Diskusije : Trudnice i mamice

Komentar
Tehnologija i klinci
Vanderbilt
(whatever)
15. oktobar 2012. u 13.01
BIli smo na nekom rođendanu gde su deca odmah dohvatila dzojstik tj konzolu za video-igrice a moj sin koji ima 3,5 godine je tamo bio jedini koji ne zna cemu to sluzi. U nasoj kuci se ne igraju igrice (uvek se zapanjim kad udjem u kucu odraslih ljudi i na pocasnom mestu kod tv-a ugledam celu aparaturu za gaming koja uglavnom pripada tati, ja mislim da kod nas da dan traje i 34 sata opet ne bi bilo vremena za video igre jer uvek ima sto kreativnijih nacina na koje želimo da provodimo vreme pa često ne stizemo).Elem, vidim trogodisnjake pa i dvogodisnjake koji se potpuno utope u igru, kao hipnotisani mrdaju prstice po tastaturi ili cimaju onaj dzojstik i pritiskaju dugmice kao da su rođeni sa znanjem o tome šta i kako da rade. Njima uopste nije interesantno da se igraju jedan sa drugim već se igraju sa igricom - drugi ucesnici su dobrodosli ali igrica je tu glavna stavka.

Lično sam veliki protivnik video igara, produzenog gledanja tv programa, fejsbuka (naročito u rukama dece), sms-ovanja među devetogodisanjacima, jednostavno - kada tehnologija dominira zivotom dece koja još nisu naucila da čitaju, pišu, sutiraju loptu. Pa i kada to nauce, ako većinu svog slobodnog vremena posvecuju razonodi putem tehnologije, u tome ne vidim ništa dobro. Da sad ne pišem referat na ovu temu, ne baziram mišljenje na tri primera već na godinama posmatranja tog enormnog upliva tehnologije u svakodnevni zivot prosecnih porodica i zapazanja cemu sve može i vrlo često i vodi neusmereno i nekontrolisano izlaganje dece svemu tome. I o odraslima bi se dalo diskutovati ali o tome ovde nije reč.

NIje mi namera da zapocnem raspravu za i protiv jer je to totalno licna stvar, već me interesuje kako one mame koje imaju slično mišljenje svoju decu cuvaju od loših uticaja a da im pri tom ne uskrate dodir sa tehnologijom koja će svakako biti okosnica njihovog sveta i bez koje zivot u savremenom drustvu uskoro vise uopste neće biti moguć. Njima će to trebati za posao, za obrazovanje, znaci nije nešto sto možeš (ili sto treba) jednostavno da ukines, zabranis i potpuno ih toga lisis.Vrlo je važno da budu „tech savy” sto ovde kažu... A sa druge strane, kako znati kada je vreme za to, i koliko vremena treba da se posveti tome, na koji način? Kako naći meru i balans?

Nas sin zna, na primer, da internet sluzi da se na njemu nadju informacije koje trazis, da se slusa muzika sa youtube-a, da se gledaju lepe fotografije ili da se ilustruje kako nešto radi... da se čujemo sa bakom, dedom i ujom i ujnom, drugarima preko skajpa, i da je tatin posao da radi na kompjuteru. Kompjuter koristimo kao način da dodjemo do nečeg drugog, nikad tako da sam sebi bude svrha. Međutim čim malo porastu, druzenje sa drugom decom će im neminovno otvoriti i ta vrata koja su u kuci uglavnom zatvorena, pa me interesuje kako se postavljate, šta radite, da im ne uskratite znanje i hvatanje koraka sa ostatkom sveta, a opet da im pruzite neko usmerenje i date osecaj za meru i prioritete?
Teogopa
(HECTBAPHA)
15. oktobar 2012. u 13.32
Nas tata je „kompjuteras” pa u kuci imamo 4 PC-a, svi su umrezeni, svi na internetu...Deca su nam okruzena tehnologijom od rođenja, ali glavni pc koji je prikljucen na tv umesto monitora, je vise koristen za gledanje tv kanala na srpskom, za skype, a manje za surfovanje.
Što se igrica tiče, mi do prošle godine nismo imali ni jednu jedinu igricu u kuci. Deca su mogla da igraju igrice na netu, naravno na sajtovima koje ja odredim.
Prošle godine smo prvi put kupili DS nintendo pred polazak u Srbiju i zivot nam je spasio u avionu i na putu do Grcke. takođe smo kupili i xbox360 kinecht, ali ta igrica mi se dopada sto skenira tvoje telo i prati tvoje pokrete. Znaci nema sedenja i pritiskana dugmica (dobro ima i tu opciju), već aktivno ucestvujes u igrici. Mi smo se tako bili svi primili na to, ali super za vezbu i za zimske dane kad deca ne mogu napolje. Igramo odbojku, fudbal, box, i naravno ja kao fitness freak :))) imam neke vezbe. Smesno je sto te taj uredjaj prati, pa ako radim cucanj i ne cucnem dovoljno, lepo mi kaže, „nije dobro, spusti se nize.” ili radi brze i sl.
Eh sad, i ako su okruzeni tim, prvenstveno kmpjuterima, ipak su im interesovanja totalno razlicita. Dimitrije je dosta na kompjuteru. Piše, cita (pravi homework packages za celi razred ?!), istrazuje neke njihove skolske sajtove, i zaista zna dosta o tome (još pre godinu dana je provalio tati password na kompu).
vasilije s druge strane, može, a i ne mora. Igrice ga zanimaju jako malo. Ponekad igra neke gusare na xbox, ali većinu vremena provodi slazuci legos, i divljajuci okolo sa spuzvenim macem.
Mi naravno imamo tu prednost sto imamo dvoriste, i oko 10oro dece u dvoristu, pa su moji vazda napolju.
Mislim da su deca naravno bombardovana sa svih strana tim igricama. I na kraju krajeva moji su u skoli saznali za sve ove igre, nisu imali gde drugo. Ja nisam znala ni da DS postoji. Ali eto ipak, i ako im je sve na dohvat ruke, i sve mogu kad hoće i kako hoće, ipak je ovaj mladji totalno nezainteresovan za to. Njegovo interesovanje za net ide dotle da nadje na youtube video o tome kako se slazu neke lego figure i to gleda, da nauci neke nove fazone za slaganje. Mislim da je to dobra sposobnost i da sad i u skoli imaju komp lab. Ali naravno neka deca u tome preteruju jer je to roditeljima najlaski način da ih smire i da „ih se rese”
I da dodam, mi imamo craft box, i bar 2-3 puta nedeljno se igramo sa stvarima iz te kutije. Još uvek ih to mnogo raduje. Ja samo mislim da ni ucemu ne treba preterivat. jer deca kojoj je branjeno će to želeti vise,kao sto i sve ostalo u zivotu hoda naravno.
dragaja
(justitia)
15. oktobar 2012. u 13.49
Mi imamo dva kompjutera kuci,muž voli da igra igrice kad je kuci i kada može tako da ni sinu nisu strane. Ne mislim da je to loše,razne sposobnosti se sticu i igranjem,ali naravno ne preterivati.Ne razumem zašto toliko braniti deci kompjuter kad je to svačija svakodnevnica i potreba u mnogim segmentima zivota.
elastigirl
(mrs. incredible)
15. oktobar 2012. u 13.55
Klinci jako brzo ukapiraju kako radi tehnologija, tako da će svakako postati spretni iako im odlozis upoznavanje sa raznoraznim 'gedzetima'. Evo konkretno savet našeg pedijatra je da deci koja idu u skolu igranje sa raznoraznom elektronikom bude ograniceno na 1 do 2 sata i to samo vikendom, dakle skolskim danima uopste ne preporucuje da se deca time bave ako je to ikako moguće. Naravno, u ovo ne ulazi vreme predvidjeno za decje domaće - recimo oba nasa deteta imaju web sajtove gde rade domaći iz engleskog i matematike. Sin je prvi razred (6g) a cerka treci razred (8g).

Protiv preterane upotrebe kompjutera se borimo i tako što svaki dan provodimo puno vremena napolju (klima je lepa cele godine pa je to moguće). Imamo sreće da je cerka prilično nezainteresovana za video igre a sin je tu već zainteresovaniji ali smo onda bar gledali da igrice koje igra budu edukativne koliko god je to moguće.
goffman
(She\'s gone)
15. oktobar 2012. u 15.30
ja sam mog sina nekako i stitila do, možda 4,5 godine, a onda mu je baka kupila ds (samoinicijativo of course) kojim je bio zaluđen nekoliko meseci. meni se to upste nije svidjalo, jer mislim da ne treba da blene u ds svaki dan po sat-dva, ali eto tolerisala sam, jer sam mišljenja „sto mu vise branis...”.
(na stranu sto imam tikove kad god čujem muziku iz „super mario”)

na svu sreću, relativno brzo ga je prošla ta opcinjenost ds-om, jer je vise zainteresovan za interaktivne igrice sa mamom tj: matematika, pisanje „knjige”, crtanje etc pa se zamlacujemo saaaaaatima (taj vikend kada je kod mene). desi se,naravno da uzme ds, odigra par igrica, posebno vikendom ali ne vise kao ranije, kada je dolazilo do ozbiljnih scena kada bih mu uzela ds.

dole nize sam postavila jedan jako lep obrazovni video, koji je prilagodjen njegovom uzrastu (6 god) ali je na zalost na engleskom. pogledao ga je par puta i ja bih volela naći nešto slično na svedskom i / ili „sVrpskom”. obrazovne emisije i reportaze a ponekad i branko kockicka su ustvari i jedino sto pogledamo zajedno na internetu. nisam protiv interneta i svih tih tehnoloskih dostignuca ali mu donekle pokusavam ograniciti vreme ispred tv-a/kompjutera/ds-a.

iako ja forsiram tu liniju „no no ds/kompjuter/nintendo etc” problem nastaje kad vidi tatu, koji je zaludjenik megalomanskih razmera. taj kako sedne trzne se za tel, i pod ili šta već ima pri ruci i mislim da sto je sin stariji, vise utice na njega i njegov stav prema svemu tome.
ali to je već drugi problem.

moram priznati da sam se opasno navukla na jednu igricu; need for speed, i trebalo mi je vreeeeemena da „oladim”. kada sam ukapirala da razmišljam koje auto, koju stazu i sl ću uzeti u sledećoj trci, priznala sam sebi da sam ovisnik, i sakrila i od njega i od sebe tu igricu,negde među knjige koju i dan danas ne mogu da nađem
calla_lily
15. oktobar 2012. u 16.08
Važno je da djeca imaju raznovrsne intelektualne, kreativne i fizicke aktivnosti. Braniti nešto sto vole (a volice čim vidi kod drustva :) je uzaludna misija. Sve umjereno.

Kod nas funkcionise pravilo da se od ponedeljka do četvrtka igrice ne smiju igrati (school nights). Petkom navece, subotom i nedeljom može ako smo kuci, ali ne vise od sat vremena odjednom.
out_of_control
(desno pomoćno smetalo)
15. oktobar 2012. u 16.41
Moji su se malo ohladiti od igrica. Konzole su im već pocele skupljati prasinu, mogu na prstima jedne ruke prebrojati kad su ih uzeli zadnji put u zadnja 3-4 mjeseca.
Prošli vikend su izasle nove Pokemon igrice (njih jedino vole), sad će da ih isfuraju, i onda će ih ostaviti opet. Isto ne igraju često, jednom dnevno ako i toliko. Xbox, i ostalo se više ne pali. Dosadili im...
Ne branimo im ništa, ali pricamo o umjerenosti i opomenemo kad su pretjerali. Cerka je jedno vreme non-stop visila na internetu preko svog Ipod-a i poslije par budalastina sto je izvalila na FB, skinuli smo je. I iskreno kad vidim šta tinejdzeri njezinog uzrasta rade tamo i pišu i ostavljaju profile slike u grudnjacima i gacama, uzas, stvarno nema šta tamo da trazi. Ako slučajno otvori novi tajni profil, biće u velikom problemu. :P
Inače, ovo dvoje starijih su dosta na internetu, ali uglavnom rade domaći ili projekte za Uni. Ovaj stariji nekad cita stripove, možda i ponesto drugo :P, ali sad je u tom fazonu. ;)
bt
16. oktobar 2012. u 03.17
Muž i ja igramo Wii kada djeca zaspu,jedno orotiv drugoga,bas dobro dodje da ispucam svu negativnu energiju.:)Inače starija ima ds,ponekada ga uzme,ali nije taj tip.Limitujem joj televizor,jer bi crtane gledala dan i noc.Inače ponekada uci slova na ipad,ili crta na istom,ali sve rijetko i kratko.Vise je tip koji voli da sjecka,crta,da se igra itd..Nisam protivnik igrica,televizora i kompjutera,sve dok je u moderaciji i dok se nadgleda,danas se na netu bas svasta može naći.Takođe nisam za to kada djeca zamjene park za igricu,ne bih svojoj djeci dozvolila.Pozdrav
tamara
16. oktobar 2012. u 06.22
ja deci ne branim,ima svako svoj laptop ali nisu „ovisnici”.moji su izrasli(dvoje)iz ds,wii,nitendo ali ni tad nisu puno vremena koristili na to.oni nemaju vremena,dani su im ispunjeni treninzima,raznim aktivnostima van skole sto je spas za decu.razvijaju se mentalno,fizicki,socijalno a nisu na ulici.moji imaju zadaca na netu tako da i moraju na internet.stavili smo im blokiranje na sve sto je iznad njihovih godina tako i kad žele/trebaju nešto više moraju na nas i to ne sami.malom 3god.ne damo ni blizu ničega,dere se on ali prođe.
nisu ni igrice ni crtani kao nekad,sad je to agresivno i mora se dobro proceniti šta se deci daje.moje komsije su imali velikih problema sa decom zbog igrica,zavrsili su kod psihologa.kažu da nisu puno vremena koristili ali da su igrice bile agresivne.

treba decu forsirati na sport,muzicke skole,bilo šta,to zahteva dosta vremena roditeljima ali vredi.
efferalgan
(volim kokoske)
16. oktobar 2012. u 07.06
Polako, još je beba, tek 3 godine...nije krsteno ni propricao a ne da igra.

Vidjecemo te za 3-4 godine...javi nam jesi li i dalje kreativna sa svojom tad već velikom bebom
:-)

Ja sam u toj konzoli nasla neku draž...uvijek mogu da ga ucjenim igricama.
Moj sin se zasitio toga...negdje mi je na ormaru podignuta,mpuna prasine sto neko gore rece. Igrao je, nisam mu branila, samo sam mu limitirala koliko i kad može.

Sad pogremeno odigra fudbal na tablet PCju, i to kad zavrsi saf domaći pa ga pustim da zabije nekoliko golova. Zašto bih mu branila ako mu to podize raspoloženje?

Sport u kombimaciji sa skolom?:-) može jedino ako je u skoli hahaha, posto ja imam prvacica kome treba čitava vjecnost da ispise jedan domaći. Na šta bi to licilo da ima treninge, pa dodje umoran, pa dok jede, okula se...da piše domaći u 20?

Rekla sam mu, sine, upisacu te na sport samo onda kad s uvjerim da tvoje pisanje domaćih ne traje duže od pola sata. Do tad...zabijaj golove na tabletu, šta ću ti ja

Isidora_C
(Ja nisam odavle)
16. oktobar 2012. u 07.42
Ne znam, neki dan sam citala da djeca ispod 7 godina treba da provode samo pola sata dnevno UKUPNO gledajuci TV i koristeci kompjutere. Mi smo tu granicu redovno prelazili i sada se borimo da uspostavimo neku ravnotezu. Najnovije je da nema kompjutera osim vikendom a crtici su ograniceni na pola sata dok se spremamo za skolu.

Pretjerano zurenje u ekran, kažu naucnici, izaziva psihicke poremecaje, ovisnost i probleme sa socijalizacijom i koncentracijom ali i mi, stariji, često ne stavljamo granicu gdje bi trebalo. Ponekad je to i teško jer sve nam je na kompjuteru - posao, placanje racuna, kupovina i jedno vuce drugo. Koliko puta sam ja lično posla da provjerim bankovni racun a zavrsila na diskusijama...

Da se muž slozi, uvela bih neki srpski sabat i bar 24 sata dnevno se ne bi smjelo dirati ništa sa dugmicima. Nisu Jevreji dzaba najpametniji narod na planeti - treba sebi ostaviti vremena da se kompjuter u glavi odmori, poslozi kockice i resetuje za dalju upotrebu :-)))
tamara
16. oktobar 2012. u 07.43
effi,meni se obracas čini mi se:-)
krsten jeste,Bogu hvala propricao dva jezika,istina kasno ali nema veze.
dalje,za 3,4god će dobti za potrebe svog uzrasta:-)a sportom će se baviti sigurno,pored nas cetvoro ne može da bude izrod.

sport i skola kod mene funkcionise,pre nego osudis ne bi ti bilo loše razmisliti.možda nije skolstvo svugde isto,možda nismo svi isto lenji,itd.
ti samo sedi kuci i uzivaj,zao mi decice jer si i pre pisala o tvom mišljenju za aktivnosti.

ako imaš još koju pametnu izvoli,svaki savet je dobrodosao:-)
efferalgan
(volim kokoske)
16. oktobar 2012. u 08.25
Jok tebi bona, Vanderbilki
Vanderbilt
(whatever)
16. oktobar 2012. u 12.37
Pa ako pricamo o tome da je on još mali za to, ja upravo govorim o deci od 2,5 - 3 koja prelaze tri nivoa igrice bez problema.

Upoznala sam letos jednu sjajnu devojcicu sa kojom se moj sin zdruzio iako je ona starija od njega. Ima 9 godina, ide u skolu, trenira tenis svaki dan i to ni malo amaterski, ima treninge dva puta dnevno po dva sata, i odličan je djak. Znaci sve se može kad se hoće, i domaći i sport pa i na nekom visem nivou. To zahteva puno odricanja što se roditelja tiče, i puno ekstra truda ali seu onda i rezultati ekstra. Nju niko na to ne tera, ona obozava da igra tenis i place kada mama i tata neće da je vode na treninge po sparini. Mislim da je dosta teze kad si u tudjini pa nemas neku podrsku porodice, babe dede tetke i ujake da pripomognu i uskoce - ako je sve samo na dva roditelja koja dolaze kuci oko 6 uvece onda je bas naporno i teško i razumem sto mnogi odustanu ili se ni ne upustaju.

Inače na temu uskracivanja uzitka kao vida vaspitne mere, tu treba biti veoma obazriv koji uzitak uskracujes. Jer ako kao kaznu uskracujes nešto sto generalno nije dobro za dete, onda to što nije dobro dobija na ceni, dajes mu vrednost. Zato sam sto puta čula od zacudjenih roditelja kako im nije jasno sto su im deca toliko zapaljena za Mekdonalds ili uopste brzu hranu kad malo porastu, kao to im je nešto ekstra, a bas nisu jeli dok su bili mali - osim u specijalnim prilikama. Ako od nečeg napravis „treat” onda ne treba posle da cudi kad dete tome pridaje veću vaznost nego sto bi ti voleo. Ne mislim na tebe Efferalgan konkretno već uopsteno kažem.
tamara
16. oktobar 2012. u 14.34
ako se nema vremena a ni pomoći za decije aktivnosi najbolje rešenje je saradjivati sa ostalim roditeljima.moji roditelji su ovde ali puno putuju pa smo prepusteni sami sebi.mi smo se dogovorili sa roditeljima od još dvoje troje dece zavisi od aktivnosti i svake nedelje ih drugi vozi i vraca,tako uspevamo biti na vise strana.
Vanderbilt
(whatever)
16. oktobar 2012. u 15.50
To je super, ali kako izlazite na kraj sa auto-sedistima? Ili nisu potrebna gde vi živite? Mislim ako vozis troje-cetvoro, treba ti i toliko autosedista ili mesta u autu. Mi još nismo presli na van:)

Ja se isto nadam da ćemo u ovom kraju upoznati ljude koji imaju decu istog uzrasta pa da ćemo moći da se organizujemo, ako ništa srescemo se kad krene skola, do sad sam sretala ili mladju ili stariju decu u okolini. Svi prijatelji su nam prilično udaljeni pa od toga nema vajde...
tamara
16. oktobar 2012. u 17.02
kod nas posle četvrte god.mogu sedeti samo u onom donjem delu(nadam se da razumes na šta mislim).posle sedam ne treba ništa,moji stariji ne koriste.dok su bili mladji daju nam roditelji od te dece njihov i mi njima kad dodju po njih.sa 5god su poceli „ozbiljnije”ići pa su već svi izrasli ona velika sedista.
IKSA
17. oktobar 2012. u 06.41
od kada nam se rodilo prvo dete mm i ja kompjuter koristimo uglavnom kada deca spavaju ili kada su u vrticu tako da ni oni nisu nešto zainteresovani za komp(najstariji sin ima 5,5 god i ne zna da ga koristi).odgledaju neki deciji film,seriju vikendom ili odigraju neku montesori igricu na ipad-u ali to je sve max 2 sata nedeljno i mislim da je to sasvim dovoljno.Draži mi je lom,skakanje i vriska po kuci nego sedenje ispred kompjutera ili tv-a:).Ubeđena sam da im ne uskracujem ništa bitno za njihov razvoj,naucice oni vrlo brzo sve to da koriste kada im bude bilo potrebno.
Komentar Zapamti ovu temu!
Looking for Tassel Earrings?

Life Press

.