evo ja ću ti napisati naše iskustvo. Negde pre druge godine smo je upisali u nešto kao vrtic,vise je bila neka kreativna radionica. Kako je kod nas upis u državni vrtic u maju a kreće se u septembru ja je upisem tu u tom razmaku cisto da vidim kako će da funkcionise i bilo nam je blizu kuce pa je stalno vidjala tu decu. Ja sam mislila da ide po sat dva dok se ne navikne ali su mi rekli da je to samo zbunjivanje i da je ostavim kao i svu decu,a ako bude bas problema onda će me pozvati. I nisu me nikada zvali,ja sam setala,osluskivala i nisam je čula da place,bila je bas zadovoljna. Negde u avgustu se taj vrtic preseli i taman nam je dobro doslo,rekli smo joj da će ići u novi i još jedna devojcica će sa njom i super,tada je imala 2g i 2m. Kada smo krenuli kažu cele nedelje ostaju po dva sata,ja kažem ona je već isla i bla bla,ne svi ostaju dva sata.Super je ona bila te nedelje. Sledeće nedelje četiri sata,secam se da je taj ponedeljak kada sam dosla po nju dete bilo modro od plakanja,ko zna šta je bilo u njenoj glavici. I imam dnevnik neki koji one vode pa nam daju na kraju godine i bas piše da je sa njom najteze bilo ponedeljkom u tom perodu privikavanja. Treću nedelju je ostajala da spava i od tada se sve sredilo. Moje iskustvo kaže da je ova prva varijanta bila bolja. E sad naravno sve zavisi i od deteta,neka se lakse priviknu neka teze,neka se nikada ne naviknu. Jedan decak u grupi sad imaju pet godina još uvek place kada dodje,ali on je jedan od njih 27 koliko ih ima. Samo opusteno,vodis je negde gde će joj sigurno biti lepo,nacice svoje drugare i super. Ja kad čitam te njene dnevnike iz vrtica,kad izuzmem to privikavanje vidim koliko joj je ustavri bilo zanimljivo. Srećan vam polazak :)

Mi smo prošli klasični period privikavanja, prvog dana sat, sldećeg dva... tek druge nedelje je ostala na spavanju. Moja mlađa ćerka nikada nije plakala u vrtiću, ni posle sat, ni posle celog dana... ali je godinu dana uporno plakala kad smo je vodili u vrtić, odnosno jasle. Kad je prešla iz jasli u vrtić sa starijom decom, plakanje je prestalo. Nemam objašnjenje.
Dete moje drugarice ide u privatan vrtić, i tamo psiholozi ne dozvoljavaju ostanak deteta dok ono samo ne kaže roditelju da može da ide. Privikavanje nekada traje i celu godinu.
Različita su iskustva, a koliko vidim i metode. Ti ćeš već videti šta tvom detetu, ali i tebi najviše odgovara.

Postoje dve vrste dece.
Prva je moj stariji sin. Otisao u vrtic sa tri godine, prvi dan ostao da spava i bio tuzan kad je morao ići kuci. Svaki vikend je na svakih sat vremena pitao kad će ponedeljak i vrtic. Promenio je tri vrtica i nikad nije postavljao pitanja. Obozavao je novu decu, nove vaspitacice, hranu u vrticu, krevetice, ormarice sve.

Druga vrsta je moj mladji sin. I njemu sam pricala o vrticu, pripremala ga na isti način i - cvrc. Prvi dan je sat vremena plakao do gusenja, drugi dan je opet plakao, treci, peti, i evo i sesto i neki dan kad se ujutro probudi, prvo pita drhtavim glasom - da li MORAM u obdaniste? Nikad se nije navikao na tu cinjenicu, ne voli vrtic, decu je nekako i prihvatio, ima i dobre drugare i simpatiju, ali recimo vaspitace nikad ne pominje i jedva ceka bilo kakvu vremensku nepogodu da mu to bude izgovor da ne ide. Sad ide samo 4 sata, ne spava u vrticu jer to nam je linija manjeg otpora.

U svakom slučaju, pripremi dete. Pricaj joj o vrticu, pomeni da će ostati tamo i da ćeš dolaziti po nju brzo, pricaj lepe stvari. Ja bih pokusala prvi dan da ostane onoliko koliko smatras da treba da ostane - do pola 3. Ako pokaze otpor, nemoj da je teras, nego smanji i postpeno je privikavaj i imaj strpljenja.

I još nešto, ako i placu prvih 15 dana, posle se prepuste sudbini, šta li, pa prestanu da placu čim zamaknes iza coska. Za nas roditelje je to neka uteha, valjda.

Ja sam mrzela obdaniste iz dna duse, tako da razumem mladjeg sina:(

Joj gde me nadje sa temom :-(

I moji krecu u sredu u vrtic i mene već zavrce u stomaku. Sa Milicom ne verujem da ću imati problema, otvorena je, drustvena i lako se prilagodjava novoj sredini, ALI MILAN, eeee sa njim ću se namuciti sigurno. Kod mene je još malo veca muka, jer ne pricaju nemacki niti razumeju šta, pa će i tu biti navikavanja. Ovde ide tako da mi ostajemo tj ja ostajem sa njima u sredu sat vremena, u četvrtak i petak po pola sata. Onda ponedeljak ostajem sa njima pola sata, a oni ostaju još sat vremena pa se to produzava da bi do kraja sedmice ili one druge islo sve bez mene. U nasem zabavistu nema stresa ni odredjenog vremena. Mene ne ceka posao pa imam vremena da ih uhodam polako i bez puno suza. Dala sam si rok od 6 sedmica i nadam se da će biti dovoljan.
Izvini, nemam savet, ali sam morala i ja da se izjadam :-)
Puno sreće malisanima koji krecu u vrtice ovih dana :-))))

I ja podpisujem Blondiku i Skoljku. Karakter igra veliku ulogu. Moja malecka je obzavala vrtic sa 18 mjeseci do 2,5 godine, a kad sam je prepacila u drugi, taj nije voljela, ok je ona bila, nije plakala, ali se stalno bunila kad ide u vrtic, nije voljela što se tamo spava...
Ovde se uglavnom preporucuje da roditelj prvih nekoliko dana ostaje sa djetetom, barem sat-dva, ili da bude u okolini ako ne bude islo sve kako treba. Nekada kad roditelj samo ostavi dijete, navikavanje teze ide, jer je za neku djecu to sok ( da ih ostavis među ljude koje nikad prije nije vidjelo)...Ili ako bas ne možeš da ides sa njom, nemoj odmah prvi dan da je ostavis da spava tamo, pokupi je prije spavanja.
Možeš otici sa njom i povesti dedu, da ceka okolo sa bebom ( ako je beba ok u kolicima). Sigurno imaju staff room gdje možeš dojiti bebu.
Polako, sve će biti ok...

Rinzo ni jedan vaspitac ti neće oosavjetovati da toliko dijete ostavljas na par sati. Nije ona beba u od 12 mjeseci pa da je ostavljas na po 2 sata. Samo ćeš sebi teret napraviti da se vuces sa malombebom tamo ovamo radi 2 sata. Moji su krenuli sa 3 god i 1 god i odmah su ostajali na spavanju.

Inače ja sa gebom od 2 mjeseca dovodim njih iz vrtica amuz ih ujutru vodi. Vrtic mi je 15 min kolima od kuce...tako da već navikavam bebu na voznju, auto sjediste i mogu ti reci rasplace se taman pred kucom. Jer njoj je to 30 min voznje u oba pravca + zadržim se 10 min u vrticu...i taman uknapujem da bude mirna taj period

nasa situacija je bila ovakva:

u samom startu veliki kucni rat jer je mm bio totalno protiv vrtica, još na to nekim slučajem procito da djeca apsolutno ne trebaju vrtic i druzenje te forme prije navrsene treće godine.

svojevoljno sam upisala kcerku i dobili smo mjesto kad je imala 2,5 god.
bilo je slično kao kod tebe rinzo, mala beba i kcerka koja je trebala da krene u vrtic.

ja sam prije toga uporno s njom isla dva puta nedjeljno u obliznju igraonicu i tamo smo se „druzili” s djecom, pjevali pjesmice, jela s njima i tako da je dobila barem neki osjecaj kako će to možda izgledati.

djeca koja imaju mladju sestru/brata i roditelje kuci imaju pravo da budu u vrticu 9-15. bar ovdje u stockholmu, razlikuje se od grada do grada...

kad je krenula dobili smo raspored privikavanja koji je bio ovakav:
srijeda,četvrtak,petak - 9-12 zajedno sa mnom, rucak tamo i kuci.
vikend pauza :)
ponedjeljak i utorak - 9- rucak i spavanje, ja sa njom, poslije spavanja kuci.
srijeda, četvrtak- ostaje u vrticu sama,ja sam u vrticu od 13.00 i cekam da se probudi...
petak - sama :)

ja sam u početku odabrala da ona ide 9-14 i da je petkom slobodna.
cinilo mi se previse za početak, ali kad je pocela pokazivati znake da hoće ostati duže, uradila sam tako...

par savjeta : od početka izaberi jednu vaspitacicu koja ti se čini najboljom i pokusaj da kiss s njom uspostavi dobar kontakt, nikad je ne ostavljaj samu, daj je u narucje vaspitacici i kod nas je palilo to da sam ja obecavala da idem da kupim smoothie pa ću doći po nju.
kratki i odlucni rastanci su preporucljivi - nema vracanja, iako place.ja sam znala da nazovem poslije 15min i pitam šta radi, kako je.

plakala je prvi dan kad je ostala sama, a ja kad nisam umrla:(...
mojoj kcerku je bio problem jezik na početku ali to se sredilo vrlo brzo...

ovdje nije bio problem da povedem i bebu, kojoj je bilo super, kad smo imali privikavanje, zaista su bili divni što se toga tiče.

po mom mišljenju najsigurnije će se tvoje dijete osjecati ako je ti odvedes i pokupis bar za početak. poslije kad se navikne, možeš nekog drugog angazovati da ti pomogne.

srećno i strpljivo:)

svako dobro!

Preporucuje se da je u periodu privikavanja dovodi i odvodi ista osoba,najbolje mama. Tako da ti je bolje da tu devojku angazujes da pripazi bebu. Bilo bi fino da posle vrtica ako možeš odvojis samo za vas dve neko vreme dok ima ko da ti pricuva bebu cisto da ne bude da si nju ostavila tamo,a ti si sa bebom. :)

Želim vam navikavanje slično nasem; bez suza, bez drame. Jeste u početku manje spavala nego kod kuce, ali se to regulisalo ( po strani to što trenutno ima fazu da uopste neće da spava ni tamo ni kod kuce). Moja obozava obdaniste, decu, vaspitacice. Ali sve to zavisi od deteta. Moja malena voli drustvo, sto vise to bolje. Nekoj deci vise prija kucni mir, plase se guzve, ne mogu uopste da se naviknu. Nadam se da tvoja spada u prvu kategoriju. Srećno u svakom slučaju!

moj sin je tada imao 4 mj. i ja sam ga dojila.
sreća je bila da je on uglavnom u periodu 9-12 spavao, +/- sat vremena.

ja sam ga nosila s nama, spavao bi u mekoj korpi od kolica i uzivao.
puno djece, svi nešto pricaju, uvijek dobije neku igracku, milina...
kad je bio budan lezao bi na podu , klinci oko njega i super!

kad je bilo dojenje zavalimo se u neki cosak, uzmemo neku novu, zanimljivu knjigu i njega podojim brzinski za 20tak min i opet sve okey.

moram da naglasim da ovaj raspored nije striktan, može tu biti i odstupanja malo +/- pola sata.

sjetih se sada, rucak je bio u 11h za manju djecu a već s u u 11.45 isli su na spavanje tako da to nije tako puno.

nadam se da sam pomogla! :)

Moja treceg septembra kreće u vrtic, a ja imam takvu trem da vam ne mogu opisati. Mnogo manju tremu sam imala kada sam dala zadnji ispit na faksu, kada sam isla na razgovor za posao, itd, pa čak i kada sam cekala rezultate bete posle VTO. Milion pitanja mi se vrte u glavi, kako će se uklopiti, itd... A ti Megi bi mogla da uzmes bolovanje i dodjes u BG da me držiš za ruku i oteras strah. Čak ću ti i dozvoliti da me zezas za prijEtelje, ceo dan i celu noć,samo dodji.

Mi danas krenuli, ne znam ko je bio nervozniji ona ili ja.

Ostavila sam je u vrticu, vaspitacica mi je rekla da dodjem za pola sata... Videcu kako je bilo.