Secate li se vaseg prvog razgovora sa detetom? Meni je sveze, posto se desio pre 10-ak dana.

Devojcica 20 meseci. Sedele smo predvece i citale njene knjige, kao sto radimo svako vece pred spavanje. I ona ja pocnem da joj pricam da treba sad da ide da spava, posto sutra rano treba da se probudi, jer ide u obdaniste. I da će tamo da vidi uciteljicu. Pitam je šta kaže uciteljica, a ona će: „okeeeej” - imitira je. Pa joj kažem da će da vidi drugare, i pitam je da li voli Ifu - to je jedna vrlo komunikativna devojcica koja zna d bude malo napadna, a moje dete odgovori: „Ifa naughty”. „A Viktorija?”, upitah je za devojcicu sa kojom najviše voli da se igra. Ona sve sa osmehom na licu rece: „Toija nice”. „A Leksi?”. „Leksi, Leksi, Leksi”, rece kao da ne može d se odluci još. Onda je upitah za Krisitjana, jednog malog koji ju je pre 10-ak dana ogrebao po licu, i koga je par dana posle toga izbegavala, kako mi rece uciteljica. Ona cuti i gleda me. Ja opet upitah, a ona povuce kaziprst po svom licu na onom mestu gde ju je ovaj klinac ogrebao!

I koja je bila prva recenica vaseg deteta? Nasa ja: Give me shoes! Dete obozava cipele, i njene i naše, a voli i da se kindjuri.

Da napomem da ja sa mojom pricam na srpskom, i ona razume, ali uglavnom odgovara na engleskom.