Poz za sve vas od nas dve...Danas sam 19+6 nedelja,i dobicemo devojcicu,Suncicu :)
E,sad kad je zavsena amniosinteza(sve je hvala Bogu ok),kad vise nemam grceva,i ostalih tegoba,i kako mozak nikako da se opusti,dosli na red (ne)realni strahovi...:(
Elem,|(da se pohvalim)moja majka već se 5 god.bavi hraniteljstvom,i uvek je imala malu decu do sad.Bila je prvo devojica od 4.meseca zivota do 2.rođendana,a possle otisla na usvajanje,(ništa stresnije od situacije rastanka,a naročito meni jer sam u to vreme već uveliko bila bitku sa bakterijama,lošim spermogramima).A sad ima decaka i devojcicu(brata i sestru),os 1g.i 1o meseci i devojcicu 10 meseci(deca najdivnija)...
I tako ostavi ona meni njih na cuvanje 3 sata.N svakih pet minuta gledam jedno,gledam drugo,da li disu?;ustaju iz kreveca ja skacem da ne padnu...a moja majka opustena.
Dodjem kuci i pomislim šta me ceka(verovatno sam tek u zadnje vreme svesna trudnoće),i uhvati me panika:te da li ću umeti ja sa detetom?kako ću okupati ,a ne povasiti pupak?da li ću cuti kad placu?Lako je proveravati dete 3 sata da li dise a šta ću sa svojim po celu noć??i još puno puno stvari,joooj...
Jel imala neka od vas te strahove,ja sam se zamalo ugusila prošlu noc od panike ???Čini mi se kad pomislim na noc i kako stvari i problemi coveku izgledaju uh ,muka mi...
izvinite na duzem postu,al nisam mogla da ne spomenem majku moju i njenu decicu:)))
poz za sve zenice