Tulle sam i ja nasla, ali piše da je nekad od svile, nekad od sintetike... Zato pitam od čega je ljanina haljina.
Jer ako je od sintetike možda i bila Ok da se rucno opere sa mlakom vodom i deterdzentom, ali sa svilom bi bilo pipavo.

Ja sam srećom samo par jastucica za kauc. ;))
Bili neki od tamno plave svile i isto tako nađeminstrukcije da operem sa samponom.
Čim sam ih pokvasila sva je bola sa njih pocela da silazi. Na kraju su ostali pomalo plavi, ali su imali sare kao maskirno odjelo. :P

Da se javim, ja sam i venčanicu prala. Veče pred svadbu. Ha!

Haljinu od tila operi u blagom rastvoru tečnog deterdženta namenjenog osetljivim tkaninama. Hladna voda, deterdžent (ne mnogo, sasvim malo), napraviš sapunicu, pa tek onda haljinu unutra. Pereš je lakim provlačenjem kroz vodu, bez trljanja, uvijanja... ispereš dobro, iscediš tapkanjem. Potom, napraviš blag rastvor štirka i potopiš haljinu u njega. Ne u omekšivač, u blagi štirak. Ako je gornji deo bez tila, potopiš samo donji deo. Iscediš opet blago, tapkanjem, okačiš na vešalicu da se suši, ali ne na direktnom suncu. Peglaš mlakom peglo, pred kraj sušenje (ne sme da se presuši, nikako.)

Hahaha, nisam imala klasičnu venčanicu, već sako od čipke i suknju od tila (molim, bez smeha, to je bilo davne '95 :D). Nisam iznajmila, kupila sam, jer mi je gadno da nosim nešto što je neko već nosio. I veče pred svadbu mi se učini da miriše na prašinu (mislim, miriše :P), zaključam se u kupatilo i operem. Majka mi se zaprepastila, ženu samo što šlog nije strefio... i ništa, sve bilo u redu. Dal' zbog kvaliteta, ili sam imala sreće, sušila sam na šteklici iznad radijatora, i stvarno je upalilo.
Srećno sa haljinom, javi rezultat!