Draga Mama,

Savjet: Ne znam šta bih ti predlozila osim da i dalje nastavis pricati na srpskom i ako ona kaže nešto na bilo kojem jeziku ti je zamoli da ti to kaže na srpskom i ti joj možeš da ponovis tu riječ u tom momenu. Ja sa djecom pricam srpski, muž na rumunskom a ja i on i sredina na engleskom. Naravno djeca mjesaju i pokusavaju da mi pricaju na engleskom ali ja njima kažem da sa mamom pricamo samo srpski i oni samo preokrenu tako a ako zapnu sa recenicom ili riječ ja im pomognem i do sad nemam problema. Da dodam da jesu malo kasnili sa govorom jer ocigledno mozak kupi 3 jezika pa su bili malo sporiji ali sad brzo sklapaju recenice. Sin je 4 a kcerka 2.5 godine :-). Sretno.

Prvo, pod jedan i najvaznije: šta je tvoj cilj?

1. Da dete tecno prica sva 3 jezika
2. Da se sluzi sa 2 a savrseno je u trecem
3. Da nauci srpski a za ostalo kako se snadje

Mislim da bez ovog definisanja na početku sva ostala diskusija je kao da pucas u vazduh, pa šta pogodis.

Imam dobru prijateljicu koja je srpkinja, udala se za nemca koji ne zna srpski i žive sada u Kanadi. Psiholog s kim je pricala o svemu ovome je rekao da je vrlo,vrlo bitno da oba roditelja pricaju sa detetom na jezik koji najbolje znaju, bez mesanja.Tako je ona sa sinom pricala srpski, otac njemacki a kao kod tebe vrtic engleski.
Decak ima 6 godina, sa mamom prica tecno srpski, sa ocem nemacki, a kada su svi zajedno svi pricaju engleski, nikada nije imao problema ili bio zbunjen ili slično:) Deca imaju neverovatnu moc za jezike. Katarina je u vrticu pokupila francuski ko od sale. Ne brini samo nemojte da mesate jezike, nego cisto.

To je slučaj mog deteta, s' tim sto ona sada sa 3 i po (krajem novembra) upoznaje i novi-četvrti jezik.

Reci ću ti najpre moje iskustvo. Ja sa mojom devojcicom iskljucivo pricam srpski. Njen tata engleski i hebrejski (oba su mu maternja). Međutim, ja često pred njom u prisustvu drugih govorim i druge jezike, kao i sa suprugom koji ne govori srpski. Do sada je bila u bilingvalnoj skolici englesko-hebrejski, a ove godine u bilingvalnoj hebrejski-arapski. Njena nanny koja je sa njom od njene prve godine prica iskljucivo engleski jer joj je to maternji. Rukovodimo se time da će najbolje nauciti od svakoga koji je u tom jeziku najbolji, i jeste.

Ella je vrlo rano pocela da prica, sklapa recenice. Nije imala zastoj, naprotiv, prava vodenica. Dominacija jezika se smenjivala, boravak u Beogradu bi dao prioritet srpskom, u SAD engleskom, ovde sva tri jednako. Sada sa 3 i po govori fluentno sva tri jezika, zna alfabet engleskog i neka slova hebrejskog da procita. Ima vrlo obiman recnik, i zaista se lepo izrazava. Ova godina je donela i novi jezik-arapski, zapravo ona je u tom klasicu po preporuci jer su uvideli njen talenat.

Želim da naglasim da nikada, ama bas nikada, nisam brojala koliko reci kojeg jezika govori, koji vise ili manje, gde je trenutna dominacija i uticaj. Mislim na početak propricavanja i dalje.
Tvoja devojcica je još malena, to je proces, i sve će se „izdeliti i rasporediti”, treba vreme. Svako dete svoj tempo.

Njeno sticanje sigurnosti je i deo tvog iskazanog samopouzdanja i sigurnosti u ono sto zapravo želiš u vezi ovoga. Nema „tuge” ako prica svedski kada je mama na putu, to je zapravo super, imala je sansu da usavrsi jedan jezik u par dana:-). I obrnuto. Ja moje dete ne ispravljam, ne menjam recenice, ne divim se niti je kritikujem u vezi jezika. Samo pricam li pricam, opisujem i dajem značaj, čitam joj jako puno, akcentujem nove izraze kroz glumu i objasnim (al' je cika Jova zahtevan:-), a isto to radi tata u svom domenu, he, he.Sve vremenom dolazi na svoje mesto, nalazi svoje fiokice, i ona samo menja kanale prema potrebi. Ne mislim da karakter deteta menja pricu, mislim stidljivost i slično.

Još jedna napomenica, vodili smo se ličnim iskustvom mog muza koji je rastao u multi-multi jezicnim sredinama od rođenja. Sada govori fluentno osam jezika. Hm, srpski ne govori:-).

Nemam licni primer ali imam primer iz porodice, vrlo sličan tvom. Naime, moj dever živi u Engleskoj i ozenjen je Dankinjom (analogija po meni proizilazi iz toga da je danski takođe izuzetno sličan engleskom ili bolje receno, engleski danskom:)). Od rođenja sa sinom koji sada ima 11 godina pricaju na srpskom (otac) i danskom (majka), sa tim sto je mali isao u engleski vrtic i tamo ucio engleski od druge godine.

Gledajuci njih, milim da je bitno da se nastavi uvek pricati materinji jezik sa detetom jer dete, bar nas mali rodjak je takav, stekne na taj način „naviku” da sa ocem prica njegov materinji, sa majkom njen itd. Oni su u isto vreme krenuli da čitaju sa detetom svako svoje slikovnice - majka je citala danske bajke, otac srpske. Gledao je jednako i danske i srpske crtace, ucio jednako danske i srpske fudbalere, muzicare,filmove itd. U svakom slučaju, istovremeno su detetu razvijali svako svoj jezik na gotovo isti način. Naravno, kada je krenuo u skolu engleski je preuzeo akademski primat, da se tako izrazim, jer je to jezik na kome uci i stice nova znanja. Roditelji se uglavnom trude da većinu gradiva sa detetom prodiskutuju i na svojim jezicima (on im posle skole prepricava šta je bilo u skoli na materinjem jeziku roditelja sa kojim prica), donose naše skolske knjige, uglavnom se trude da na nenametljiv način održe nivo svojih jezika (nenametljiv znači da ga ne teraju da uci srpsku ili dansku gramatiku po skolskom udzbeniku i sl). On danas i dalje prica oba roditeljska jezika tecno, sa time sto nikada ne pogresi kome se obraca na kom jeziku. Recimo, desavale su se situacije da budemo istovremeno u poseti i mi i majcina drugarica iz Danske i da sedimo i pricamo u drustvu na engleskom a da decak se, nepogresivo, svakome ponaosob obraca na njegovom jeziku - meni na srpskom, majcinoj drugarici na danskom, komsinici na engleskom itd.

Po meni, ne trebaš odustajati, stavise mislim da malecnu ne treba ispravaljati recenicom „ ne kaže se hat nego sesir”, nego joj samo reci na srpskom „hvala sto si mi donela sesir”. Tako je moj dever radio i tako i mi svi ostali smo radili, nismo ispravljali dete nego samo ponavljali pravilno recenicu, onako kao da pricamo vise za sebe:) Prosto, ti se držiš srpskog i ne odustajes od njega, a Nata će sa vremenom shvatiti da su to razliciti jezici i kako da se kome obraca. Mislim da je ona trenutno u fazi (možda se varam) u kome tek prepoznaje da su to razliciti jezici, možda ih trenutno posmatra kao jedan jezik jer primecuje, recimo, da i ti govoris svedski i engleski pa joj je verovatno logicno i da se ona tebi obraca na svim tim jezicima. Zato bi, po mom mišljenju, trebala uvek da inisistiras da pricas sa njom na srpskom bez obzira sto ti i tata u tom trenutku pricate svedski, recimo. Bar tako rade moji rodjaci - mama i tata međusobno najcesce pricaju na danskom (mada mama zna i srpski) ili engleskom ali se sinu uvek obracaju na svojim materinjim jezicima čak i ako sudeluje u diskusiji u kojoj roditelji pricaju na samo jednom jeziku međusobno. Znaci, oni diskutuju međusobno na danskom, on je prisutan ali kad mu se obrate, svako mu se obrati na svom jeziku.

Nadam se da nisam previse zakomplikovala:)

Ja imam druga koji je rođen u Engleskoj, majka Nemica, otac Holandjanin a razlika između njega i njegove sestre godinu dana. I sad prica nam on, sa majkom su uvek pricali na nemackom, sa ocem na holandskom a njih dvoje (brat i sestra) između sebe na engleskom i tako je ostalo do danas on ima 37 godina. A na sve to su živeli petnaest godina u Japanu tako da im je i japanski uvek bio u igri. U svakom slučaju kaže mi da svi govore sve jezike bez problema, i dalje se zna ko sa kim na kom jeziku prica i najbolje od svega je iako on kaže da mu je maternji engleski i oba druga prica ko maternji.

Neko moje iskustvo mi kaže da se upornost u pricanju 'svog' jezika sa decom uvek isplati i vremenom oni nauce koji jezik prica mama ili tata i prihvati to kao normalno. Kod mene je bilo lakse zato što je pored srpskog još samo jedan jezik bio u igri ali je bilo perioda kad mi se uvek obracala samo na tom drugom jeziku. Ja recimo pored toga sto je nikad nisam ispravljala ako mi kaže nešto na nemackom, znaci prihvatim šta mi je rekla i ja nastavljam na srpskom uvek sam se trudila da je ukljucim da prica srpski sa mnom. Recimo ucenje pesmica je njoj bilo super zanimljivo i tako je prihvatala da prica na srpskom, pa ucenje brojeva ili boja pa smo uvek poredili kako se to kaže na nemackom a kako na srpskom. Isto smo se redovno čuli sa babama i dedama, znaci nema izbora samo jedan jezik u igri. Slikovnice su bile super stvar, u uzrastu od godinu i po dana zivotinje su ekstra zanimljive pa opet ponavljamo šta radi zivotinja, pa kako se ta zivotinja kaže na srppskom, naravno ona meni to ponovi i na nemackom. Generalno sam u tom uzrastu stalno smišljala tako neke igrice gde je nekako neprimetno nateram da u stvari sa mnom prica na jeziku na koji ja hoću :)