Mi često znamo lupiti po 1000km odjednom.
Djeca ponesu svasta, mp3 player-e (obično se svadjamo oko muzike, ovako slusa svako svoje), ipod, nintendo, knjige, jastuke (posto dosta prespavaju) i sl.
Dosta se staje, nekad da se jede, nekad za wc, nekad cisto da se protegnu noge, obidjemo nešto u lokalnom gradicu i sl.
Non-stop pricamo, zezamo se, igramo „I spy” i slične igrice, vreme prođe brzo, ne sekiraj se. ;)
Put je najlaksi, kad se dodje na odrediste nije covjek za ništa. Ja bih onda samo da legnem i da spavam da me niko ne dira pola dana.

Ja se kunem u dvd ili još ako imaš tablet racunar... Nas je spasio na putu, još nam je djecak u onom najludjem periodu od 2,5 godine i ruku na srce, jeste razmazenko :) Gledao je crtace i onda kad mu je dosadilo imao je igrice tipa bojanka, slagalica itd... ma čuo se nije.
Onda kad mu je to dosadilo malo slicica i autica, i obavezne grickalice i put prosao, a sve zajedno pa trajalo je jedno 12 sati sto u autu, sto u avionu, sto cekajuci na prevoz.

Mi smo nedavno isli na put od 13-14 sati, putovali smo preko dana tako da su nas spasili DVD player i Nintendo, prošlo je vise-manje dobro, a kad smo se vracali putovali smo nocu, bilo je mnogo lakse jer znaš da se ne dosadjuju nego da spavaju :)
Moji vole da crtaju dok su u autu pa uvijek ponesemo bojanke, sveske, blokove i flomastere.

mi smo često putovali na duge distance s decom, ali kao sto mame pre mene rekoshe, dvd i ds su nam spasavali zivot. ja im uvek ponesem papir i olovke, bojice, pa crtaju, pišu. Moji obozavaju mp3 player, ipod i sl zezancije. I mi većinom putujemo nocu. MM kaže da mu je lakse da vozi, zbog manje guzve i nema sunca, i jednostavno mu vise odgovara. Put do grcke od nekih 10 sati su prespavali, ujutro kad su se probudili, stajali smo par puta, dorucak, kafa, i dok su se rasanili, već smo bili na odredistu.
I ja sam za nocno putovanje :)

mi smo jednom krenuli do juzne karoline. Taman preko planinna u Tenesiju nas uhvati neka uzasna oluja. Grmi, seva na sve strane. Deca se uplasila, još noć,mm ne vidi prst pred okom, a mi na sred planine, nemams ni gde da stanes.
Ja sam se polako u voznji prebacila na zadnje sediste, sela između njih malo ih mazila, ljuljushka,pevala, gledala crtani s njima, ali sto kaže sargarepa, oni se već premorili, a pospani. Uhvatila ih nervoza, pa sam ih priznajem vadila iz sedista jednog po jednog, pa ljuljala, smrivala. Srećom to je trajalo samo par sati, Ubrzo smo naisli na neki hotel, stali, prespavali noc i ujutro polako dalje. Odmorni i orni. Stvari se nekada okrenu na loše. I nama nekad dosta svega, a kamo li njima. Samo polako i bez nervoze. :)
Srećan put

mi dok nismo decu dobili presli smo celu evropu uzduz i popreko autom i toliko smo se toga nagledali da nocu nema sanse da vozimo.sa decom krenemo rano ujutru i oni nam diktiraju tempo,lepo podnose i milina je.

teodora-doziveli smo takvo nevreme i najezim se i sad kad se setim,brdo sa jedne strane koje se polako odronjava a s druge provalija,ništa nevidis a nema se gde stati...jezivo je bilo.

dobro si twetty-i pazi šta će obuci da ih ne zulj,ne grebe i spremi sitni novac za wc.

Stalno smo isli kolima za Srbiju iz Nemacke i to traje i po 20 sati i vise . Stajanja često i to sve natenane, bez hektike i zurbe.Nasli smo restoran kod Ljubljane koji je van autoputa ali je izvrstan i tu obavezno stajemo i pravimo i po dva sata pauzu. Nasa deca nose nintendo i psp obavezno, onda se dosta razgovaramo, ma ne zaklapamo ... igramo se na slovo na slovo ili pogadjamo glavne gradove (tvoji su još mali za to) i u to vreme sam i nosila one table pisi-brisi milina jedna... srećan put !