nego prati pravila nove sredine gdje je ona nova, dok ne skonta šta, kako i gdje. Upravo ta osobina će joj zlata vrijediti kada poraste, da kad dodje negdje novo, da se ne qurci, nego polako se uklopi.

Kod nas na Balkanu je oduvijek gledano da se djeca ocelice i da se znaju boriti za sebe,jer je zivot mnogo okrutniji i uvijek se ( sto javno, sto potajice) hvalilo dijete koje je vise onako kao harambasa nego recimo povuceno dijete. Ali, mi nismo vise na Balkanu i takav obrazac ponasanje nije nešto popularan u Kanadi. Ja ti garantujem da kad krene u skolu, uciteljice će biti prezadovoljne s njom, i da sada trentuno ide u skolu ti bit to već čula od njih i ne bi se toliko brinula za nju.

I na kraju, karakter nije samo nasledjen ( znaci, na nekoga od vas dvoje je povucenija, mirnija) nego se i gradi. Ona bi ga gradila svaki dan u vrticu ove godine da je isla, recimo, ali ti to ne bi mogla vidjeti svako dan. Ovako, posto ste vi s njom svaki korak tog procesa, onda želite da sto brze nauci, ali ne može ona na par puta na igralistu nauciti ili izgraditi ono sto neka djeca uce po 2, 3 godine u vrticu dok ne krenu u skolu.

Najbitnije, prestanite da joj govorite da nešto pogesno radi. Sampouzdanje se gradi kroz iskustvo, kroz „trial and error”, kroz oslanjanja na svoj instinkt. Nemoj me pogesno shvatiti, ali vi u vasoj najboljoj namjeri joj u stvari narustavate taj proces, jer se mjesate previse i hocete da je oblikujete. Ocelicit će se ona sama, ali je morate pustiti da ona sama dodje do te tacke. Znaci, pustite djete da naraste. Možda će je zezat na igralistu par puta, ali noj će kad tad pukunut film, i ona će se fino postaviti. Ali, ako je stalno sklanjate u sred tog procesa sa igralista, ona nikad neće dobiti priliku da izgradi tu cvrstinu koju vi prizeljkujete za nju.

Sa naboljim namjerama nekad najviše naskodimo djeci. Pustite je da sama izgradi svoju cvrstinu.
A muzu reci, da ona odrasta onako kako smo mi odrastali, igrala bi se sama vani i vi nikad nebi ni znali šta se desava na igalistu. K'o da su nas mame i tate bili sa nama svaki minut na igralistu, i zato smo odrasli kako jesmo. Ovdje djete ne može bit samo ni sekunde, pa smo zato mi ponekad previse brate upetljani u njihov razvoj, i time im samo cinimo medvedju uslugu.

Pustite je da se sama izbori za svoje mjesto pod suncem, i mislim da ćete biti prijatno iznenadjeni :) Svako dobro želim.

Zar u tim godinama treba da bude bilo šta osim deteta?
Ko je od nas u detinjstvu bio 'leader' ili 'follower'? Mi smo se jednostavno igrali, pred zgradom, i obično su stariji klinci bili inicijatori aktivnosti. Tek kasnije u osnovnoj skoli pocele su te razlicitosti među decom da malo vise dolaze do izrazaja.

Ona definitvno treba da provede vise vremena sa drugom decom, a i tada ne znači da će postati 'leader'. Nisu svi leaderi. Neko mora da je 'follower', nema tu nsta loše.

Pruzi podrsku svom detetu bez obzira da li je vodja ili ne.

Ova moja je prava rospija, ja bih volela da postane malo vise pratilac, nego uvek vodja i harambasa. Ali šta ću - takva je, pa gledam da radim u smeru njene licnosti, a ne protiv.

Hahaha Rinzo, imam I ja jednu malu smizlu koja je non stop leader I zvuci bas kao tvoja cerka. Kao da si moju opisala :) Imam starijeg sina koji je jako drustven I ima drustva gde god se pojavi, ali on je nekako prilagodljiv, ako vidi da može da void igru on to I radi, ali ako vidi da neko drugi void, on se klopi. Mnogo mi je lakse sa njim nego sa cerkom koja je ista kao tvoja I koja I nema bas puno drustva...a isto ih vaspitavam...