Ja nekako mladjeg nisam navikavala na ruke od početka tako da sam imala vremena za starijeg.Pokusaj nekako ako možeš da ga držiš u onoj foteljici (bouncer) ili što se ljulja,ili sto ima vibracije.Meni je to spasilo zivot.Ako nemas kupi, spasice te garant.Tako da imaš malo vise vremena za stariju.I ne zaboravi ona je još uvijek beba,malo je kritican taj period ali zacas prođe,svaki dan će ti biti lakse.

Da skroz je normalno i tek će Katarina da hvata krivine čim bude videla da ti radis oko bebe ona će raditi najnemogućije stvari, jbg tako je to, ali proćiće biće ti dosta lakse za koji mesec. i sama sam prošla kroz to, i sad je bolje nego na samom početku.

Blago onima cija deca oce u ljulju i bouncer. Moj nije preterano zainteresovan, a ni sestra mu nije bila. Od moje drugarice i sin i sad cerkica po ceo dan provode u bounceru koji sam joj poklonila kad joj se sin rodio. Ona kaže da je to nju spasilo. Sad kad joj se cerkica rodila, bili smo kod nje kad je imala oko 4 nedelje i sve vreme je provela u tom bounceru. Njihov sin i moja cerka skacu okolo a ona ništa, samo lezi, malo kunja malo gleda i sve vreme tako dok smo bili kod njih.

Ja svog stavim u ljulju, bude miran par minuta a onda dreka.

Dajanara, razumem te potpuno ali biće sve lakse za mesec-dva. Ovaj prvi mesec je naj tezi. Moja cerka je bila strasno zahtevna beba a i sin je. Znam da je sa njom bilo puno lakse kad je imala oko 3 meseca, a i sa 2 je bilo lakse nego prvi mesec dana. Čak smo sa njom putovali u kraj kad je imala 4.5 meseca i bila je super. Nije spavala u avionu ali je bila vesela i slusala je.
Ovaj moj se takođe budi svako 2 sata nocu. Po danu zahteva svu moju paznju kad je budan. Jedino sto imam sreće je to što mi je cerka porpilično razumna. Mislila sam da nikad neće hteti sama da legne dok ne zaspi, ali je i to prihvatila i sad sama legne preko dana i spava jer mama mora da bude sa batom. Ona mi je nekako preko noćiporasla. Ima i ona svoje momente tvrdoglavosti i bjesa ali je većinom ok

Biće lakse uskoro videces. Ali da znaš da nisi jedina :)

Ma ništa ne brigaj zacas to prođe,vecina nas je prošla kroz to.Neke su manje „prehladjene”,neke vise ali kao sto vidis nije ostavilo trajne posljedice :P.Samo ne ocekuj previse od sebe,ako ne stignes nešto nije smak svijeta i upotri...i sva pomagala koja imaš kuci,bouncer,kolica ma sve zivo,nešto će već da upali.Ne vole ni bebe da se non-stop nose,zamisli da tebe neko tako trucka čitav dan,izludila bi.

Dajanara, jeste li pokusali da dok ti je mama tu ona ponekad sama bude sa jednim detetom a ti sa drugim? Možda bi vam to pomoglo.

Inače družim se sa jednom zenom koja ima 4-ro dece (najstarije 6.5g a najmladje 6m) pa joj nije teško još i psa da povede u setnju! I još je nikad nisam čula da je povisila glas! Ne znam kako joj to polazi za rukom, možda da je pitam da li bi htela knjigu sa savetima da napise, sigurno bi bila bestseler ;-)

Moja cerka je inače starija od sina 23 meseca i nama je spas bio boravak napolju - ona se igra u parkicu a on dremucka u kolicima. Cerka je bila uzasno zahtevna beba, a sin skroz drugaciji - prva dva meseca je samo spavao i jeo, tako da smo mi izgleda imali jako puno sreće!

Mnogo ti je mala beba, mnogo, mnogo, mnogo. Nemas razloga da brines da ti ne možeš sa dvoje djece. Iz tvojih rijeci samo se osjeti bas ti 'baby blues'. Probaj da budes svjesna svojih osjecanja i da sama sebi kažeš 'ovo nije stvarno, ovo su hormoni i PRoćICE SIGURNO'!!!
A svu pomoć oko sebe prihvati koliko je god moguće. Sa bebom najmanje moras vremena provesti - njoj samo trebaš za nahraniti a sve ostalo mogu i 'drugi'. Prihvati SVU pomoć oko sebe - ti se skoncentrisi najviše sto možeš na starije dijete i na sebe. Starijem djetetu si vise potrebna nego bebi. Spavaj kad god možeš, to ti svi govore ali to najmanje sigurno radis.
Svedi sve aktivnosti na minimum. Ako vidis da se iznerviras u ranim poslijepodnevnim satima kad ste vani u setnji, onda se reorganizuj. Ne idi u setnju, 'simplify!!!!', sve pojednostavni.
Ovo vrijeme nije slika tvoje sposobnosti i buduceg osjecaj oko dvoje djece. Nije ovo strasno, ovo je samo mutno sad u moru hormona koji se muckaju a ti još uvijek bez ritma vjerovatno pokusavas da živis kao i do sada sa milion i jednom obavezom. Pojednostavni sve pa vidi kako stvari stoje za mjesec dana. Sve će biti 10000 puta bolje nego sto sad mislis.

rinzo-vidi,ako nastavi nosati bebu sigurno neće uspeti.ali kad ga odvikne od nosanja onda već može.
kod nas je razlika godinu između prvog i drugog i dobro znam šta je imati dvoje male dece.
tek kad sam uhvatila neki ritam i bila zadovoljna tad je i moja porodica pocela normalno funkcionisati.
starije u jaslice mladjem uvesti neki ritam,kad dete spava spavala i ja,deo kucnih poslova ostavljala kad mi muž dodje kuci i kad on preuzme decu ja za sat uradim ono sto nisam stizala ceo dan.posle dva-tri meseca smo svi bili srećni i zadovoljni.

Jao sve te razumijem.Kod nas je razlika 4 godine,pa je sigurno lakse,a u jednu ruku možda i teze.Bebana stigla,ja nemam pomoć ni od koga,mama na putu,muž radi,sestra živi na drugom kraju grada.Starija navikla na omiljena jela,druzenje u parku,aktivnosti,redovne odlaske u vrtic...Mladja beba ko beba,na početku je bilo svega.Sjecam se kada uvece zaspu,a ja sjedem napokon,pa pomislim da sve moram opet sutra sama,rasplacem se ko luda.

Evo par savjeta.Pokusaj kada ustanes ujutru da se ubjedis da ćeš imati fenomenalan dan.Napravi rutinu koliko god možeš.Izadjite napolje,odvedi stariju u park.Bebi će prijati vazduh a i tebi.Jako je teško prpvesti cijeli dan sa bebom mazeci se kada imaš starije djete.Ne osjecaj grizu savjesti!Pozovi prijateljice sa djecom kuci,starija će se zabaviti,a i ti ćeš malo predahnuti.Upisi se u neku mothers grupu,kada cujes tudja iskustvs bude puno lakse.

Moja bebana je sada 6 mj i stvari su milion puta lakse,rutina mi je zivot spasila.Samo polako,brzo će sve početi da ide na bolje.Grlim

kod mene je razlika bila dve god bez mame:)
šta da ti kažem,naj.ebala sam
prvih 6 meseci je stvarno bilo extra teško,posle sve lakse i lakse,ali u sustini evo već tri godine je full on.
ja sam hronicno godinama iscrpljena
svekrva mi je trenutno ovde,ona bi da izlazi i da obilazi grad,a ja bih samo da spavam

Šta sve mi majke mora da prođemo, uf...pretesko je, nema tu šta, jedino sto prođe, to je utjeha.
I ja sam prije godinu dana imala sličan post ovdje. Samo sto ja nisam mislila da imam najdivnijeg muza, nego me je ljubomora izjedala sto ja ostajem u tom haosu, a on i dalje ima posao, fudbal itd.
Ti se bar s tim 'demonima' ne boris, hihi...
Sve je to tako prvih 3 mjeseca, onda lakse, pa onda još do 6-tog i onda mnogo lakse.
I da, neko rece da ne bi razdvajao djecu, e ja se tu ne slazem. Meni su to bili nadivniji trenuci da mogu na miru da dojim bebu, uspavljujem, kupam, šta god, a muž/baka sa starijom po toboganima, bazenima i svi sretni.
Moje obje su ne proplakale nego provristale prva 3 mjeseca, sto grcevi, sto narav...ma kakvo spavanje u car seatu, nosiljkama, nisam bila te sreće. Najgore mi je bilo kad sam morala sama s njima da izadjem (a nismo mogle danima u zatvorenom)...neko rece setnja dva puta na dan, ijaoo, ja bih valjda siznula dok se sve 3 spremimo... ako uspijes jednom na konju si.
Bebe mi je sad 13.5 mjeseci, a starija 3.5 god i dalje mi je mnogo teško kad sam sama s njima pogotovo ako smo napolju. Bakice su nam zakon.
Sretno i ne daj se.

S_Girl, ne mislim ja da novorođenče (do šest meseci) ne može da „se navikne na ruke” - to je naučno dokazano.
Ja ne znam kako izgleda imati dete bez nosanja u tom uzrastu. Ja ne želim da znam šta znači kad neko kaže „pusti ga da otplače”. Ja decu ne mogu da „pustim” da plaču. I ne mislim „svaka čast ko može”. Zato što sve ima svoju cenu. Nekad i mnogo veliku.

Eh draga, to što si nervozna ti je od nespavanja. Ja sa troje prolazim kroz slično. Nije lako ali nisam nikad zažalila jer sam htela treće dete iz razloga koji su mi i sada bitni. Bebac ima 10 meseci i prestao je pre par nedelja da doji, od tada spava noću. Nisam više mogla, imala sam i zdravstvenih problema, sve mi se skupilo: nespavanje, dojenje. Kad dođe stariji sin iz škole (prvak) i srednji iz zabavišta, odjednom su svi gladni, žedni, neće da se presvlače, radim sa starijim sinom domaći sa bebom u rukama koja se migolji i hoće da zgrabi svesku, olovku. Sva sreća pa je srednji sin relativno miran i dobrica. Meni je bebica bila dobra do pre par nedelja, sad hoće samo na ruke, i spava možda pola sata danju, puzi po celoj kući pratim ga u stopu ceo dan. I sve to bez pomoći. I meni je muž divan, ali džaba kad se vraća sa posla u pola sedam uveče dok dođe, ja svisla. Šta da ti kažem, probudiš se sutra i kreneš dalje. I obavezno da odvojiš vremena za sebe, za sada mislim da bi ga najbolje investirala u spavanje, a kad mali bude dobro spavao noću, onda i na izlazak sa drugaricama, šoping, masažu, itd. Dok nisam dobila ove zdravstvene probleme, nisam ni pomislila da je ovo bitno, misila sam da mogu sve. Pozdrav i samo hrabro napred, i prihvati da je to kako se osećaš normalno i prirodno, i da ne možeš biti idealna majka, ali vrlo dobra sigurno.

Dajanara znaš kako možeš bebu u kolica a mala i ako trci na neku stranu ti je prati kolicima znaš kako se kile skidaju ocas posla :) ja bar tako radim, neki put mi je sin poslusan a neki put i ne, ali izlazim na kraj sa njima zajedno u setnji, biće zenuto kad i mladji prohoda e onda ne znam kako ću da trcim na dve strane.
Ja sma posle drugog porodjaja bila euforicna spicio me neki super hormon ja sma vazda bila srećna i nasmejana, bebac se dere previja muce ga grcevi a ja se smeskam ništa mi nije palo teško, ni ja ne verujem u pojma naucen na ruke. Bebe vole blizinu, ne moras ga nositi stavi ga na sebe polozaj stomak o stoma to isto vole moje je tako mogao da spava bas dugo. Postoje i one kao marame ili šta već koja skroz bebu privije uz tebe recimo stavis je stomak o stomak i povijes time i možeš sve da radis sa bebom.

Draga Dajanara,

nemoj da budes toliko samokriticna...znam da je teško i čini mi se da je sve to normalno kroz šta prolazis.
Evo samo da ti kažem da se ja još uvek pitam sto sam tako zivcana i planem za sekund -ponekad mi se čini--na decu., a moji su već veliki. Cerka 6 (danas joj rođendan) a mali 19 meseci...nego, mali mi je od kad se rodio stalno na rukama bio, jednostavno se nisam mogla izboriti...koliko god sam se toga bojala i htela da mi bude samostalan itd...ne naviknuti na ruke, toliko se nikako nisam mogla izboriti, jednostavno, toliko je razlicit od svoje sestre da ne mogu da verujem .Pa evo i sad, zalepljen mi je za kuk non stop, iako, hvala Bogu i hoda i sve, ali , čim sam u blizini, hoće da ga nosim,...Nego, bas sam jucer muzu rekla , čini mi se da je bolji ima već 3-4 dana, pocinje da se samostalno igra s igrackama na duže periode ...tako da mi je laknulo...
Nego da ja skratim svoju pricu,

Nemoj toliko da se sekiras, sve je to normalno sto opisujes i velika vecina majki , (ako ne sve) su se isto tako osecale!!! Dovoljno ti je teško , neispavana, hormonalna, i da dodavas sebi krivicu, nemoj. Sve će to proćii videces lepote kad ti se deca ljube i drže za rukice sami od sebe, bez da im neko kaže, pa kad im lice zablista kad vide jedno drugo svako jutro :) sve je to vredno ovih par meseci muke :)))))

srećno

Tamara, imaš troje djece a već si zaboravila sve. Bebe ne placu samo kad spavaju. Bar do 40 dana ili 2 mjeseca. Moja ni jedna beba nije prvih 2 mjeseca bila budna i mirna.

Place kad je gladna, place kad joj se spava, place kad se ukaki, place kad ima gasove, place kad ogladni,...pa opet place kad joj se spava, pa kad se ukaki...i tako NON STOP.
Mirna je samo kad zaspe.

Iskreno, ja bih se zapitala je li beba uopste ziva i je li zdrava ako je mirna dok je budna.

A na to da pustim dijete 15 minuta da place nemam komentar. Rodila sam ga, beskrajno ga volim, nema te sile da ga pustim da place ako znam da ga nešto muci.
Tako male bebe nema sanse da se naviknu na ruke...to je zabluda. Njima treba blizina majke tih par prvih mjeseci i to je sasvim normalno. Ako to bebi uskratim, onda najbolje da je nisam ni rodila.

effi- moji decaci su bili dobrice i nikad nisu plakali.oni su samo jeli i spavali a devojcica je stalno plakala.sva deca nisu ista:-)

što se tiče zaboravljanja-nije važno šta mi kaže nego KO.

naravno da vidim,zar ti nevidis?

nego,vidim da si se oparavila,čestitam!al zaobidji mene,trulo mi se prepucavati stobom.ti nosaj ja nisam niti ću ako rodim još jedno,a samo mi ti nemoj pricati o majci koja pazi i mazi decu.dosta si toga ti pisala kako se ponasas prema deci,bolje ti je cuti.

Evo i ja da se pridružim ostalim komentarima, slazem se sa svima,osim onih sto ti predlazu da ostavis bebu da place. Mene su u skoli ucili da beba do 7 mjeseci nikako ne može da se razmazi, da ako place sigurno joj nešto treba. Moje prvo dijete kao beba nikad ali nikad nije plakalo; samo malo pocne da se buni kad je gladna i to je to. Tek sad sa 4 godine po nekad zaplace :) Ali zato je sin od rođenja bio jako zahtjevan u svakom pogledu; recimo kad je bio tako mali i kad jede obavezno su ga mucili gasovi poslije, trebalo je da ga držim u narucju pola sata da bi podrignuo. Od svega meni je najtese padalo nocno budjenje na svakih sat ipo -2 i tako mjesecima...Ujutru cerkica puna energije, hoće u park i na razne aktivnosti sa svojim drugarima, a ja popijem kafu i to mi da energiju. Bilo je dana, kad mi se place koliko sam umorna, neispavana, jednom sam zvala brata da dodje da mi pomogne jer sam mislila da ću da puknem od umora( sjecam se nije dosao, imao je nešto i mislio je da nije toliko ozbiljno). Nekako sam izdrzala.
Razlika između mojih je tačno dvije godine. Bilo je teško u početku, prvih 8-9 mjeseci, tj, sve je bilo mnogo lakse kad je sin prohodao sa 10 mjeseci, kad je znao sam da ode gdje želi. Do tada je tražio da ga vodamo okolo ( tj. to su ga baba i deda naucili kad su nam povremeno pomagali kad je imao 7 mjeseci), poslije čega ja nisam mogla vise sama sa njima dvoma, pa sam morala da placam pomoć 3 dana a cerkica je isla dva dana u vrtic. Placala sam jednu djevojku dva mjeseca( dok maleni nije prohodao) 5 sati nedeljno da bude sa bebanom dok spava i skuva mi rucak, dok sam ja napolju sa starijom cerkom ( posto je tad bila zima i nisam htjela da malecki spava napolju u kolicima,a sa druge strane cerkici je jako bitno da ide napolje i na svoje aktivnosti).
Što se tiče kad se tek rodio, bilo je ljeto pa smo puno vremena provodili napolju. Probaj da se opustis, pretpostavljam da ti je starije dijete spretno na toboganima i sl., beba će puno spavati napolju u kolicima, opije ih svjez vazduh i vecina beba obozava da spava napolju. Ja u parkovima svakodnevno vidjam majke koje doje male bebe, sa maramama ili bez njih, dok se starija djeca igraju okolo. Tako sam i ja radila. Mislim da bih poludjela u kuci sa njima dvoma, cekajuci muza da dodje sa posla i tek tad da idemo napolje...
Slazem se sa SLO, obavezno prihvati svu pomoć sto ti se nudi, tipa, da ti neko donese rucak, da neko odvede jedno ili oboje djece napolje...
Evo ih sad, malecki za koji dan puni dvije godine, a cerkica 4, stalno se igraju zajedno, obozavaju se, a ja uzivam da ih gledam kako rastu, zbog njih mi je po čitav dan osmjeh na licu...Mada, kad muž dodje sa posla, rado ih prepustim njemu, dok ja odem po namirnice ili radim nešto za sebe...:)
Polako,drzi se, sve će biti bolje uskoro!

dajanara-i moji su brzo poceli spavati od 7-7,rođeni od 4,3-4,6.sve krupne bebe koje poznajem uglavnom dobro spavaju i jedu.ako se dobro secam ovaj bebac ti je preko 4kg tako da su velike sanse da ćeš i ti brzo početi spavati nocu.

Eh razlika između 2.i 3. tačno godinu i po. šta da ti kazme akd bi krenuo da sisa to bi za stariju bio pravi momenta da zavuce ruke do lakata u akvarijum da bi„mazila”ribice„. ja bih rekla da je i beba još jako mala i ti još sveza. moras da se naspavs i odmoris ( ja sam protiv toga da se jurcam po kafama frizerima samo zato da bih izasla iz kuce. kad sam neispavana i premorena najbolje mi je odspavam il ida se sama (bez i jednog deteta prosetam tu sto bise reklo opko kuce. kad budem spreman imace me za sve). Drugo moras da budes svesna da rutina koju si imala sa prvim detetom nikad vise neće postojati. moras da postavis ispravan cilj. onako kako si se posvecvala prvoj bebi će biti moguće samo povremeno. ukljuci starije dete u brigu oko bebe. sa dvoje male dece nije sve duplo komplikovano nego na kvadrat. ne ocekuj da ćete se ocas spremini za napolje za spavanje za jelo presvuci. lad priohvatis da ti za sve treba mnooogo vise vremena i pretvoris to u uzivanciju a ne usput nradnje onda ćeš se rasterititi velikog stresa. I sto je sLO rekla svaku pomoć prihvati. dobra veste je da rastu i jednog dana samo ste izasli iz pelena i polako stizes i da čitaš i da gledaš filmove i da sve oept stize. nismo ni svesne koliko je energije i vremena potrebno da se mala deca u duetu podignu na neke zelene grane. samo opusteno i kad kod ti teško toi se izjadaj.”