Moja kod nekih ljudi kad dodjemo u goste (sa decom istog uzrasta čak!) samo se zagnjuri u mene i ne mrda. Čim dete izadje iz prostorije, ona se oslobodi, i seta po toj prostoriji. Čim to dete udje opet, ona opet zagnjuri u mene ispod moje miske.
To je radila jedno 2-3 meseca. Prošlo ju je.
ja je nisam prisiljavala u tim momentima da se odvoji od mene i da se igra. Naprotiv, ja bih je tad samo cvrsto zagrlila i pricala kako je sve u redu, kako su to nasi prijatelji i kako su oni dobri i imaju puno igracaka... i šta ti ja znam price...
A recimo neke druge ljude koji imaju ili nemaju decu ali ih redje vidjamo, njima u zagrljaj trci...
Ja kapiram da moje dete ne voli veliki metez (na igralistu se obraduje deci, ali ne voli kad nju neko gnjavi, prilazi, mazi, ili hoće da se igra sa njom. Ona je samostalac, hoće da radi ono što se njoj radi, a ne da je neka deca zaustavljaju u njenim namerama.
E sad, možda prepoznajes svoje dete, ali ja nekad u takvim situacijama odlazim na igralista gde ima manje dece i tamo je sve ok.

Moj mladji sin u septembru puni 5 godina, u obdaniste ide već dve godine i dalje nije ljubitelj istog:) Njega deca nakon sat vremena verovatno pocinju da zamaraju, sasvim se lepo igra sam, prilično je vezan za mene, uvek je prvi u izbegavanju svih vrsta organizovanih druzenje (rođendani, kursevi, igraonice) ali npr. voli decu iz komsiluka (koju poznaje godinama) i sa njima se lepo igra. Bira sebi drustvo i ko mu se dopadne, ima ulaznicu u njegov „svet”, ko mu se ne dopada, uzalud su sve moja preklinjanja :)

Socijalizacija je neminovna, ja sam je odlozila do 3 godine jer sam imala priliku. Međutim, iako radim od kuce i sin bi mogao da bude sa mnom (sto i radim zimi, retko ga vodim u vrtic po hladnoci i kad „haraju” bolesti), ipak mislim da deca moraju da imaju svoje drustvo i da se nauce zivotu u zajednici sa drugim ljudima.

Moj predlog je da ides polako, da je vodis po samo sat vremena dnevno bar nedelju dana, pa da postepeno povecavas vreme boravka tamo. Mislim da joj ne trebaš mnogo pricati o promeni jer neće mnogo ni da razume, možda samo da kažeš da je u pitanju lepo mesto sa puno igracaka, dece. Obavezno vasptacici skreni paznju da je sramezljiva i povucena, da zna kako da se ophodi prema njoj. Stisni zube pa pokusaj da izguras do kraja, čak i ako bude plakala, takva deca obavezno placu u početku. Međutim, ja sam par puta ostajala iza coska da čujem da li nastavlja da place, ma čim odmaknem iza ugla, on prestane da place.

Racunaj da verovatno imaš introvernto dete koje je razlcito od vas ukucana. Nemoj da ides protiv njene prirode i npr. insistiras na druzenjima, takva deca to jednostavno ne vole. Ja sam bila slično dete, vise sam volela da čitam knjigu nego da jurim po ulici, prosto to je bila moja priroda a izrasla sam u izrazito otvorenu i druzeljubivu osobu uprkos takvom karakteru. Iako je mala, ona zna šta joj prija, i sledi je u tome. Kako bude rasla, pruzace manje otpora prema strancima.

Srećno!

Nemam takvo dijete, ali mislim da bih je ja poslala u jaslice.