Lepo bi bilo da sam docekala 3.5 g sa Katarinom a da ne vidim krv:( Ja odgajam kamikazu. I svaki put isto reagujem kao ti-prisebna sam i sve je kako treba u trenutku desavanja a posle krahiram ko kreten u rukama muza kome je pomalo već dosadilo da me tesi zbog cerkinih ogrebotina. Inače potkolenice su joj stalno u modricama i to nam je već ko dobar dan.

Moj nije imao takve opasne padove koje zahtevaju intervenciju dr, a redovno sebi pusta krv kolena su mu odrana potece krv, danas je gurnuo prst u deo za cd na komp i pogrebao prst krenula mu krv, prvo padanje sa ljuljaske i razbio usta s unutrasnje strane naravno krv, ali ja inače ne panicim a on ne place tako da smo za sad ok

Ja sam u 2. razredu osnovne skole rasekla ceoni deo, iznad obrve, gotovo na kraju cela gde pocinje kosa. S obzirom da tu ima samo koza i lobanja, nije bilo uopste krvi, ja se nisam ni pogledala u ogledalo (desilo se kuci) nego sam mrtva-'ladna sacekala mamu da dodje kuci. Kad je žena usla u kucu sa posla i videla me za zjapecom ranom preko pola cela, istog trenutka je pala u nesvest. Ja stojim iznad nje i ne znam šta da radim, realno ja sam u nevolji ali ona je u nesvesti:) Na svu sreću, i tata je tog trenutka dosao sa vodom, mama se osvestla uz njegovu pomoć,potom su mene odveli na usivanje i zavrsih taj dan sa tri kopce i dozivotnim oziljkom.

Sto je najsmesnije,kad se pominje taj dogadjaj, uvek se pominje mamin pad u nesvest a moje tri kopce ostadose u njenoj senci:))))

Imala sam strasnu epizodu sa starijim sinom u dobi od godinu dana kada mi je u kadi skliznuo iz ruku i udario usnom o cesmu. Krv je toliko liptala da su mi se noge odsekle i još uvek mi je to secanje u nekoj fazi pomucnog razuma, uopste ne mogu realno da sagledam taj trenutak niti šta se posle desavalo. Bili smo sami kuci ( i sami uopsteno govoreci), ja nisam vozac pa sam zvala hitnu pomoć, secam se da sam jurila po kuci sa detetom koje krvari, vadila peskire, pokusavala zaustaviti krv, zvala svoje roditelje da mi kažu šta da radim. Na kraju, hitna pomoć je dosla za par minuta a meni se tada cinilo da je vecnost u pitanju. Do tada krv je već stala, povreda je bila bezazlena, mali oziljak je ostao, gotovo neprimetan. Secam se, na kraju,kako on spava sa otecenom usnom a ja ga gledam i tresem se i suze idu kao lude i ne mogu da ih zaustavim.

Strasan osecaj.

A imali smo i mi takvu jednu epizodu kad joj je bilo možda 2 god. Zapela i udarila o ivicu odskrinutih vrata i rasjekla iznad usne i nosica. Jaooo ona place, krv ide, ja gledam je li sve ok sa zubima i jezikom i unutra sa ustima. Otisli smo u hitnu, a ja posto sam bila u pidzami a ona nije htjela nigdje od mene, kad je muž dosao po nas, samo na brzinu navucem farmerke i zimsku jaknu. U hitnoj smo naravno cekali jedno 4 sata dok se sve zavrsilo, i bukvalno sam se skuvala u onoj zimskoj jakni koju nisam mogla da skinem niti da raskopcam jer sam ispod imala samo potkosulju bez grudnjaka. :) Uglavnom, sve se dobro zavrsilo. Oni su joj tu rasjekotinu zalijepili, mada i sada joj se malo vidi oziljak kad se dobro zagledas.

Ih, pa nije moja mama Ava Gardner pa da je neznani junak polije kofom vode da se osvesti, to samo ima u americkim filmovima:)

Ako me secanje ne vara, dva samarcicaa (osvescujuca, a ne vaspitna:)))i drmanje bili su faktor budjenja:)

I, eto, ni ti nisi primetila da sam JA dobila tri kopce:)

Kod nas su trenutno česte povrede. Mali nezna da hoda već samo trci, a vrlo često se zagleda u nešto sa strane i udari glavom u zid, ormar, vrata... Poduzi spisak njegovih susreta. Na zalost, ne zavrsi se uvek bez krvi i prvo sto mi je prošlo kroz glavu, dok sam citala tvoj post, je „Tek sa 3 godine???”. Kod nas pucaju usne, nosevi, kolena svake nedelje. Prošle nedelje se prosuo ispred bazena. Rezultat su napukla usna, nos i oguljeno celo. Nazalost!

Razumem tvoja osecanja i tu prisebnost koju moras da imaš u tim trenucima jer se ne radi o tebi već o tom malenom biću koje zavisi od tebe. Ja sam na početku godine savladala prvu pomoć na detetu i sada se osecam mnogo bolje. Brzo uocim opasnost, reagujem već rutinski. Moj najveci strah je visina. Da će ispasti kroz prozor, terasu. Vidim ih kako padaju a ja sam daleko od njih i ne mogu ih zadrzati. Uzasavam se same pomisli i nekada vise puta proveravam prozore, dali su kipovani i zakljucani. Juče mi se desilo da sam sirom otvorila prozor, sto inače uradim samo kada ih perem, ostalim slučajevima su uvek kipovani, i legla da se odmorim. Ladno sam zadremala a ja kada zaspim, samo topovi mogu da pucaju da bi me razbudili. Deca su bila u drugoj sobi sa muzem. Ja nisam čula kada su se otvorila vrata. Nisam čula nju, ali na jedan mali sum zavese sam samo otvorila oci i uzviknula „NE!” Ja sam zahvalna Bogu dragom da se sve zavrsilo tako i evo i sada dok pišem ovo, sva se tresem. Vetric je duvao sve vreme i kroz san sam čula pomeranje zavese ali zašto sam bas na taj sum otvorila oci, ja zahvaljujem samo Bogu. Posle toga sam plakala kao malo dete.

desava se, djeca su neustrasiva i nepredviidva.

moj sin je pao par puta, ja bih ga u tim trenucima zgrabila i zagrilila bez hrabrosti da pogledam šta se desilo,imali smo sreću da je uvijek tu bio tata pa on pogleda da li se radi o vecoj povredi ili ne.

ja ne znam kako bi reagovala u nedaj boze ozbiljnijim situacijama, jer se strasno plasim krvi, zapravo od same pomisli na ozbiljniju povredu ja se sva stresem i stvori mi se neki grc u stomaku.

kao mala imala sam ozbiljniju posjekotinu ruke, koja se zavrsila sa sest kpci, ne sjecma se boli,koliko se sjecam svoga soka i mamine panike kada me je vidjela kako pridržavam ruku.

ostala si pribrana i pomogla si djetetu, vjeroatno te još uvijek drma strah , u mom slučaju ja osjecam i krivicu jer nisam bila u stanju da predvidim da će on bas da skoci,nezgodno stane spetlja se i padne.

djeca su srećom fleksibilna k'o macke,a coskova se i ja plasim, zbog toga sma sklonila stocic za kafu, pa neka skace do mile volje.

„Moj najveci strah je visina. Da će ispasti kroz prozor, terasu. Vidim ih kako padaju a ja sam daleko od njih i ne mogu ih zadrzati”

potpisujem ovo!

totalna sam paranoja! na balkon kad ga iznesem samo stojimo uz zid, nema sanse da bih sa njim u narucju prisla ogradi! nema sanse! ni muzu ne dam.

mali je još, pa nemam iskustva s padanjima i jurenjima, ali to i nas ceka...
ništa na svijetu ne može tako da prestravi covjeka kao ono sto ima veze sa djetetom!!