Diskusije : Trudnice i mamice

Komentar
Kad druga deca gurkaju i zezaju moje dete
dajanara
(professor)
08. jul 2012. u 11.05
Unapred se izvinjavam na duzini.

Nas tri para imamo decu istih godina i vidjamo se svake nedelje (jedno od nas troje napravi veceru i menjamo se tako svake nedelje).

Deca imaju 2 1/2 godine.

Njihovo dvoje dece idu zajedno u obdaniste i naravno, znaju se dobro, i vole jako puno da se igraju. E sad, problem je u tome sto iako moju cerku vidjaju sedmicno, nikako da je prihvate onako ljudski. Ona je stvarno dobra i naivna.

Primer: Juče je kod nas bila vecera, mi odrasli sedimo i caskamo, deca u decijoj sobi, odjednom moja mala place (ja nisam nešto preterano osetljiva, ali kad place, naravno odmah skocim da vidim šta je), kad ono drugo dvoje dece je naizmenicno guraju kao da hoće da ona padne. Nije to bilo nasilno i jako guranje, ali je bilo dovoljno da se ona uplasi i da meni skoci pritisak. Onda, njih se dvoje zatvore u sobu (zalupe joj vrata ispred nosa da ona ne može da udje, a ona još ne ume da otvori vrata). Generalno, uvek mi izgleda kao da je ona tu suvisna.

Ja razumem da je ona moje dete pa sam osetljiva, pa zato tražim objektivan savet. Naravno, ovo su mala deca, ne može im se puno toga objasniti, ali se pitam da li da nešto spomenem roditeljima? Oni su nam stvarno odlicni prijatelji pa ne bih da unistim drugarstvo jer se sa nikim drugim ni ne vidjamo mnogo.

Poseban problem je moj muž koji je JAKO osetljiv na malenu i kad je video ovo gurkanje i zezanje, nacisto je pop***** i rekao mi da od sada nećemo vise da se vidjamo jer je suludo da sopstveno dete dovodimo u situaciju gde je druga deca guraju i odbacuju. Ja mislim da je on previse dramatican i moj je stav da je ne mogu zastititi od svega (na primer, u obdanistu ne znam šta se dogadja, neću znati ni kad se krene u skolu).

Imajte na umu da su ovo stvarno mala deca i da moja malena generalno voli sa njim da se igra i stalno ih spominje, ali eto, kad se skupa, ona uvek nekako trckara za njima i nikako da se lepo igraju u troje.

Da li da nešto spomenem roditeljima? Da li da ignorisem? Da li da budem pasivna i da samo razredim nasa vidjanja?

Ja sam tip sto voli da se stvari rese direktno, ali se osecam nekako budalasto u ovoj situaciji. Neću da budem ona grozna mama što se petlja u sve i drzi dete pod staklenim zvonom, pa se pitam gde je granica normalnog i kako da je ne predjem?

Kikina
(co-ordinator)
08. jul 2012. u 11.35
Dajanara,

ja te sasvim razumem jer smo i mi pre nedelju dana iskusili nešto slično. Otisla sam sa jednu moju drugaricu na mini odmor na jezeru. Nasa deca su 1,5 meseci razlika. Decaci. Ne živimo na isto mesto i vidjamo se jednom, dva put godisnje sa puno skype calls. Znaci decaci se dobro znaju ali...Ispalo je da je decak od moje drugarice mooogo agresivan. Od momenta kad je ga video stalno ga je udarao čak i kad prođe pored njega. Bukvalno iz ciste mire. Prvi dan sam tražila razlog zbog čega je tako. Dali je zbog ne razumevanja u jeziku, dali nisu se videli dugo, dali se stalno otimaju za istu igracku...itd. Međutim na kraju sam shvatila da je dete od drugarice jednostavno takvo i da se ne vodi ista politika kod nas i kod njih u odrastanju. Ja na primer sam pricala o moju drugaricu koja mi je jako draga sve u najboljem. Onda pre nego sto smo krenuli pricala o tome kako ćemo ići zajedno, šta ćemo raditi. On od prošle godine je njega zavoleo i stalno je pricao da je to njegov najbolji drug. Međutim stvari su se pogorsali sledećeg dana, kad je doslo i do toga da bude tri puta ugrizan. Shvatila sam da ne želim da moje dete bude žrtva i treceg dana sam otisla. Decak čak tuce i svoju mamu, svadja se stalno. Znaci ona ne ume da ga smiri ili kazni. To kod nas se ne desava.

Na kraju sam joj „point out” nekoliko stvari ali naglasila da ne želim da to utice na naše prijateljstvo. Ona je na kraju priznala da je njen agresiniji ali kao on se super slaze sa decom koja mu popustaju! :DDD Mislim na kraju kod vas je druga prica. Ali trebala bi ako ne direktno ali indirektno kad tvoja zaplace da kažeš o ne jel su te opet udarili, jel su te opet bla bla...Ako su oni pravi prijatelji trebali bi da reaguju i kažu nešto. A to je tvoj momenat da kažeš da ne bi bilo loso da malo vise pricaju sa svoju decu o tvoju devojcicu u pozitivnu smislu. Niko ne želi da njegovo dete bude žrtva.

Javi kako prođe.
blondinka
(ekspert za sve)
08. jul 2012. u 11.43
Dajanara, možda će zvucati glupo ovo sto kažem ali prvi problem je - neparan broj dece. Secam se kad sam bila mala da je to govorila i moja baka i meni je to uvek bilo cudno (broj dece) ali, evo, sa godinama iskustva kao mama, kad god je neparan broj dece u pitanju, neko „izvisi”. Pre svega, mala deca ne funkcionisu na principu kao velika, uglavnom su to igre tipa „igram se kraj tebe, a ne sa tobom” i teško im se „organizovati” da se igraju u troje. S obzirom da se ovo dvoje dece još i poznaje bolje, tim pre će se doći do takvih situacija. PRosto ne znaju da se zaigraju u troje.

Sa druge strane,i ja imam bas mirnu i prilično naivnu decu i, ako je to vas slučaj, racunaj da ćeš morati uvek da se potrudis da nekako „podignes svest” svom detetu. Npr. da joj kažeš da vam „prijavi” gurkanje(devojcica je, pa pretpostavljam tu malu „zrelost”), da je podstices da i ona kaže koju igru želi da se igra a, u takvoj situaciji, da se ti postavis kao „organizator”. Dakle, kad si ti već „domaćin” vecere, onda ti pitas decu šta žele da se igraju, podelis im „uloge”, zaigras ih na način da tvoje dete ima u toj igri svoje zagarantovano mesto jer verovatno nije tip koja ume sama da se izbori za to mesto. Prosto, moraces je nauciti kako da se ponasa u takvoj situaciji tvojim primerom.

Ne bih ja to podizala na nivo roditelja jer sve da i roditelji nešto kažu deci, premala su da bi to razumela i upamtila do sledećeg vikenda. To je prosto primarni instikt mase - ako je u masi neko tisi i mirniji, masa ima prosto potrebu da nasrne na njega, na zalost. Naravno, ovo je grubo receno za taj uzrast i nije bukvalno tako ali nije ni puno daleko od toga.Moras početi da je ucis da se skloni kad krene buka i halabuka ili neko „nasilje” i da dodje do tebe i prijavi ti šta se desava . Prosto, nije tip koja to može rešiti sama, a sto je verovatno, neće ni biti. Prosto, takav joj je karakter i, iskreno govoreci, ja vise volim takvu decu nego tu sto gurkaju druge i namecu se. Iako je borbenost potrebna u zivotu, ja ne volim napadne ni ljude ni decu (ni sama to nisam, iako tako deluje u diskusijama:)).

Ne znam da li sam ti ista pomogla ili rekla, verovatno zvucim zbrkano ali eto, ako imaš još neko pitanje a mislis da ti mogu pomoći, tu sam:)

Najvaznije je, dakle, da je ti naucis da ti se obrati kad je u „nevolji” i da ti organizujes igru, bar kad su kod vas u gostima, tako da ona dobije bitnu ulogu u toj igri.

U situacijama koju si opisala, slobodno opomeni tudju decu. Nemoj da ti bude neugodno, u obrnutoj situaciji i tvoju malu bi sigurno opomenuli.

scatha
(student)
08. jul 2012. u 13.24
Ne bih volela da ovo shvatis kao kritiku vas kao roditelja, samo moram da primetim da je losa ideja ostaviti troje dvoipogodisnjaka u sobi. u vreme kada su moja deca bila u tom uzrastu, uvek sam bila u sobi sa decom, bez obzira na goste. prosto i jednostavno-MALI su za bilo kakvu zajednicku akciju koja bi mogla da se zavrsi dobro. a deca vasih prijatelja sigurno nisu nasilna ili nevaspitana, samo su brojcano jača:).moj predlog je ili dadiljaili mame u sobi na smenu
Njanja
(*)
08. jul 2012. u 13.55
Potpisujem se ispod >scatha(student)< i još bih dodala da je trebalo odmah da reagujes.Nisam videla da si to pomenula, a ako jesi onda mi je promaklo i izvinjavam se.

Ja odmah reagujem i direktno se deci obracam, nešto tipa „hej deco pa to nije lepo, tako može da padne i da se povredi... i samo da znate da vas od sad posmatram...”
Blago povisem glas nije na odmet...;0)

Posle toga se uglavnom uozbilje, ako se kojim slučajem još neki put ponovi uzimam svoje dete i odvodim sa mesta, pritom mu objasim i zašto to radim; da drugi mogu da ih povrede, a ja to ne želim i sl.

Pozz
tamara
08. jul 2012. u 14.14
tako mala deca stvarno ne bi trebala biti sama u sobi.ta zatvaranja vrata mogu biti jako bolna za nečije prstice.
ako zalis nastaviti druzenje sa tim prijateljima moras to rešiti,samo neće proćinaprotiv,precice im u naviku da tvoju devojcicu zezaju..zamoli mame njihove da im objasne ili ti reaguj odmah i objasi im da je takvo ponasanje ne ne.
malo povisen ton zna često rešiti problem.
slazem se isto da je neparan broj dece problem.
tweety_m
(?)
08. jul 2012. u 14.34
Evo ja tek sad mogu moje da ostavim sa drugom djecom,s tim sto stariji ima 4 godine,a mladji je kao tvoja cera.Do sad kad odemo u goste ja sjedim u djecijoj sobi sa djecom,muž i ja se smjenjujemo.Nikad ih nismo ostavljali same.Jedino sto možeš da uradis je da budete sa njima,ili da se djeca igraju pred vama,da ne idu u sobu.Ne vrijedi ti nikom da se zalis,nego da se mijenjate i na smjenu ih cuvate.Iz tog razloga manje idem u goste jer mi i nije nešto da sjedim u tudjoj djecijoj sobi.
Rozmari
(Voli samog sebe da bi i druge)
08. jul 2012. u 15.51
Cao Dajanara!

Morala sam i ja da se javim, jer sam u tvom pisanju prepoznala moju dobru drugaricu. Ja imam blizance od 3 godine, decka i devojcicu. Razliciti su ko nebo i zemlja u svemu osim u jednom, a to je sledeće:

Ja imam jednu jako dobru drugaricu koja ima sina tačno godinu dana mladjeg od mojih. Znaju se i vidjaju od rođenja njegovog. Ja se vidjam sa njom veoma često, jer živimo i u istoj ulici, a njen maleni je jedno predivno dete. Nasmejan, cigrav i uvek spreman za igru sa mojom decom. On ih obozava oboje i jedva ceka da se vide, ALI tu dolazim do tvog posta. Moja deca ama bas nikako ne prihvataju tog malenog. Uzalud prica da je on super, da je on ovako ili onako. Probala sam sve metode od nagrade do grdnje, ali moji jednostavno ne žele da se igraju sa njim. On čim dodje moja deca se povuku, svako se igra sa svojim igrackama, a njega odguruju ili totalno ignorisu. Pod mojim nagovorom oni mu daju da se igra sa njihovim igrackama inače ne bi smeo ništa da pipne. Njegovu mamu obozavaju i ona njih i njoj se uvek raduju i pitaju za nju čim je dan-dva ne vide ili ne cuju, ali sina njenog nikako. Sa drugom decom se odlično igraju sada, ALI uvek bolje kada ih je, ko sto je već receno, paran broj. Kod nas dolaze i druga deca njihovog uzrasta ili tu negde sa malom razlikom, ali nigde nisam primetila takvo ponasanje kao kod sina moje drugarice. Ja i ona smo sporazumno pokusale sve od nevidjanja do ignorisanja, ali nazalost ništa ne pali. Na igralistu je ista stvar. Moje dvoje se igraju, jure, ali on kao da nije tu.
Mi smo obe ubeđene da je u pitanju to što se oni još ne igraju jedno sa drugim, već kao sto neko rece, jedno do drugog. Moja deca se tek sada igraju skupa pa se nadam da će kasnije sve to da se sredi samo od sebe.
Na kraju krajeva, u nasem primeru, mi prihvatamo i da dete detetu ne odgovara iz samo njima znanih razloga. Ja moje ne teram da se igraju sa tim decakom, ali moraju da budu pazljivi sa njim, dakle nema guranja, nema udaranja ili bilo kakvog drugog „svadjanja” Uvek su tu pred nama i sve na vreme sprečavamo, ona opominje moju decu kao da su njena i ja joj to ne zameram, jer i sama svoje opomene kada zatreba.
Ja, da sam na tvom mestu, napomenula bih to svojim prijateljima, ali bih i decu opominjala isto kao sto bi i svoje opomenula da tako nešto radi. Ne bih se udaljavala od prijatelja, jer mislim da to decu uci necem pogresnom. Recimo ja se i dalje družim sa mojom drugaricom iako se to mojoj deci ne svidja zbog njenog sina, ali oni moraju nekako da se nauce da to prihvate i da postuju goste, kako moje, tako i svoje.

Na brazaka se setih i drugog primera. Kada mi dodje recimo njih dvoje troje sa decom, ovi moji se igraju sa svom drugom decom sasvim lepo, ali opet ovaj mali andjeo ostaje po strani, neprimetan. Po prirodi je taj deckic bas kao sto opisujes svoje dete, miran i malo naivan, ali mislim da su sva deca u tom uzrastu „naivna”. Njega kada jednom odgurnu ili oteraju, on sedne sam i ne ide vise do njih iako ih tuzno gleda.
Nisam ni sama pametna, i mi imamo isti problem i spole 2 godine truda, ali ako su ti dobri prijatelji, cuvaj ih, deca se menjaju veoma brzo i često.

Sve najbolje ti želim!
mayak
08. jul 2012. u 15.54
I ja bih se slozila da su mali da budu sami. problem je i sto ih je troje. Moja sestra ima troje dece i oduvek je bio problem i kada su bili mali,a i sada to što se nikada ne igraju svi zajedno,jedan je uvek visak.
Možda bi mogla da probaš da se vidis jednu nedelju sa jednom prijateljicom,sledeću sa drugom cisto da se tvoja devojcica malo bolje upozna sa svakim od drugara.
Deca u vrticima to redovno rade i moja je to bas juče uradila. Otisla na igraliste sa drugarom,tamo srela drugog i ovog su momentalno izbacili iz igre,bezali od njega itd. Meni je to oduvek bilo bas ruzno i znam kako me nervira kada njoj to urade,pa sam joj i skrenula paznju da to ne radi,da je ruzno i podsetila kako je kad od nje beze vece devocjice,dal je ukapirala ili ne nemam poima ali to nije vise radila. Ona doduse ima 5 godina pa može i da joj se kaže.
dajanara
(professor)
08. jul 2012. u 16.01
Hvala vam puno. Svaki savet je odličan.

Pozvacemo još jednu drugaricu pa će ih biti cetvoro, a ima i smisla da treba da neko bude sa njima u sobi.

Ne znam zašto (možda je u pitanju neka nacionalna kultura, jer sam u Americi i svi su prijatelji sa decom mahom Amerikanci), ali već od drugog rođendana niko nije u sobi stalno sa decom već ih samo svakih 5-10 minuta nadgledamo. Nismo do sada imali ozbiljnih ispada, već samo kenjkanja, ali se slazem u potpunosti da su još mali i od sada ćemo definitivno ili muž ili ja biti sa decom. Super predlog - hvala vam.

Inače, jesam odreagovala kad se gurkanje desilo. Rekla sm deci da prestanu, da to nije lepo (prestali su, barem dok sam ja bila u sobi) a rekla sam i roditeljima koji su isto opomenuli decu. Ali opominju ih svaki put, pa se opet isto desi.

Ništa, od sada ću da budem sa decom i da ih kontrolisem.

Hvala još jednom!!
efferalgan
(volim kokoske)
09. jul 2012. u 07.20
dajanara svaka ti cast kad imaš vremena i volje da spremas vecere i odlazis na iste sa sve tek rođenom bebom.

Ja ne bih, nema tih para ni te djece :P
Dosta mi je i ove moje dvojice, još mi fale tudja...ma idi bre :)

Prosetamo do parkica...izludiraju se, isutiraju loptom i veseli svi. Još jednom...svaka cast na zivcima.
curice
(trazim informacije)
09. jul 2012. u 09.34
Dajana,
vi odrasli morate da naucite djecu kako da se igraju zajedno. Oni su suvise mali da bi mogli sami da osmisle zabavu za čitavo vece.
Pored toga, vi odrasli morate da osmislite i igrice koje bi se oni igrali kada dolaze kod vas/ili kad vi idete kod njih, tako da bi djeca već unaprijed imala nekakvu rutinu šta će se raditi i kako će se igrati kada idu kod teta Dajane, šta rade kod teta Meri, a šta kod Perse :)
Kada oni uhvate tu rutinu (obzirom da vi odrasli već imate rutinu u vidjanju i druzenju, i lijepo se slazete), i njima će biti mnogo lakse i izvjesnije šta se od njih ocekuje, kako će im se strukturisati vece kod prijatelja i koliko dugo će sve to trajati. Tako se susreti neće pretvoriti u divljanje po sobi,gurkanje među malisanima i ignorisanja, jer djeca ne znaju šta bi sa sobom, već će ti susreti i njima biti uzivanje.
Pošto moje cure imaju autizam, one nemaju tu urođenu sposobnost da se igraju sa drugom djecom, i mi smo i njih i djecu koja su u njihovom okruzenju, morali tome nauciti. To zahtijeva truda, ali kad se jednom nauci i strukturise onda su svi srećni- i djeca i roditelji. Nema razloga da vi prekidate kontakte sa ljudima sa kojima vam je lijepo (danas je ionako teško naći ljude sa kojima je ugodno, nazalost). Djeca će brzo da porastu, a vi ćete izgubiti prijateljstvo, ali samo zato što vi odrasli niste htijeli da sebi date napora da to popravite.
curice
(trazim informacije)
09. jul 2012. u 10.03
Evo nekoh stvari koje smo mi radili, pa vidi šta možeš primjeniti
Svaka ova igrica traje 5-10 minuta, pa im poslije das nešto da crtaju ili im pustis muziku, tako da i vi imate malo vremena za sebe.

U jednoj kuci domaćini su imali one male magnete, slova i brojeve, puno njih. Djeca su ih prenosila sa frizidera u sobu na tablu. Cekali bi svoj red, da ih prozoves, i onda odusevljeno trcala da to ostave. Onima, koji su već znali slova i brojeve, govorili smo da uzmu A ili 2 i sl...

U drugoj kuci domaćica bi sakrivala zivotinje, jednu po jednu, i onda prozivala dijete i rekla - mia neka nadje zirafu...pa ona trazi, a ovi drugi vicu tamo, tamo...ali ne smiju je uzeti...

U trecoj kuci su se igrali „matching game” i to sa carapama i moje su bivale presrecne kad idemo kod tih ljudi, jer „igracemo se carapa” :)), kako su govorile. Žena im jednom dala punu kutiju djecijih carapa, rasparila ih i onda izvlacila jednu po jednu i kaže im da joj nadju par. SVa djeca su bila toliko odusevljena, da smo se poslije danima smijali kako trosimo pare na skupe igracke, a djeca se odusevljavaju slaganjem carapa.
Oni bi možda već mogli da igraju i memory game ili bar da traže iste slicice.

Mi smo u kuci imale stap na koji su se „natakinjali” :) oblici (sa rupom u sredini). Sva su ga djeca voljela, jer je bio visok skoro koliko i dijete. I onda su sa tim cekali red, birali po boji ili obliku, pa stavljali na stap.

Eto, valjda sam ti pomogla. Porazmisli malo šta bi odgovaralo vasoj djeci i koji način igranja bi ih priblizio. Ja se ne bih slozila da su dvogodisnja djeca zla i prefrigana. Među njima može biti agresivne djecice, ukoliko su pod stresom, ali bi se sve to trebalo i moglo lijepo kanalisati uz malo truda. Samo insistirajte da sva djeca budu podjednako ukljucena.
Hajd, srećno ti, biće to sve ok, nemoj da se zamjeras sa prijateljima zbog djecijih igara. POtrudite se svi pomalo i svi ćete od toga profitirati i uzivati. I vi i djecica, i to još mnogo godina koje dolaze.

curice
(trazim informacije)
09. jul 2012. u 11.06
Poseban problem je moj muž koji je JAKO osetljiv na malenu i kad je video ovo gurkanje i zezanje, nacisto je pop***** i rekao mi da od sada nećemo vise da se vidjamo jer je suludo da sopstveno dete dovodimo u situaciju gde je druga deca guraju i odbacuju. Ja mislim da je on previse dramatican
////////////////////////////////

Pusti ti muskarce kraju i nemoj dozvoliti da on prenosi agresiju na tebe. Kad su djeca u pitanju oni bi sve da rjesavaju na „dza-bu” i sa frkom, odmah bi da se svadjaju, da prekidaju kontakte, da oni nekome održe bukvicu...kao da za to treba neka pamet i umijece.
Gori su od kakvih strina, ponekad.
Pa, svako može napraviti frku i posvadjati se i prekinuti kontakte, to je najlakse. Treba biti pametan, pa rijesiti problem tako da svi budu zadovoljni bar malo.
A kad ih zamolis da provedu sat vremena i igraju se sa tom istom djecom u vasoj kuci, onda se ponasaju kao da im vadis zdrav zub.
Pokusaj ti organizovati šta će djeca raditi, jer ako im to ne organizujete sada, dok su još mali, kasnije će madju njima biti vise nesuglasica.
Mnogo ljudi izgubi lijepa prijateljstva zato što puste da im nagoni idu ispred mozga. A nekad mi se čini da su muskarci gori od nas žena, po tom pitanju
zvezda
09. jul 2012. u 15.51
Curice,svaki ali zaista svaki put kada procitam tvoje redove bilo gdje na ovim diskusijama me totalno odusevis:))
Ti zeno toliko zracis nekom pozitivnom energijom da ja to ne mogu opisati:)))))
Fino je citati te...veliki pozdrav
Komentar Zapamti ovu temu!
Looking for Tassel Necklaces?

Life Press

.