Ne sumnjam u svoje vestine roditeljstva i ne preispitujem se, ne zato što mislim da sam najbolja majka na svetu, nego zato što inače sebe ne preispitujem u vezi icega.
Trenutno ne ignorisem nijedno od svog deteta jer su mali i traže paznju stalno. Ne dalem savete preterano jedino ako komentarisemo fazu nekog deteta pa kažem svoje mišljenje.

Kod mene „preispitivanje” funkcionise preko nečega sto je verujem materinski instinkt a sto sam skontala kad sam prvi put pokusala da budem pametnija od svoje 4-nedeljne bebe. Mislim da je bilo 4 nedelje od rođenja bebice kada su mi rekli da ukinem noćnipodoj. Ili možda 6-ta? Ne secam se... Sve u svemu, voda umesto mleka, drz-nedaj, ma ništa nije radilo. Batalim ja to i bebac sam prestane da se budi dve nedelje kasnije.

Od tada ja svoju bebu slusam... Kao radio stanica sa frekvencijom koju zna samo mama i bebica. Kako deca rastu i pocinju da pricaju radio stanica i dalje radi... Kao sto znam u trenutku kada me lažu, kada nešto kriju - tako se cuje na „razglasu” i kad nešto ne valja.

Ono sto treba da radim je da se nastelujem na frekvenciju i to radim stalno.

Drugi deo price je da li problem koji otkrijem znam sama da resim. Nekad da, nekad ne pa čitam knjige. U stvari, knjige uvek čitam o decijem odgoju. Puno, puno mi pomazu pre svega da bolje razumem šta se desava, da ostavim svoje frustracije po strani i svoju paniku, te da mirne glave nađemnajbolje rešenje.

Inače, svaki roditelj je najbolji sto može da bude - ono u cemu se značajno razlikuju je šta su spremni da urade da budu još bolji.

Ja se non stop preispitujem i non stop tražim nove metode da od svoje dece napravim dobre ljude. Međutim kako oni rastu, tako dolazi do nekih novih faza, nekih novih otkrica, sto sa njihove, sto sa moje strane. Do pre neki dan smo pricali o udaranju druge dece, pa koristenje ruznih reci, sad je od nekog video da pokazuje srednji prst drugom detetu, pa je dosao da me pita „a šta to mama znaci... je l to znači da ne volis Boga”
Ovaj drugi je presao od malog mirnice do deteta sa zeznutom naravi, do pisanja knjiga i osnivanja „girlfriend's club.” Kako oni rastu, tako se ja formiram kao roditelj i ne mislim da sam nasla odgovore za sva pitanje, nego da uceci njih ucim i samu sebe.
Što se tiče favorizovanja jednog deteta, istina je da mladjem popustam vise, ali je takođe istina da mladji većinom bude kaznjen vise zbog stigme nemirnog i nestasnog decaka koja ga prati, nego sto je ustvari napravio neku glupost.
On se brani, pa mi se nekoliko puta desilo da starije izbegne kaznu i ako je prvi izazvao konflikt. Izazove, dobije po nosu, vrati mu nazad i onda on dodje da se zali. Suprug i ja poznavajuci manjeg, automatski pretpostavimo da je on napravio neki belaj. Elem, i to smo brzo skontali, sad bez obzira na to ko je poceo, ako je kazna zaslužena, obojica je dobiju.
Nemam cerke i ne znam koliko je jaka veza i ljubav između majke i cerke, ali imam sinove koji se ozare kad me vide. Pogotovo mladji. Pošto dolazi kuci pre mene, ako me slučajno zatekne u kuci, iznenadi se i tako se nasmeje, kao da ga sunce ogreje. Nema mi ništa lepse od te iskrene i ciste radosti na njegovom licu, kad me vidi. I kad kaže „jedva sam cekao da dodjem kuci samo da te zagrlim...”
Ili kad i jedan i drugi iz cista mira udju u kuhinju dok nešto radim, zagle me oko struka i tako stoje par sekundi. Ili mi kažu da me vole, bez nekog povoda i pitanja.
Eto nadam se uskoro jednoj cerki, pa da pogledam stvari i iz drugog ugla :)

Što se tiče teme, stalno se preispitujem da li sam dobra majka,pogotovo kad moj nemiran i ponekad neposlusan sincic ume dobro da se inati i sve tera po svome pa ne mogu da izadjem na kraj sa njim pa kad mi zivci popuste,e tad se uvek pitam kako da u tom trenutku budem najbolja majka koja mogu .
Savete dajem kad me pitaju ali samo ono sto znam ,sto sam prošla ili ako imam neku preporuku za nešto drugo ako sam citala o tome.
Imam samo sina a ne znam kako se drugo dete ignorise,ali vidis i ja sam se nekad pitala u trudnoći kako ću ja sa decakom jer sam mislila devojcicu ću roditi, međutim shvatila sam da su oni takve mamine maze,moj se samo mazi,ljubi ,i samo mama ljubi me,mama ja te volim,pa ono sto je nemiran često zaboravimo.

Naravno to ti i kažem u inostranstvu gde ja živim malo pred treću godinu sve koje poznajem su skinuli deci pelenu,svi se zauzeti,rade,deca po ceo dan u vrticima,ko da se s njima lomi oko nose,a i imaju pare pa se kupuju pampersi. jedina osoba koju znam ovde da je dete ucila na nosu ,vala vise od godinu dana je dete vukla na nosu i mislim da mu je na silu skinula i kad god je vidim ono se upiskilo u gace dok su bili u prodavnici pa mu vice.
Moj sin je isto pred treću godinu skinuo, pokusavala sam ranije,ali nije ni bio zainteresovan,vidim ne shvata i onda sam kao i moje okuzenje da se ne mlatim, kasnije za dan naucio.

dok ne rodis svoje dete, nemas prava nikome da sudis

Blueflower,

jesi ti dosla ovde da zaHebavas (pardonez mon Francais) ili si ozbiljna?!?!
Nisam upratila da li imaš dece ili tek ocekujes, ali ako je ovo drugo, onda sedi i čitaj vise na tu temu, pogotovo o decjoj psihologiji, razvojnim fazama i značaju fecesa kod nekih, kao i o razlikama između decaka i devojcica. To sto je tvojoj JEDNOJ prijateljici poslo za rukom da decu isforsira da sa 9 meseci skinu pelene (u šta sumnjam, pre će biti da se hvali i malo skida koji mesec) nema ama bas NIKAKVOG značaja niti je ona merilo. Sa velikim nipodastavanjem gledaš na komentare majki uz opasku a la „svashta” ili „ništa nas ne treba iznenaditi”. Znam i majke koje su, kao ti, pre porodjaja bile iskljucivo „environment friendly” pa su se zgrazavale sto ja koristim jednokratne, klele se kako će one da peru i peglaju, a kad su najzad postale i same majke, da vidis kako su okrenule plocu.

Slika koju si opisala gore je tipican primer majke koja hvali dete jer se iskontrolisalo i piskilo gde treba. Pruzila mu je podrsku, a to što se tebi učinilo da je nadmena, moguće je da je zaista bila ponosna sto joj je dete najzad dostiglo i preslo jedan važan stepenik u odrastanju. Sa tri godine on još uvek nije „veliki”. Moj stariji sin je otprilike sa 2,5 skinuo pelene potpuno (i dnevna i nocna), mladji tu negde blize trecoj godini (2 god. i 9 meseci) s tim da je za duzu nuzdu pelene tražio do četvrte (nije ih nosio, tačno je osecao kad mu se ide, umeo je da se iskontrolise ali tražio je da mu se stavi). Tu dolazi ona prica o značaju fecesa odnosno decjeg odnosa i shvatanja istog. U to neko vreme pricala sam i sa prijateljicom, psihologom, o tome i ona mi je rekla da, ako su u pitanju platnene pelene, trebalo bi da se skinu do/posle dve godine. Ako su tipa pampersa, onda se tolerise čak do pete (s tim da vecini dece nije potrebno toliko)! Mladji sin takođe nikad nije koristio nosu. Nisu ni moja deca nikakvo merilo, ali spadaju u većinu.

Ono sto ti treba da upamtis je da ne poredis decu jer svako je posebno i ima drugaciji razvojni put. Postoje nacini da se s detetom radi na skidanju pelena i da si vise citala ovde (pod uslovom da zaista jesi nova clanica), uocila bi da malo malo pa osvane takva tema. To nije jednostavan proces ni za roditelja ni za dete. Iziskuje beskrajnu upornost i strpljivost i domišljatost.

Bluflower... spusti malo loptu.
Nije do toga šta mama hoće nego da li dijete može. Nisu sva djeca ista. Meni je gore da tjeramdijete koje možda ni ne hoda da sjedi na nosi 2h dok ne uradi no . Na kraju od dosade I mora.
Moja curica je nosila pelene do 4. Godine. Još su bile I platnene pa sam ih prala.

Pa javila si se. :P

Gdje ćeš zanimljivije teme nego o pelenama.

Da se dopunim, posto mi je telefon progutao slova: da sjedi na nosi 2h dok ne uradi no - no 2 sam mislila.

A što se cjelokupnog odgoja tiče, e svasta i ti pitas, pa mi smo ovdje sve savrsene mame, naravno da smo zadovoljne same sa sobom i s tim kako radimo „svoj posao”. :)

Blueflower,
Iz aviona je ocigledno da djecu nemas a to ti se iskustvo nauciti ne može iz tudjih prica. Čak te ni ova pitanja 'preispitujemo li se ili ne' neće ništa 'prosvijetliti'. Vidjet ćeš ako budes imala sreće da se obogatis jednim takvim mali individualistom kojeg ćeš da hvalis i kujes u zvijezde do iznemoglosti a ako si tip koji kao pametan covjek uci iz gresaka, uvidjet ćeš koliko su neskusni tvoji komentari na ovoj temi.

I ta tvoje observacija da se na zapadu isticu samo individualnost i takmicarksi duh, ni to nije u skladu sa mojim iskustvo od 20+ godina zivota u Americi. Čak šta vise, tek ovde sam uvidjela šta to znaci raditi u timu i biti dio tima, to se kod nas nije ucilo (ako ne brojis one naše studentske tabore kad jedni drugima pomazemo da prepisemo na testu ili nekog profu slazemo/prevarimo na neki način). Druge zadatke timskog rada nikad nisam imala priliku da radim u osnovnoj i srednjoj skoli u mom kratkom vijeku (a toga moja djeca koja odrastaju u Americi imaju na pretek od Kindergarten pa sve do srednje skole i dalje).

Htjedoh napisati isto sto i SLO - nema djece pa pametuje.

Polazim od svoje malene - 2.2 god., ni jednom do sada nije ni piskila ni kakila u tutu, nema sanse. Ima drugaricu, 5 dana razlike, za 3 dana skinula pelene i već neko vrijeme ide bez pelena. Šta sad?
Jel mi fino da non-stop brinem ima li pelena, krema, mokrih maramica u kuci, u torbi, u skolici, bas i nije, ali šta sad, treba glavu da joj skidam sto nije spremna da ostavi pelene? Nije temperament da može satima da jedi na tuti, sekundi su u pitanju, a bas da mi sere i pisa po kuci, neću ni to, tako da svakom svoje.

Što se tiče roditeljstva ukupno, kaže se da bi svi mi sebi samima bili najbolji roditelji. S tim na umu gledam da sam njoj najbolja sto mogu, a da joj ne prebacujem previse svojih kompleksa i budalastina. Da ima sretno, zdravo i veselo djetinjstvo, da jedan dan može reći da je imala dobru porodicu i da je sretna. Preispitujem se konstantno, to je jedino normalo, niko se nije rodio znajuci kako da bude roditelj.

preispitujem sebe konstantno...ne samo što se odgoja djece tiče...i na poslu da li sam uradila dobru stvar...da predlozim ovo jel dovoljno dobro...jel sam dovoljno rucka napravila...jesam oprala sav ves...jesam rekla dobro djetetu pubertetliji ...ako da ih ne davim a da im objasnim neke stvari...itd

da li dobro vaspitavam djecu...pa to ću da saznam jednog dana kad oni odrastu i postanu svoji ljudi...nije bitno kojim poslom se bavili i šta radili ali kakvi budu prema svojoj okolini, prvenstveno prema sebi...važno mi je da budu vrjedni i da postuju sebe i druge...a ostalo će doći samo po sebi...
ne uci se samo kod kuce...i u skoli i na ulici...svagdje se nauci ponesto...i u prodavnici

Lily, blueflower iliti Cveta od milja, je Sojiceva miljenica sa BiP-a :)

Ja zamišljam kako beba od 9 meseci trpi i zove mamu da je stavi na nošu jer joj se piški.

Zeljka, pa kako sam to zaboravila! Na BiP-u nisam bila 100 godina, moracu da svratim. Danas mi je jedan od rijetkih dana da nemam neki deadline, pa ću malo da prosvrljam :)

Da mi je samo znati kako to beba od 9 meseci kaže roditeljima da oce da piski ili kaki. Mora da je onda propricala sa 8 meseci.

Tako sam ja pocela cerku da stavljam na nosu oko godinu dana, jer su moji a i muzevi roditelji tvrdili da djete od godinu dana treba da skine pelenu, ma kako godinu dana mi smo svi sjedili na nosi čim smo naucili samostalno da sedimo sto je nekih 6 meseci.
I tako sam se sa cerkom ganjala par meseci dok nisam odustala jer ocigledno nije bila spremna. Ona jeste po nekad piskila i kakila na nosu ali samo ako ja potrefim da je stavim na vreme ili ako sedi pola sata na nosi. Koje mucenje i za mene a i za nju. Oko druge godine smo opet pokusali i skinula je pelenu u roku od 2 dana.

A da majka voli vise sina od cerke...ja se samo nadam da ni jedna djevojcica ne odrasta u takvoj okolnosti. Imam i sina i cerku i oboje dobijaju jednako ljubavi.

Blueflower, a molicu lijepo jedno pojasnjenje šta sam ja to pricala o tvojoj licnosti a sto nije opste-poznato (diskutantima jednog od foruma na Sc-u?)

Ja sam janu pochela stavljati na noshu/tutu odma nakon što je prohodala, sa 10 meseci. Dete je plakalo svaki put kad bi se priblizilo noshi, pa sam nakon par dana odustala, sto nema nikakve veze sa tim koliko ja imam vremena za dete. Jednostavno nisam htela da je mucim. Narednu godinu sam pokusala da u par navrata ponovo ali ona neće pa neće. Tad sam skontala da će možda krenuti u predskolsko sa pelenama. U Beogradu sam je, sticajem okolnosti, morala voditi kod veoma dobrog pedijatra. Između ostalog sam napomenula da Jana, sad već skoro dve godine, nema nikakvo interesovanje za noshu, te šta ću ja jadna kukala mi majka :). Žena mi je rekla da je najveca glupost „trenirati” dete da ide na noshu I da će sami da krenu, kad skontaju koncept tj kad se centar u mozgu za te stvari razvije. Nije prošlo par dana posle toga, Jana je skinula pelenu na moru, sa dve godine. Od tad je imala par 'nezgoda', I mesec dana nosila nocnu pelenu. Sad sa dve I po, ne nosi nocnu pelenu, ne piski se u krevet a ako prigusti tokom noći budi me da piski. Ja sam prezadovoljna I mislila sam da je ona rano savladala.
Ove bebe od 9 meseci što ne nose pelene su mala maca za cerku od poznanice koja je sa 7 meseci pevala 'zum zum' od početka do kraja, pravilno izgovarala r, I skidala sama sebi papmpers da ide da piski :)

Ponekad mi price nekih mamica zvuce ko ribarske/lovachke price, ali meni je to simpaticno :)

Tako, sedim ja i gledam Felixa Baumgartnera, i sve se mislim: vidi, ne sme da skoči, ja bih to odmah sad, pre njega, šta se tu ukočio, pa mu onaj deda diže moral, sve bih ja to brže i bolje, i lastu bih napravila u vazduhu, i ponela bih šarene trake da mašem njima usput, da bude puna slika...
... tako ja sedim i sve mislim kako bih ja bolje, brže, lepše, kako meni ne bi onaj deda solio pamet, šta on zna, ja sam majka, znam bolje, nema on pojma.
Samo što ja nisam Felix, i nisam na vrhu svemira, odakle moram da skočim u nepoznato, nego lamentiram i pametujem iz fotelje, i sve znam i mnogo sam hrabra, a tek što sam pametna...

Naravoučenije: prvo skoči, pa reci hop.

Ne pomazem nikome,i ne savetujem
Saveti su trosenje reci i energije,na kraju će svako da uradi kako on hoće i misli da je dobro.
Ne preispitujem se preterano,moji decaci su bezbrizni i srećni i to je to za sada.
Još su mali da bi razmišljala o tome kakve ću ljude da „pravim”
Deca se ionako pretvore u roditelje - biće onakvi kakva sam i ja.
Iz lopovske porodice izlaze lopovi,iz doktorske doktori itd..
Retki su izuzeci,nema tu neke velike nauke.

čitam vase komentare i kao buduci roditelj...hmmm...nisam bas 'pokupila' neke dobre savete:)

ili, da li iko i može da ti daa dobar savet kad se svi toliko razlikujemo.

ali , nije uvek sve do vaspitanja roditelja, i deca su razlicita pa se motode moraju već prilagoditi karakteru deteta.

evo na primer, moji rroditelji su mene i brata na isti način vaspitali, kako jednom tako i drugom, nisu nas nikada izdvajali jedno od drugog,...mogu reći da smo sad kao brat i sestra skroz drugaciji ... kao nebo i zemlja.

majka često pita gde je pogresila kod vaspitanja brata...pa nije nigde naravno, jednostavno karakteri su razliciti

neko je napisao gore da zašto brinuti o vaspitanju dece kad su mala, o tome treba brinuti kasnije...apsolutno se NE slazem!!!!!

A jel to precious postala blueflower?Pošto je stil komunikacije a i rezon zadivljujuce sličan. Ili smo stekli još jednu potkovanu teorijom a sa nula prakse?

Pa čujem i ordinira na BiP-u kao i precious, a pretpostavke su kao modlom vadjene: mama voli vise decaka nego devojcicu, mama ignorise dete, drugarica skinula bebi pelene sa 9 meseci (to je stvarno potpuni hit). Tako da sam prilično ubeđena da ista osoba piše obe baljezgarije. Steta. Jedna je ovde bila i previse, dve će definitivno da unakaze ovu diskusiju.