Grozno Zeljka! Nadam se da ćeš uspjeti nešto da nadjes. Dok ste na waiting listi u skoli, možda privremeno možeš da nadjes neku ženu koja ne radi, a ima dijete u istoj skoli koja bi mogla da ti je pokupi i cuva par sati dok ne zavrsite sa poslom?

Ja nisam imala nikakvih administrativnih problema, ali su mi djeca bila preko godinu dana na waiting listi za daycare koji je u sklopu skole! Sreća pa su dobili mjesta i krecu u ponedeljak, inače ne znam ni sama kako bi se organizovali jer cerka ide u JK, znaci zavrsava sa skolom u 11:15am, a sin u 1. razred i zavrsava u 3pm. Ovako ih fino grupno vaspitacice dovode i odvode.

O, Zeljka, da si ti ziva i zdrava (tako bi rekla moja baba), ali ako te iko može razumjeti onda sam to ja. Jadna ja:))
Već četiri pune godine ja provodim skoro svaki dan „druzeci se” sa americkom birokratijom, pogotovo sa državnim skolama, boravcima, bolnicama, i proucavajuci njihove zakone.
I svakim danom se iznova cudim i iscudjavam. Ne mogu, na kraju svega, još uvijek da zakljucim da li su oni stvarno ograniceni ili su preko svih granica bezobrazni.
Ipak mi je dominantnije ovo drugo mišljenje, samo mi je trebalo da ga isceprkam ispod onih njihovih ljubaznih osmjeha od uva do uva. Ja mislim da bih ladno mogla knjigu da napisem o svim avanturama i karakterima sa kojima sam se susrela jureci djeci Medicaid program i sve ostale aktivnosti vezane za njihove posebne potrebe.
Uopste nema rijeci da se to hladne glave opise.

Ali ono sto sam naucila je uglavnom bilo sledeće:
- u tim poslovima ne rade ljudi sa mnogo skole i intelektualne sirine, te od njih ne treba mnogo ni ocekivati
- moras tačno znati šta hoćeš, poslije saznati ko je glavni kontakt za to što ti treba i njega lično kontaktirati
- moras to što ti treba razbiti u vise malih koraka, pa jedan po jedan rjesavati
- ukoliko se iznerviras i isfuras, ukoliko podignes glas ili se sa bilo kim od njih potkacis, otkacice te samo tako, a nećeš to ni znati. vozace te od jednog do drugog dok ne izgubis pamet.
- u ovakvim organizacijama bukvalno je na snazi „lijepa riječ i gvozdena vrata otvara”. Finim ličnim kontaktom sve možeš da zavrsis u par minuta.
Ja sada imam praksu da šta god treba da rijesim odmah sama tražim kontakt osobu, onu glavnu za to, svima u tom odjelu nadredjenu. Posaljem email, kad dobijem odgovor sledeći korak-zovem telefonom i caskam, a poslije toga idem da je lično upoznam. Po starom bosanskom obicaju :) ponesem cokoladu ili sladoled, nabacim americki kez, zahvalim se na dosadasnjem trudu i kažem, korak po korak šta treba da mi se zavrsi. I ne izlazim od nje dok sve ne bude gotovo:))
I ovo za sada pali.
Uzimaj imena s kim god kontaktiras, pa sledećoj osobi kažeš da si pricala sa Sally i da ti je ona rekla to i to...

Hajde, sa srećom ti, kako rece Asteriks, to je „kuca u kojoj se gubi pamet”

Pogresno sam napisala, treba Young Men's Christian Association.

Sneksi-lupaš.
Sto o YMCA, sto o masonima, a sto o Latchkey programu gde 2-3 tete sede u kafeterij, deca se igraju čitaju, pišu domaći ili se zezaju zajedno. Nema pograma, niti nekog nastavog plana, niti masonske loze da ih nagleda. Cisto cuvanje dece dok ne pocne skola, ili sat dva posle skole dok ne dodju roditelji. Kao sto rekoh ili u sali u skoli ili u kafeteriji-bar u nasem slučaju.
Joj Mayche i moj mimi zavrsi tamo domaći-milina

U jbt, svi kukaju na Srbiju a u njoj sve jednostavnije da zavrsis :-)
Kad bih živela u takvoj pravnoj državi para na usi bi mi krenula xx puta.