Uhh Rozmari, nadam se da će ti se javiti Curice-diskutantkinja.

Pozdrav. ;0)

Rozmeri evo teme od ranije, zato sam i pomenula diskutantkinju-Curice:

http://www1.serbiancafe.com/lat/diskusije/new//read.php?num=140&id=16182112&thread=16182112

I još nešto, pored EEG koji je radjen i MRI koji će se tek raditi, sigurno će se raditi i neki genetski testovi da bi se mogla uspostaviti sto bolja sveukupna slika problema. Nekad ima sreće pa se nadje 'jedan' uzrocnik, ili se nadje neki 'magicni lijek' koji dobro djetetu prija ali ta vjerovatnoca je strasnooooo mala. Vise mi je pred ocima veoma krivudav put kad miru i sreći, mnogo će tu biti ljubavi, radja se posebna ljubav, posebna veza, al' će biti zasuta ovako u početku i sa nesnosljivom brigom, tugom, strahom. Ne može se ništa na silu, morat će i ovo sve korak po korak, sat po sat, dan po dan pa do nekog poboljsanja (a i vrijeme samo od sebe je poboljsanje, ono sto me razaralo prije par godina, sad mi je mnogo lakse za podnijeti i mogu vidjeti dobro u mnogo cemu za sto nekad nisam imala sposobnosti).

Samo da vam poželim svu sreću ovoga svijeta i da beba bude sto prije bolje.Molimo se za nju

Da ublazim malo Sarenu i njene strahove, mislim da ima puno situacija u kojima djeca dobiju teske napade, ali se oni vise nikada ne ponove. Dijete pije lijek određeno vrijeme i nastavi sa svojim djetinjstvom kao da te epilepticne epizode nikada nije bilo.
Hipoglikemija može da okine teske napade(komentrisem to što si pominjala secer) i kada se to dovede u kontrolu dijete nastavi dalje bez smetnji. Manjak kalcijuma, vitamina D, vitamina B, infekcije na mozgu, vurusi i još milion stvari može da okine napade, a da poslije nikada više ne bude smetnji. Sve će to ljekari za par dana da znaju.
Mozete se samo moliti Bogu da kod vase bebe bude nešto od toga uzrok.

Ukoliko ima vidljive promjene na EEGu, ni to ne treba da znači da je to najcrnja slika. EEG se takođe mijenja, danas postoje jako dobri lijekovi, ciljani za konkretne promjene na EEGu, i postoji velika sansa da smire promjene i da ih dijete tokom odrastanja preraste.
Ne treba gledati najcrnje, iako ima mnogo teskih prica, a i mi smo jedna od njih. Moja kcerka ima savrseno uredan i EEG i MRI, nikada ništa vidljivo nije otkriveno, a ima tako ruzne i komplikovane napade već deset godina.
Idem sad na spavanje, pa se pišemo ponovo sutra.
Molim se da vam naredni dani donesu smirenje.

Joana, može West sindrom da bude sa tim beskrajnim napadima. On je jako naporan i ostavlja teske posledice. Ali se primjeti još ranije od petog mjeseca, uglavnom.

Rozmari , nadajmo se najboljem. Hoću samo da ti kažem da kada su mog sina stavili na lekove, da je i on prvih nekoliko dana puno spavao i ja sam to pripisivala sedativnom dejstvu lekova.Međutim neurolog nam je rekao da napadi strasno iscrpljuju misice i organizam i da se on u stvari odmara od napada koji su zbog lekova prestali.
Nije uopste neobično da napadi dramaticno reaguju na lekove. Cisto da posaljem malo nade i puno zelja za brzo kontrolisanje tih prokletstva.

Rozmari , i ja sam se tako osecala, prepisali nam tabletice, uradili brzinski neuroloski pregled, CT ,MRI, omanji krvni panel i pustili nas kuci, s tim sto su EEG radili možda 5 puta su nam prva dva bila NORMALNA!!? To je epilepsija, medicina je još uvek u mraku oko toga, nema magicnih testova ili lekova. Moras cekati da vidis kako lekovi deluju na napade :( Dan za danom , polako, sve će biti ok, verujem.

Po pitanju obima ispitivanja koja su obavljena u bolnici, mislim da to ipak nisu u pitanju samo dva testa, kako kažeš, iako se tako na prvi pogled čini.
Pored EEG i MRI, koji su odvojeni testovi i rade se na aparatima, sva ostala ispitivanja koja se ticu epilepsije uglavnom se rade iz krvi. Stoga, uradili su ljekari mnogo ispitivanja, samo sto mama to ne zna, jer i nije neurolog. Ja ne bih rekla da su to samo dva ispitivanja i da je povrsno odradjeno, postoji procedura u epilepsiji koji testovi se rade i kada (neki pri prvim napadima, neki ako se napadi ponavljaju i tako...). Postoji još i punkcija kicmene mozdine kao dijagnosticka metoda(lumbalna punkcija) i ostalo je sve uglavnom iscrpljeno.

Ja sam već pisala na ovom forumu, da sam nosila sve naše nalaze kada smo se preselili u Njujork i da je doktor bio vrlo prijatno iznenadjen obimom i kvalitetom ispitivanja koja su bila obavljena u Beogradu. Gotovo da ništa nije na njih ni imao da doda.

Što se tiče mame, ukoliko je ona zauzela stav da to nije ništa strasno i sl nemojte da je pokusavate ubijediti u suprotno i plasiti raznim lošim iskustvima. Ne treba joj to u ovom momentu. Svi mi imamo neke odbranbene mehanizme, a njen je izgleda taj. Ovo sto Una kaže je i vise nego korisno- budite vi ostali svjesni opasnosti, slusajte što se dogadja i savjetujte konkretnu akciju, mali korak, ukoliko vidite da se ona ne snalazi.
Od uopstenih prica i tudjih iskustava nema ovdje puno koristi.

Curice, moja sestricina je u komu(tako je naziva moja sestra), uvedena pre punih 9 nedelja zbog izuzetno jakih epilepticnih napada. Ja stvarno ne znam da li je u pitanju koma ili anestezija.

Kratak opis bi bio ovakav:

sestricina je sada uspavana proslavila ti rođendan. do pre godinu ipo nikada nije bila ni bolesna i ni bolesljiva. Tim vise nas je sve iznenadila dijagnoza: rak limfnih zlezda. Godinu dana je lecena i ovog leta su rezultati bili ponovo uredu. Međutim kratko posle vadjenja brunila od hemoterapije ona pocinje polako da se gubi, da sve cesce dobija kolvuzne napade. Avgusta je postalo bas kriticno i lekari je jedne srede uspavljuju, sa namerom da je za par dana probude, samo da puste malo telo da se oporavi. Međutim budjenje nije uspelo, jer kako pocnu da smanjuju dozu leka njoj se napadi vrate. Sestricina živi u Kanadi, uzorke i analize su odradili u Ontariju i Spaniji. Definitivnu dijagnozu ne uspavaju da daju, samo kažu da je takav slučaj 6-7 u celom Ontariju u zadnjih 5 godina. E sad problem je kod nje sto je hemoterapija poremetila autoimunisistem. Jednom kažu epilepsija a drugi put da nije. U svakom sucaju, devojcici nedeljama nisu uspevali da daju terapiju zbog raznoraznih infekcija i bakterija.

Pre par sati sam ponovo čula sestru. Zadnje sto mi je rekla je to da su krenuli da je izvode iz stanja uspavanosti, da ona dobija odmah konvulzije i da su lekari ponovo hteli da je vrate u stanje kome. Međutim moja sestra im nije dozvolila, hoće da vidi kako će da bude ovako sa smanjenim lekovima. Ja i sestra imamo mali *problem* u komunikaciji jer je njoj primaran engleski a ja nisam videla izvestaje toka bolesti, tako da ti prenosim ovde ono kako ona meni objasni.

Sa ovih diskusija je jedna mama sve videla i njih dve su bile u kontaktu, koristim priliku da se zahvalim BabyDoll za njeno angazovanje da sve te papire procita i pruzi svoju pomoć. Baby. još jednom ti hvala!!!!

Ja sam totalno zbunjena, uplasena,ne znam ni sama kakoda ovo opisem. Imale smo noćikad me sestra iz Kanade ovde u Evropu pozove u 2 ujutru i kaže: molim te pomozi mi hoće da iskljuce aparate, ne znam šta da radim :-(

Izvinite ako je moje pisanje konfuzno

Jooooj zivote tragedije, to sa 17togodisnjom sestricinom.
Curice, to uvodjenje u komu je isto sto i ti kažeš, znaci uspavljivanje do te mjere da se da prilika tijelu da odmori. Moja prijateljica je bila u takvom stanju 4 nedelje bas sad prije mjesec dana. Jest' da je to kod nje bilo par dana na aparatima pa je onda pokusaju vratiti (bezuspjesno), pa onda opet dan/dva u komi i tako u krug. Evo hvala dragom Bogu, moja prijateljica se oporavila, dva puta su je vracali među žive, zivot joj je visio o koncicu!
Strasno doncorleone, strasno, strasno, strasno za tvoju sestricinu. Nemam nikakvih rijeci osim da kažem da mi je zao, da ću misliti na nju, moliti se za nju. Iz te price zvuci da su njeni epilepticki napadi sekundari uzrok njenog sveukupnog stanja od bolesti protiv koje se borila duže vremena. Nek' joj je Bog dragi na pomoći, njoj i roditeljima i svima vama koji na nju svakodnevno, svake minute mislite. Mislit ćemo i mi na nju i moliti se za njen potpuni oporavak.

Au, majko mila, pa to je stvarno tragedija. Pogotovo tako iznenadna i iz punog zdravlja.
Jeste, to je taj oblik anestezije u koji je ulazila i moja kcerka (srećom, sa uspjehom i bez posledica). Kod tvoje sestricine je upravo taj mali procenat rizika proradio, da ne izadje iz anestezije.
Dakle, ono sto je mene zanimalo jeste da oni nisu namjeravali da je drže u anesteziji toliko dugo, nego ona iz nje, ustvari, ne može da izadje.
Ne mogu ti opisati koliko se potresem kada čujem ovakve slučajeve.
Samo jedan dokaz da nema nikakvog pravila u zivotu. Hranis zdravo-pravo dijete, sto bi narod rekao, i taman kad mislis da si obavio svoju roditeljsku funkciju i doveo dijete do samostalnosti, ono se sve okrene naopako da poželiš da te nema :(
Beskrajno mi je zao roditelja koji ovo prozivljavaju. Mogu samo da potpisem ovo sto je rekla Sarena. Sve je Bozijim rukama, možda se sve zavrsi i dobro, kao i kod njene prijateljice.

Drage mame,

Sve ove price su toliko strasne i potresne, da ne mogu a da se po ko zna koji put ne zapitam zašto i šta su skrivila ta neduzna stvorenja. Znam da nema odgovora i da je najstrasnije kod epilepsije upravo to što pravila nema.
Ja sam majka troje dece. Pre četiri meseca srednji sin koji je tad imao nepunih 5 godina, doziveo je konvulzivni napad. Iz punog zdravlja, dete koje nikad nije popilo ni jedan antibiotik. To vece je legao u krevet kao i svako drugo vece. Nakon pola sata slučajno ulazim u sobu i nalazim ga na boku sa zgrcenim i rukama i nogama. Uzimam ga u narucje, on se sve vreme grci. Otvorio je oci, ali pogled fiksiran u jednu tacku. Ja pojma nemam ni šta mu je, ni šta se desava. Pozovem hitnu pomoć, oni mi kažu da stavim dete na bok i posalju ekipu. Ja ih poslusam, on se nakon toga još dva tri puta zgrcio i utonuo u cvrst san, toliko cvrst da ne mogu da ga probudim. U međuvremenu stigne hitna pomoć. Pošto je on spavao i po njihovoj proceni napad je prosao, ništa mu nisu dali. Odlazimo u Institut majka i dete. Tamo provodimo noc i jedan dan. Obavili su sve potrebne analize, krv, urin, ocni pregled, EEG i skener. Svi rezultati dobri osim EEG-a, na kojem se registruje predispozicija deteta ka napadima kako u fazi spavanja tako i u budnom stanju. Dr Dragan Zamurovic nam je rekao da se verovatno radi o benignoj decijoj rolandicnoj epilepsiji. Dete nije dobilo nikakvu terapiju, kažu nakon jednog a ponekad ni dva napada ne daje se terapija. Od tad su prošla četiri meseca, napad se nije ponovio. Na kontroli pre mesec dana EEG je bio sličan prethodnom, jedina razlika je sto su se faze u budnom stanju proredile. Nisam bila bas zadovoljna pristupom lekara na kontroli, sve je obavio za par minuta bez ikakvih dodatnih objašnjenja, kaže sve preporuke kao i pre. Znam da oni imaju posla preko glave i možda zaista preterujem, ipak se mom detetu napad nije ponovio ali da mi bar da neku reč utehe i ohrabrenja. Znam da verovatno ni to ne može da mi da jel na zalost ta bolest je toliko podmukla ali bar nešto da kaže. Na Institutu su zaista prvi put bili maksimalno angazovani, kad su čuli da kod kuce imam bebu od 8 meseci sve preglede, ukljucujuci i skener obavili su preko reda i po hitnom postupku. Sve to mi je zaista ulilo veliko poverenje. Onda posle te kontrole sam pomislila da bih možda trebala još nekog da konsultujem.
Vidim da ovde ima mama sa dosta iskustva. Zaista bih vam bila neizmerno zahvalna ako biste mi rekli vase mišljenje o svemu. Razmišljam ima li smisla odvesti ga i kod drugog lekara a opet s druge strane ima li potrebe maltretirati dete. Terapiju ne prima, napadi se nisu ponovili, da li pustiti da vreme učini svoje i nadati se i moliti da se napadi neće ponoviti.
Izvinite sto sam u temu ubacila i moju pricu ali nekako mi se čini da iz svih naših prica opet nađemoi utehu i korisne savete.
Pozdrav svima.

Nisam strucnjak već samo mama koja je do sada primila dovoljno EEG rezultata pa iz ovog čitam sledeće - da se u mozgu te male djevojcice desavaju velike epilepticke aktivnosti na razlicitim dijelovima mozga (ne samo 'locirane na jednom mjestu' već na vise mjetsa' ali da u tom trenutku snimanje nisu uhvatili napad (to što kažu bez generalizacije).
Teske epilepticke aktivnosti (spicevi) što se pojavljuju na EEG naznacavaju 'netipicnu' aktivnost mozga. Nešto ne stima, znaci EEG nije 'cist' već ima tu nešto više (ne mora znaciti da je struktura mozga drugacija već da jednostavno ima drugih razloga zašto dijete ima epilepticke aktivnosti i sad sa tom slikom, znat će vise koje vrste lijekova bi joj najviše odgovarali). Doci do optimalnog lijeka ili doze kombinacije ljekova je duzi period i sreća je velika ako se pronadje rjesenje. U nasem slučaju, evo već 6 godina ganjamo neku 'dobitnu kombinaciju' ali nas ta sreća još nije potrefila.

Nadam se da će da se javi curice ili JoannaL da razjasne vise/bolje iz njihovog ugla/razumjevanja.

SarenaLazaOriginal,
hvala puno na odgovoru i za mene velikoj podrsci. Moram priznati da je prvih mesec dana za mene bio pakao. Smenjivala su se osecanja tuge, besa, nemoci... Veliku podrsku imala sam od okoline i to mi je valjda dalo energiju da guram napred. Kad nam je lekar saopštio da postoji mogućnost da dodje do novog napada i ja sam kao i ti pomislila odmah da se ne odvajam od njega. Međutim, jedan od prvih saveta lekara je bio, nikako ali nikako ne spavati sa detetom. Bukvalno mi je rekao, on je decak od pet godina, ako do sad nije spavao sa vama, nemojte to da radite ni sad, to nije normalno. Ima rezona to što on kaže ali strah je bio prevelik i mi smo odlucili da spavamo u istoj sobi, pod izgovorom beba je mala i mama mora da bude tu.
Ono sto bih još zelela da podelim sa vama su saveti koje su meni dali lekari. Moj sin je recimo dva dana pre napada bio na bazenu u periodu od 10 do 13h. Ja nisam bila sa njim ali su mi rekli da nije kvasio glavu niti je nosio kacket. To je bio period tropskih vrucina. Da li je imalo uticaja na napad niko mi ne može potvrditi ali sumnja postoji. Savet da deca ne budu na suncu posle 11h treba ozbiljno shvatiti. Takođe u tom periodu promenili smo televizor. Par dana neposredno pred napad na ekranu su bile smetnje, jel nešto nije bilo podeseno. Deca su ipak gledala crtace. Pedijatar mi ukazuje na negativan uticaj fles efekata. Ogranicenje gledanja TV shvatiti ozbiljno.
Zatim poslepodnevni odmor. Deca se često bune i izbegavaju ga. Do napada dolazi i od umora.
Unosenje dovoljne kolicine tecnosti. Pad nivoa elektrolita, takođe izaziva napade.
Mislim da o svemu ovome treba voditi racuna i inače, nazalost roditelji pa i ja sama često zbog trugih obaveza nešto zanemare.
Inače nama je kontrola nakon napada bila posle 3 meseca a sledeća je za 6 meseci. Meni to deluje bas dugo, pa se razmišljam da li otici kod drugog lekara posle 3 meseca. Videcemo, posavetovacu se i sa pedijatrom.
Pozdrav svima

Rozmari, znala sam da je West ,čim si pomenula Vigabatrin. Cekala sam da potvrdis, pa da ti mirno kažem da poznajem 3 dece , zadnjih 10 godina sa west i svi su ok! Još su na lekovima osim jedne devojcice, i niko više nema napade, idu u skolu i sve je ok. Jedno od njih ima dodatne probleme koji nemaju veze sa West. Ali eto, da posaljem puno poljubaca, zagrljaja i nade.
Evo iskustva jedne mame koje sam nasla na netu:

http://www.doktor.rs/forum/pedijatrija/infantilni-spazmi-west-sindrom-t39647.html

E, moja Joanna, vidi ti šta te muka u zivotu natjera:)))
Prosto mi smijesno da smo obe „lupile” pravu dijagnozu i to samo iz opisa napada (ne od mame, već iz „treće ruke”).
Ja sam pretpostavila da je to u pitanju, po onom izvijanju u luk tokom napada(a uopste nisam znala,btw, da ga ovdje zovu i infantile spasm).

Sa njim ja znam i dobrih prica i par loših. Obično negdje oko treće godine starosti se ima jasnija slika kako će se dijete razvijati. Zavisi da li će se ponavljati napadi, kako često i kakve posledice će ostavljati. Samo će biti sreća ako dijete dobro reaguje na terapiju, da novi napadi ne izbijaju. Ukoliko bude loše reagovalo onda će i razvoj biti losiji.

U Kamenici imaju odličan MRI i jako dobre ljekare, ništa ne brini, vrhunski su stvarno. I jedan kontrolni pregled kasnije u dr Subotica bi bio dobar, ali tek kad bude imala taj snimak magneta.

Što se tiče terapija to će rjesavati u hodu, onako kako djetetu bude trebalo. Možda mu nikad ništa ni ne zatreba, šta znaš.
Uglavnom, procedura je takva da pedijatar prati dijete, pa procjenjuje da li i gdje ga slati(mislim na fizijatra, logopeda, defektologa kasnije).
U ovom momentu mislim da je mami najvaznije da u svom mjestu nadje dobrog pedijatra, svakako nekog sa kim se može lijepo saradjivati i razmjenjivati mišljenje. To će joj u nadolazecim godinama biti NAJVAZNIJA osoba u zivotu.
Ne mogu da ti naglasim dovoljno jako koliko će joj ovo biti važno.
Bas zbog toga sto znam kako idu procedure u kasnijim danima.
Ja sam, dok smo zivjeli tamo, imala takvu doktoricu za djecu, da i dan-danas za njom placem. Ne mogu joj ovi sa Columbia i NY Univerziteta prici na puskomet:))
Puno sreće želim porodici

Nat07,
mozete staviti kameru u njegovu sobu i snimati ga tokom noći
pregledate ujutru, pa brisete ako nema ništa. ako ima, to je i doktorima odlicna evidencija. danas je to lako i nabaviti i postaviti.
ja se sjecam koja je avantura bila da mi snimimo neki od napada naše kcerke prije 10ak godina-sa onim velikim nezgrapnim kamerama, pa onako sokirani kad dobije napad, unezvijerimo se, pa ne znaš gdje je kamera, pa dok je upalis, razmontiras, pa nema kasetu...
danas sve ima:))

kombinirali*

SC ekipa, ajde bre, kad će EDIT opcija?

Cure veliki pozdrav i još veci zagrljaj :-)

Nije me bilo par dana a vidim neko gore pita za moju sestricinu. Njoj je doza anestetika od 1700 jedinica smanjena na 800 jedinica i ona nema nikakvih konvulzija. Rapidno se ide sa smanjivanjem doze, tako da će budjenje još da potraje,i tek onda će definitivno da se zna kakvo je stanje mozga. Ne znam ni koliko ova „koma” može da ima uticaj na mozak i njegove funkcije. Jer ipak nasa lepotica je uspavana još od 14. avgusta.

Sarena,
po pitanju spavanja sa djetetom zbog straha od napada, mislim da se ovdje radi o dve razlicite stvari. Jedno smo ti, ja i tvoja nesrecna drugarica. Nasa djeca su bolesna, imaju dijagnozu epilepsije, imaju napade koji se ponavljaju i teško (ili nikako) se kupiraju kada do njih dodje. Prirodno je da smo mi zabrinute i da imamo na umu i te crne misli da nam se dijete možda neće probuditi, iako je, naizgled zdravo i bez smetnji, leglo u krevet.
Po mom iskustvu i onome sto sam dozivjela sa djetetom, ja bih svim roditeljima trebala savjetovati ne samo da spavaju sa djetetom u istoj sobi, nego da spavaju u istom krevetu i još da drže ruku na djetetu da bi i u snu osjetili da li dise :)) Tako sam radila kad uleti u seriju napada i jedino tako sam bila sigurna da neću zaspati, a ne osjetiti napad. Ali gdje mogu tako nešto da savjetujem Nat07?
Pa, žena bi rekla da sam totalno odlijepila, jel :)))

Nat07 i njeno dijete, i svi oni njima slični, ne spadaju, srećom, u ovu nasu grupu. NJima se napad dogodio jednom i vjerovatno se neće vise nikada dogoditi. Ona se, naravno, brine, i njen san nikada vise neće biti bezbrizan kao sto je bio prije napada, ali to ne znači da ona treba da brine da će joj dijete dobiti smrtonosan napad u toku noćii da zbog toga ne spava.
Kolika je, realno, vjerovatnoca da se djetetu poput njenog tako nešto dogodi? Podjednaka kao i da u sred noćiumre od infarkta ili mozdanog udara. Ja ne kažem da se to ne može dogoditi, ali veca je mogućnost da ga na ulici udari auto, nego ovako nešto. Ona treba da spava bezbrizno i da ne upada u paranoju šta sve može da krene po zlu. Zbog tog sam mislila da bi joj kamera bila dobro „prelazno rjesenje”, da sebe umiri.

Dijete od pet godina je veliko dijete i zašto mu stvarati osjecaj da s njim nešto nije u redu, a napad se dogodio jednom, iz ko zna kojeg razloga. On ne treba da osjeti nikakvu napetost i zabrinutost roditelja po ovom pitanju, pa čak i da se napad desio vise puta. Ja poznajem dosta roditelja cija se djeca normalno razvijaju, a imaju epilepsiju, i najteze sa cime se oni suocavaju jeste upravo to da dijete ne opterete svojim strahovima i omoguće mu da se normalno i samouvjereno razvija, uprkos napadima koje ima.

A nesrece se, nazalost, nekada dogode i kada nema nikakvih naznaka ni „predispozicija” i ni ne mogu se preduprijediti. U nasem kraju je neki dan, u ovom uraganu koji je zahvatio Njujork, ljudima palo drvo na kucu i ubilo oboje djece na spavanju. Velike djece, 6. i 8. razred, koju su spustili u prizemlje da spavaju, da ne bi odletio krov i povrijedio ih.
Koja je vjerovatnoca da se to desi i ko to može da sprijeci?

i da, ne zafrkavaj me vise sa pohvalama, znaš da je meni nezgodno od toga...ovo je javno mjesto, ipak :))
Eto, ispricah se ja...bila sam bez struje i grijanja i djeca bez skole sve do sada, već punih sedam dana...pa se vide posljedice na meni već (pogotovo bez skole) :)))

Rozmari,

možda bi tvoja rodjaka mogla dobiti preciznije odgovore na ovom sajtu:

http://neurogoga.wordpress.com/neurologijapsihijatrija/

Pozz.

Pozdrav,
moja devojcica jesa 12god imala prvi epi napad gran mal,posle toga jedan laksi,a pre par dana istonapad bez konvulzija ali je pala u kupatilu i povredila se..Leci nas Dimitirje Nikolic i ukljucen je Lamictal.Ima li neko iskustva sa ovim lekom...Očajna sam