Ja ništa posebno, nisam znala šta me čeka, pošto sam imala zakazani CR, panika je počela da me hvata tek kad sam otišla u porodilište, ta noć pogotovo, jer su dolazile žene sa bolovima i tad sam prvi put videla kako to u stvari izgleda. Soba gde sam čekala je odmah pored sale za porođaj, a da sam htela mogla sam i da gledam porodjaj jer su vrata sale otvorena.

Ovih dana dok čekaš, uradi generalku, tipa sredi nokte, ofarbaj se ako se farbaš i slično, prvih nedelja posle porodjaja verovatno nećeš imati vremena za tako nešto. Spakuj stvari za porodilište.

I da, spavaj ovih dana koliko god možeš :)

A tebi će onda biti žurka kad dodjete, dve bebe, ali ti je sve još sveže a i super je razlika za igranje.

Nema potreba da se uzbuđuješ ako ti je već prošli prošao sjajno, mene će verovatno poslednjeg meseca da hvata panika jer znam šta me čeka ovaj put

Interesantno da bas jutros razmišljam kako sam docekala moje sinove pre skoro dve godine.
Secam se da smo se vece pred carski ja i dragi smejali, ljubili i mazili, nekako kao da nam je bilo poslednje vece pred neki veliki, dugacak put (ima tu istine)...Jeli smo kokice i gledali film, bas smo nekako uzivali - bili smo totalno opusteni.
Probudila sam se tog jutra u 5 sati. Okupala, isfenirala, namazala nokte (mada su mi rekli da nikako ne mazem nokte radi operacije!), stavila maskaru na trepavice i roze sjaj na usne. Kad je doslo vreme da se obujem - e tu je već pocela blaga nervoza da me hvata, ali vise sam bila nervozna od iscekivanja nego od samog cina operacije, porodjaja. Na putu do bolnice smo mahom cutali, drzali se za ruke. Bila sam primljena u 7 sati, i morala sam da cekam do 9:30 da udjem u salu. CIm sam dobila spinalnu anesteziju, pustili su muza u salu, i on je bio kraj mene sve vreme. Secam se da sam pocela da se nekontrolisano tresem (anestezija) u 10:00, prvi sin se rodio u 10:02 a drugi u 10:03. Plakala sam, plakao je i muž, plakale su i studentkinje medicine oko nas. Jao, sad mi se sve vratilo...bilo je divno, predivno...
Pitam se da li će mi se ikada ponoviti taj osecaj? :)

Draga moja - uzivaj, želim ti lagan i brz porodjaj, i da docekas svoju lepoticu sa osmehom na licu. Sve najbolje vam želim u novoj godini!

Ja sam vala jedva cekala da se porodim,iskreno mene su emocije spucale tek kad su se rodili i jedan i drugi,a dok sam bila trudna bilo mi je samo da se sto prije porodim.

Termin ti je na rođendan moje curice:))))Iskreno ja sam bila basss uzbudjena,hvala me trema.Samo sam mislila kada će doći taj dan da se upoznamo.Ja sam obe prenela 10 dana,tako da sam se bas nacekala.Imala sam i strah,naročito drugi put.Sjecam se da sam bila bas preplasena da ih ne rodim u autu,haha,bolnica mi do kuce.Tukle su me emocije zesce,cas sam presrecna,cas me strah.Na kraju nisam mogla bolje proćiTakođe sam jedva cekala da vise nisam trudna,bas mi je bilo dosadilo:)puno sreće!!!!

Sa prvim se secam da nisam mogla docekati da se vise porodim i u pcku materinu sa trudnoćom vise. Bas sam pravo bila nestrpljiva da rodim bebu jer sam u 9 mesecu bas bila velika trudnica.

Nisam uopste razmišljala ni o cemu drugom, samo da mi je da se porodim. A onda sam tokom porodjaja u ne bas slavnom trenutku shvatila koliko su stvari izvan moje kontrole i nije mi se dopalo UOPSTE.

Srećom, nisam bila ni prva ni poslednja prvorotka tako da sam sve to prevalila preko glave, pa bilo pod mojom kontrolom ili ne bilo.

Emocije...uh...i sada mi krenu suze :-)

Duuuugo očekivano dete, vantelesna, održavanje trudnoće, 2 puta u bolnici...zakazan carski rez...i konačno plač mog deteta, konačno i ja majka, konačno saznanje da je zdrava i da je sve ok :-)))

Te emocije se ne mogu opisati rečima !!!

Znam samo da sam KAO bila ok dok mi je nisu pokazali i dok je nisam poljubila u obraščić. Nju su odneli a ja sam počela nekontrolisano da plačem i koliko god sam želela da se samokontrolišem, nioje mi uspevalo. To emotivno stanje je bilo jače od mene. Prosto se počelo pretvarati u histerično plakanje, pritisak je krenuo da mi skače, anesteziolog me smiruje, sestre se uzmuvale... smirio me je moj doktor koji mi je radio carski, sa čijim sam uputom i otišla na vantelesnu, koji mi je vodio trudnoću i na kraju porađao :-)

,,Sredio,, me je u par rečenica, ustvari me ,,odvukao,, na neke druge teme, sa hiljadu pitanja i podpitanja koji nisu imali nikakve veze sa trenutnom situacijom.

I tako... stvarno ih ne mogu opisati rečima!!!