Lea, ti pricas o potpuno drugoj situaciji. Naravno da smo stekli nove prijatelje u novoj sredini, ovde smo vise od 10 godina, nismo ni sami ni nesnadjeni. Objasnila sam zašto nisam imala srca da zovem bilo koga i da mu upropastim narednih mesec dana - pa oni koji su samoinicijativno dosli su nagrabusili. Niti u redovnom zivotu sedim i upoređujem zivot sa šta bi bilo da je bilo - govorim o vanrednoj situaciji u kojoj samo lud ne bi osetio razlike imanja i nemanja proširene porodice u okolini.

Inače meni to „pakuj prnje i pici nazad” nikad nije zvucalo kao naročito konstruktivan savet - iako ga ljudi ovde jako često koriste. Svi smo mi ovde sa razlogom, a isto tako svi imamo razloge zašto smo pomalo ili ponekad još uvek i negde drugde - ko to porekne jednostavno ili laže ili potiskuje realnost. Ili ništa i nikog nije ostavio tamo odakle je dosao. Meni potiskivanje uopste nije blisko, totalno sam realna u pogledu toga šta sam dobila a šta izgubila dolaskom ovde i mirna sam u vezi svih svojih odluka pa i najtezih. Al' to s' ovim nema veze. Prosto, interesuje me kako se ljudi koji ne uzivaju podrsku sire porodice snalaze u vanrednim situacijama. Platiti pomoć je definitivno nešto za šta ću biti spremna sledeći put, ovog niti mi je to palo na pamet kao mogućnost niti sam bila u stanju da tražim koga bih mogla unajmiti.

Samo da nađemservis koji će pristati da nam dodje i ako imamo grip:)

Ne kontamo se. No nema veze. Bitna je dobra namera.

O boze ala ima razgoropadjenih ljudi... Nikad mi nije jasno kad neko postavi temu, kakvu bilo, a neko drugi se nadje toliko silno pogodjen temom da takvim tonom i u takvom maniru krene po pretpostavkama,osudama, gadnim hipotezama ...da prosto moram da pomislim da mora biti neki razlog što se osoba TOLIKO zalaze da dokaze nešto, bas toliko agresivno. kao ker kog niko ni ne gleda, ali njemu je dovoljno i da prođes pored njega da bi krenuo da peni i rezi. Silne su misterije ljudske psihe ...

Hvala svima.

Uvek su sve ideje su dobrodosle, jedino su pojedini nacini obracanja neprilagodjeni.Tačno je i da su prevencija i ublazavanje efekata odredjenih stvari koje ne možeš sprečiti najvaznije stavke za vanredne situacije... Tako da je ova nasa situacija bila sigurno veoma pogorsana time sto mi se desavalo da u nedelju uvece ostanem bez leka za spustanje temperature za bebu, pa moram pod temperaturom 39 da sednem u auto i tražim apoteku koja radi... sto smo u novom kraju gde nemam pojma šta kad radi i gde su walk-in klinike koje rade vikendima, praznicima i uvece, sto smo ispraznili friz pred praznike jer sam htela da pozamrzavam neka jela za praznovanje, pa da imam bar neke stvari polu-gotove. Ispraznili friz, razboleli se, ja nisam stigla da ga ponovo napunim, a supice i zamrznutih jela vise nema, pa sad ili kuvaj bolestan ili narucuj. Narucivali smo par puta, ali iskreno govoreci vreme tog luksuza da se može narucivati hrana 20 dana uzastopce, platiti žena da dodje da ti sprema umesto tebe, pa onda i žena da dodje da se malo pobrine o deci ako si ti već u katastrofalnom stanju, naruciti namirnice preko intereta gde placas isporuku i poviseni procenat na svaku pojedinacnu cenu... e pa ta vremena su kod mene odavno prošla, onog dana kad smo dobili drugo dete, kupili kucu i poceli da placamo zabaviste - ko to ne kapira, mogu samo da mu kažem „blago tebi”. Ni ja nisam kapirala neke stvari dok nisam stekla dodatne finansijske obaveze. Opet mislim da neki pogresno tumace da se radi o slučaju uobicajene bolesti od par dana, max nedelju, koje se svima desavaju povremeno i sa kojima svi umemo da dilujemo. Ja sam na početku rekla da mi se ovo nikad pre nije desilo, znaci ne tražim ja neko lakocemo rešenje za kad mi deca dobiju virus pa povracaju tri dana i ja sa njima... već sam se nasla u jednoj gotovo nemogućoj situaciji u kojoj smo verovatno u nekom momentu i ja i muž bili za bolnicu samo to nismo shvatili, suvise zauzeti pokusajima da se maksimalno pobrinemo o deci a stekli su nam se i drugi (ne)uslovi koji su samo sve pogorsali. Imala sam svoju porciju iskustava sa raznim bolestima, pa nije kao da razmazeno preterujem u ovoj prici. NIkom ne želim ovakvo iskustvo, a ako se nekom desi - odmah će uvideti koja je razlika. E sad insinuacija da bih da me neko opsluzuje dok sam bolesna - ne znam, vrati se na početak pa procitaj ili ako ti je zamorno preskoci,jer to nema veze sa onim što sam ja pitala. Ovakvi odgovori su kao ono kad neko postavi temu „moja mama nije zainteresovana za moju decu, kako da se postavim”, a neko odmah utrci sa „JA nisam rodila dete mami već sebi, a ti ako nisi bila spremna na obaveze nisi trebala radjati”. Mislim meni su ovakve falične dedukcije katastrofalne. Na primer, naravno da u redovnom zivotu nemam ukakene carsave i ispovracano kupatilo, naravno da spremamo i cistimo i dezinfikujemo, peremo i ves i sebe i podove i sudove i tome slično. A na temu familije, ja sam bar odrasla u familiji koja je sve cinila za svoje clanove i u kojoj se nikad niko nije osecao sam u problemu ma kakav on bio. Imali smo veliku nesrecu da iskusimo najteze bolesti i najbolnije smrti, tesku saobracajnu nesrecu sa uzasnim posledicama po malo dete, i gubitke poslova i gubitke svojine i stvarno mnogo toga sto covek da je pravde ne bi trebao sam da prozivljava i ja sam videla porodicu na delu i odrasla sa tim modelom u glavi. Tako da ne, nisam mislila da treba familija da me opsluzuje dok se ja teglim od kreveta do kreveta niti da treba sve da ih zarazim svojom bolescu, već znam da od njih ne bih morala ni da tražim ni da ocekujem, samo bi mi se pruzilo i to je taj osecaj da pripadas jednoj zajednici koja brine sama o sebi i koji ti daje osecaj sigurnosti koji ja ovde jednostavno nemam iako imam dobre prijatelje na koje bih se mogla osloniti za mnoge stvari u slučaju nuzde. Zato sam gore rekla, čini mi se, da sam se osetila nesigurno i uplaseno u jednom momentu i to je bio prvi put od kad sam u Kanadi da sam se tako osetila,jer nikad pre nisam imala osecaj da ne vladam situacijom ma kako ona teska da je bila. Za mene je to totalno novo iskustvo, ne vladati situacijom jer čak ni kad sam bila siromasni sudent bez dolara u dzepu , radeci tri part time posla za minimalac i sa 20 dolara manjka za stanarinu 25-og u mesecu - nisam imala osecaj da mi stvari izmicu kontroli, uvek sam osecala da mogu da izadjem na kraj. Pomislila sam na roditelje koji imaju hronicno bolesnu decu i koji nikad ne znaju šta im donosi novi dan, i na samohrane majke koje uvek sve nose na svojim plecima same samcite - i stekla dodatno postovanje za ljude koji se sa neizvesnoscu nose svaki dan. Svaka vam cast.

Iskreno, najviše bi mi znacilo da sam imala kome da dam decu na tri dana u momentu kad je njima konacno bilo bolje a meni i muzu sve losije, a to ne znam kome bih tražila osim svojima...umesto toga oni su samo zakacili i nasu bolest i onda je sve nastavilo da ide u krug do iznemoglosti. Elem, SLO ti si u pravu za vaznost prijatelja. Nasa otezavajuca okolnost bila je i ta sto smo se odselili iz grada u kom smo proveli skoro deceniju i gde nam je sve bilo blizu i gomila ljudi u blizini (znaci u zgradi preko puta ili niz ulicu) na koje smo uvek mogli da se oslonimo i sa kojima smo bili delimicno kao familija - nisu ni sad na kraj sveta ali dovoljno daleko da više ne svracamo jedni kod drugih već sve moramo da planiramo unapred i uskladjujemo sa raznim rasporedima. JOana to za spremnost lekova sam definitivno uzela u nauk jer mi se ovaj put obilo o glavu... E sad sa decom od 2 i 4 godine meni je bilo nemoguće da ih izolujem jer kad malog stavis u njegovu sobu on i zdrav vristi i dernja se a kamo li bolestan:) I stariji je samo hteo da lezi kod mene ili tate, tako da smo mi proveli prakticno svo to vreme u istom krevetu ili na istom kaucu, o izolaciji nije bilo ni govora.

Teodora hvala još jedared:)

Na spisak definitivno idu walk-in klinike i apoteke sa produzenim radnim vremenom (ovo za Shopers moram istraziti, ako dostavljaju još bolje); servis za jednokratnu pomoć u kuci i sa decom...u podrum dodatni friz da imam supice, gotova jela i namirnice za slučaj nuzde, a u ormaric sa lekovima nove zalihe...

Hvala vam svima još jednom - nadam se da je ovo odjava, evo cela nedelja prođe bez bolesti :) Ostajte zdravo!

Curice, ne pade mi na pamet ovo sa plasticnim casama a dobra je ideja, mi smo case trosili kao ludi i stalno ih je trebalo prati, a glupo mi da pokrecem masinu da radi sat vremena samo za case, pa sam prala rucno. Mada je možda bilo pametnije u masini zbog dezinfekcije ali hajde sad. Lessons learned.

Oceania, imali smo dva virusa koja su se iskombinovala u ovu monstruoznu bolest: prvo influenzu, odmah zatim norovirus a ja i starije dete smo dobili i upalu uha, on je imao i gnojnu upalu grla, dok je muž zavrsio sa upalom pluca. Svi smo bili na antibioticima, stariji sin dva puta. S tim sto niko nije imao temperaturu toliko uporno kao mladji koji je čitavih 9 dana imao visoku temperaturu, jedva da je nešto jeo, doduse pio je svasta i davali smo mu Pedialite da ne dehidrira. Isla sam sa njim 3 puta kod lekara i svaki put mi kaže idi kuci i pusti ga da spava i vodi ga u bolnicu ako temperatura predje 40.

Pantija, stoji to što ti pricas kao prevencija, međutim ja sam ciljano pitala kako se žene dovijaju u ovakvim ekstremnim situacijama kad im se već dese, a one daleko od familije. Naravno da ni ja ne mislim da treba da zarazim mamu i tatu ali sticem utisak da je glupo i da opet pojasnjavam šta mislim kad kažem „podrska porodice” do sad ko je hteo shvatio je o cemu pricam a glupo je dalje naglabati ako se ne razumemo.

U svakom slučaju ja sam zahvalna za sve predloge. Dodala bih još i da iako mi nije rešenje da SVE platim tokom bolesti, da ću ako mi se ovo još jednom u zivotu desi, apsolutno platiti nekog da mi dodje povremeno da azurira stanje u kuci, sa vesom, sudovima i u frizideru a najbolje bi bilo kad bih mogla da platim nekog da brine o deci 3 sata da mi odspavamo jer mislim da je bio period kad bukvalno 5 ili 6 dana nisam spavala vise od 3-4 sata sve ukupno i to sve na po 15 minuta između njihovih epizoda povracanja i proliva, i vise nisam znala kako se zovem. Tako da su linkovi apsolutno dobrodosli (naročito ako je neko već koristio sličan servis) jer je to nešto sto znam da ću sledeći put uracunati u trosak bolesti, poucena iskustvom kako to izleda kad se sam „nosis” sa svim pa tako jedno 20 dana i vise.

Stvar je i u tome sto dok ti se desava ovakvo s*anje, sve kao mislis - još ovo, još ono, svaka pojedinacna stvar koju obavljas je izvodljiva, jedino sto uzete zajedno u nizu od nekoliko dana postaju previse, a to uopste ne shvatas na vreme već tek kad se slomis. I ne razmišljas o tome da bi moglo da se desi i da potraje duže od par dana. Tako mi zaista nije palo na pamet da narucim preko interneta namirnice jer mi je svaki put bilo u glavi „ok nateracu se još do radnje, pa ću da odmorim” ali naravno onda po dolasku iz prodavnice niz problema se samo nastavi i ti nikad ne dobijes momenat da se odmoris, i još nas je dvoje odraslihkako to izgleda kad si sam to ne smem ni da zamislim. Dodse muž je bio bas jako bolestan u jednom periodu da nije mogao da se digne iz kreveta - meni se to desilo tek pred kraj... a ja kad padnem u krevet to možeš biti siguran da je predkomatozno stanje jer sam u stanju i u nesvestici da funcionisem bolje nego mnogi u svesnom stanju:)