Imala sam vrlo sličnu situaciju, verovatno su nam deca rođena u slično vreme a isto 2 godine razlike... secam se pocinjala je zima, „veliki” je imao skoro 2,5 i stalno je hteo neku akciju, a mali je imao 4-5-6 meseci i toliko je imao gust raspored (mleko, spavanje, kakenje, presvuci, obuci, podoji, zamuti kasicu, uspavaj), da apsolutno nisam stizala da predahnem a kamo li da idem negde sa njima. Odlazak kod lekara nam je bio nocna mora, kad mso morali u prodavnicu nas troje to je bilo veliko maltretiranje za mene a i njih, a nismo imali gde napolje jer nije bilo u nasoj okolini ni igraonice ni parkica ni igralista, ma strasno. Mislim da me je to gurnulo „over the edge” i tako smo i kupili kucu:) Nego, ja sam posle par meseci mucenja sa decom po vetrustinama, automobilima, molovima i cimanjem sa kolicima, bocicama, pumpanjem itd... na kraju shvatila da ta situacija neće zauvek da traje, da je to samo par meseci u njihovim zivotima i da ne moram bas da se skrsim i njih namaltretiram da bi sve bilo po protokolu... pomirila sam se sa tim da nećemo ići napolje koliko bi trebalo, i kad god sam mogla pozivala sam ljude kod nas u goste sa decom. Upoznala sam u okolini par žena koje nisu radile a imale su decu sličnog uzrasta, isla na te komsijske „play dates” i pozivala ih kod sebe - deca se ipak izigraju, imaju neki sadrzaj, nije kao da se veliki po ceo dan dosadjivao sam sa sobom, a opet ni malog nisam maltretirala i uzurpirala mu ritam. Čim je mali napunio godinu dana sve je postalo mnogo podnosljivije... Sada kad jede običnu hranu i spava samo jednom dnevno a interesuju ga iste stvari kao i velikog - sada je pesma. I po najgorem vremenu makar izadjemo na dvoriste ili setamo po ulici, cisto da se izduvaju, a i u igraonice nam je lakse da odemo i više ne vucem kolica i sto pi*darija za sobom non stop. Ne znam gde živis, kod nas su biblioteke sjajne jer imaju odeljenja za decu sa igrackama, plisanim izvotinjama, slagalicama i naravno knjigama, tamo bude i druge dece, a radi punoradno vreme pa uvek možeš da svratis. Sve je to samo privremeno, parola „snadji se” i već na proleće sve će biti drugacije:)

Opremite back yard djecjim zezancijama! Nama je glavni „outdoor time” u tom periodu bio u dvoristu. Beba u kolicima, a ja sa sinom jurcala okolo. Ništa ne moras da pakujes, sve imaš na dohvat ruke.

Osim toga sam se trudila da organizujem sto vise druzenja sa prijateljicama sa djecom... jer se najbolje izduvaju kad imaju drustvo.

I mi smo sada zaglavili u kuci od kako je zahladilo. Mada je kod mene ovaj mali kralj drame pa je sa njim sou bilo gde otici. Ja idem samo kad potrefim da on spava u nosiljki jer inače neće ni u cemu da sedi i bude miran. A u autu je retko kad duže od 5-10 minuta miran, a kolica da ne pominjem.

Uglavnom gledam da izadjem sa cerkom kad muž dodje sa posla. Meni dobro dodje da malo predahnem i napunim baterije a ona obozava da skita. Bas sam nas danas uclanila na bazen pa će mo ja i ona da se brckamo. Možda ti je i to jedna od opcija kad se muž vrati. Njega ostavis sa bebanom na 1-2 sata a vas dve izadjete. Nemoj puno da ga stedis, znaju oni vise nego sto mi mislimo:) Ja gledam da se vratim kuci kad beban treba da jede a muž i sam može da ga uspava, već se usavrsio. Secam se prvih par puta kad je osto sa njim zvao me za manje od pola sata da se vratim. Sad se već uhodo i mogu reći da mali bude mirniji sa njim.

Nemoj da brines i ako ne stignes da popunis.OD 9 i 30 do 2 i 30 ima dovoljno vremena da se izduva,plus dok dodjete kuci,ako ništa može ponekad i popodnevna setnja,a nekad možeš i to da preskocis.Meni se svidja ideja od calalilly ako imaš dvoriste,to je ekstra super rezzervna varijanta.