Diskusije : Trudnice i mamice

Komentar
Psihijatar
PustaZelja
(i posle mene - ja)
21. jun 2012. u 23.28
E vala nije ni cudo kad kažu da svakom psihijatru nakon 5 godine provedenih u struci, treba licni psihijatar. :)

Zove mene mama danas da se nađemonegdje na pauzi za rucak jer ima da me pita za neki savijet. I tako, sretnemo se mi, nešto prezalogajimo, procavrljamo, i sad ja je napomenem da je htijela neki savijet.

Veli ona, porazgovarala je već o tome sa svojim bratom, a i sa jednim poznanikom koji je inače strucan bas za tu problematiku, ali hoće, eto da cuje i moje mišljenje. Prvo rece kako se iznenadila kako je taj poznanik čitavu problematiku sazeo, ma eto u 5 recenica i podje da mi prica šta je rekao.

Ja slusam. I prica...i prica... Nakon 10 min sam već u sebi pocela da kolutam ocima. I prica... Nakon 15 min, prekinem je sa:„ E bas me zanima kako li je sve to sazeo u 5 recenica!”

Veli ona:„A ne, to ja tebi sad pricam njegove odgovore na neka moja propratna pitanja...”

Aman zeno! Pricas mi ovdje 15 minuta a ja još uvijek pojma nemam u vezi čega ti treba savijet. Katastrofa! Uglavnom, konacno rece šta je u pitanju i za 30 sek dobi moj odgovor.

Ne znam kako vase mame, ali moja ima kilometarske uvode, a dok se dodje do zapleta u jednoj temi, obično se obradi bar još 3 teme koje tako nalete i koje su nekako vezano za tu prvu. Totalno smo razlicite po tom pitanju. Ja često iz respekta pokusam da saslusam do kraja, ali ima i moje strpljenje tacku kljucanja.

Uglavnom, palo mi na pamet kako li je onim jadnim psiholozima i psihicima koji moraju po čitav dan da slusaju raznorazne uvode, zaplete, rasplete, teorije... Uzas!
oceania
21. jun 2012. u 23.56
boze gospode:) pusta naslov teme možda je neki signal tvojeg podsvesnog stanja :)
Republica
(®)
22. jun 2012. u 03.11
Hahahah pa ti si ga ugasila Pusta...:0))

Korak po korak ti na zhalost ili sreću samo potvrdjujesh „onaj” Teodorin post.

Da podjemo od toga da ti je i Temi elokventan.Majka čini digresije u toku razgovora.Ako je starija kcer na njih...:0)))

;0))))

tamara
22. jun 2012. u 03.13
sa mnom je radila jedna ciji je muž psihijatar i bas jednom prica da imaju i oni svoje po potrebi ali u drugom distriktu.pretpostavljam da je to vise razgovor tipa da ne drže u sebi.ali mislim da im slusanje tudjih sudbina nije problem ako su profesionalni pa mogu pritisnuti dugme off kad krenu kuci.

a mama zna ponekad daviti za desetku,pogotovo od kad je otisla u penziju.
blondinka
(ekspert za sve)
22. jun 2012. u 03.19
Ja volim koske, pa ću se pridruziti ali onako, u svesnom stanju:)

Moja mama je isto pricalica, sa teme na temu, na siroko i na dugacko. Međutim, vesela je žena, uglavnom se nikada ne zali, tako da su to obično neke zgodice i nezgodice uz sale i posalice pa se može izdrzati. Juče mi je cuvala decu dok sam ja sa delom TiM ekipe ispijala kaficu i kad sam se vratila, sat vremena sam odslusala pricu o njenom tetku koji je bio heroj onog rata i neki glavonja u mornarici pa kako je na „Galebu” jednom docekao Tita, a nisu mu bile ciste cipele, zaboravio da ih ocisti, bla, bla, bla. Usput je tu bilo i njene tetke i njene mame i još par ljudi za koje nemam pojma ko su ali izdrzalo se:)

Kod starijih osoba me ni ne cudi takvo stanje. Međutim, ima ljudi koji su, čini mi se, naporni od rođenja. PRicaju, pricaju, pricaju, prici nikad kraja, sa teme na teme, nema sanse da im oduzmes reč ili da pokusas nešto da komentarises. Znam par takvih ljudi, to je prava nocna mora:)

Što se psihijatara tiče, ne znam, verovatno za to moras biti osoba koja ume da slusa i verovatno se samo takvi i odlucuju na takav poziv. Primera radi, kada ujutro vidim nasu vaspitacicu u obdanistu kako sama daje dorucak gomili dece (komada 25-30) i ne dodje u iskusenje da se ni na jedno ne izdere,ja bih joj dala orden. Neki ljudi su prosto „stvoreni” za neka zanimanja.

A neki da udave te „stvorene” pa i, na zalost, „nestvorene” :)))

Jao, PUsta, sto ti je muž bre popularan:pPp
JednaTanja
22. jun 2012. u 03.24
Svi smo različiti, i ne zaboravimo onu hrišćansku: ne čini drugome što ne želiš sebi, to jest, ako hoćeš da i tvoja deca imaju strpljenja s tobom u starosti onda se dolično i ponašaj. :)

p.s. ja bih bila presrećna da mogu da se sretnem sa svojom majkom na par minuta u gradu
Republica
(®)
22. jun 2012. u 03.26
Hehheheh Blondi, fakaT je popularniji od Puste...:P

:0))))
PustaZelja
(i posle mene - ja)
22. jun 2012. u 04.14
Ma to vas sa naslovom malo trzam :) Znate mene, doduse nije da i nema naslov bas veze sa zadnjim dijelom posta. :)
megi35
(Eurokrem +Plazma=Palačinka)
22. jun 2012. u 06.52
Što se tiče psihijatara, taj poziv mogu da obavljaju najbolje oni koji su stvoreni za to (sad sam izmislila toplu vodu hehehhe)

Elem, kada bi se svi ljudi na ovom svetu bavili poslom koji im ,,leži,, to bi bio super prodiktivno u svim sferama. Na žalost nije tako.

Što se tiče moje mame, hm...ume ponekad da napravi uvod tipa ,,...prvo su nastale AMEBE...,, ;-)

ali nekako uvek imam strpljenja za nju. Isto kao i Pusta, pustim je da priča, pogotovo ako je nešto zaista muči jer tada sebe stavljam u ulogu psihijatra-slušam je.

Kada dođem do tačke ključanja ;-) diskretno je prekinem sa nekim pitanjem ili počnem sa svojim izlaganjem. E sad, ume moja mama da bude tvrdoglava hehehehheh (geni su geni) pa da tera svoje. Onda se jedno vreme vrtimo u rug oko ubeđivanja ili tešenja, ili realnog rezonovanja i kada vidim da ne ide, prećutno joj odobrim sve njeno, da je smirim. Onda prođe par dana (gde ona valjda razmisli) pa me nazove i počne da priča sve ono što sam ja njoj rekla :-)))

Dok je moja sestra dosta hirovita i slaba je sa strpljenjem, ja sam nekako smirenija i taktičnija. Kada je mama uznemirena, i ja sam. Nisam patološki vezana za nju ali se generalno brinem za nju, često bez razloga.

Sa druge strane, ume i ona mene, samo tako, da spusti na zemlju sa realnim rezonovanjem i da me smiri i umiri, pomogne.

Jedna je mama, s toga, drage moje, živce u futrolu kada idemo na kafu sa njima :-)))

NavyGirl
22. jun 2012. u 08.04
Generalno imam zivaca da slusam, ali često zavisi i ko je u pitanju. Recimo moja svekrva je takva (bas kao sto je i Blondi opisala) ona to radi nekako veselo pa ti i lepo da slusas. Recimo pre neki dan mi pricala o nekoj njenoj familiji, pojma nemam o kome se radi, da bi mi nakon 15 minuta pricala o nekoj kuci, je reko pa su se ti ljudi uselili u tu kucu, tek će ona, ma ne ta kuce je prekoputa kuce koju su hteli da kupe ali nisu :)))))) I onda sledi nastavak o ko zna cemu, ali nekako poenta uvek bude tu :)))) Zato mi je slatka da je slusam a i da se ne lažemo uskace i cuva mi decu kad god treba :)))))
Ali zato nemam ni minut vremena za takozvane 'smarace' kako ih ja zovem koji vole da 'drobe' bez poente da bi izgledali pametno. Tu redovno prekidam razgovor, ili pitam da odvucem na neku drugu stranu ili se 'slučajno' prebacim na drugu temu :)
oceania
22. jun 2012. u 08.14
Nisi rekla Pusta, jesil' pitala šta psihijatrica misli o pipi u krevetu?
sharlota
(bez zanimanja)
22. jun 2012. u 08.25
postoje ljudi koji su kao rođeni da slusaju i saslusaju do kraja.

ja sam jedna od njih,mene redovno startuju stariji ljudi po shopping centrima, metrou,go train-ui opale svoju pricu i ja ih slusam i saslusam do kraju, jednsotavno ne mogu da okrenem glavu ili da djelujem nezainteresovano.

u biti meni ti stariji ljudi nisu dosadni, naprotiv bas su mi nekako slatki i simpaticni sa svojim pricama iz mladosti.

moja mama kao i sve žene njenih godina (mada je relativno mlada 63) voli da prica voli da dijeli savjete,nekada se zaboravi pa preskoci sa teme temu,ili nekada proširi temu i sl

vjerovatno ćemo i mi biti takve jednoga dana.
sharlota
(bez zanimanja)
22. jun 2012. u 08.33
pusta,zamisli kakve ćemo mi biti bake poslije staza na ovim diskusijama :)))raznih analiza, kalkulacija, tranverzalnih ogovaranja iz jedne dimenizje u drugu po principu ceracemo se još:)))

elem, ko prezivi pricace

PustaZelja
(i posle mene - ja)
22. jun 2012. u 09.17
:) E pa ne znam, poseban profil ljudi može da samo tek tako na „on/off” switch pristupa situaciji. Ti ljudi meni i nisu bas najnormalniji jer ne znam kako neke stvari mogu da te ostave ravnodusnim. Ja definitivno nisam za te rabote. Pa ima mjesec dana kako sam se „ispricala” sa jednom zenom dok sam cekala cerku na baletu, i bas mi se nešto stuzilo na njen zivot da je se bas često sjetim. Mislim, ona sada dobro živi, vrlo je pozitivna, pricljiva i nekako 'leprsava', ali bas mi je nešto bi zao. Svakakvih sudbina ima. I zato mi stvarno nisu jasni ljudi koji mogu tek tako da se ukljuce dok su na poslu, a onda samo pritisnu prekidac i ugase svijetlo kad krenu kucu.

Oceania, nisam razgovarala ni sa kakvom psihijatricom po tom pitanju.

Inače, moja mama ima tek 51 godinu; ne davi me sa savijetima i tako to, ali jednostavno ima zanimljiv (da tako kažemo) pristup razvijanju tema i objašnjavanju, pojasnjavanju, itd. :)
PustaZelja
(i posle mene - ja)
22. jun 2012. u 09.23
Eto npr., dok smo se pozdravljale kod kola, upitam je ja kad će da nam navrati. I njen odgovor je trajao pa sigurno jedno 5min. Dok mi je objasnila ko ju je zvao, pa šta joj je rekao, pa da izadju na veceru njih 4, pa onda šta su joj 2/4 rekle (koje ja i ne znam), a sve u cilju samo da kaže da neće moći doći danas jer se dogovorila da izadje na veceru sa drugaricama. Aman! :)
sharlota
(bez zanimanja)
22. jun 2012. u 09.28
pusta, reci mami da nam se pridruzi ovdje,pa ona ima T&M način pristupa temama :))

ljudi koji startuju strance sa svojim zivotnim pricama su zapravo jako usamljeni i tuzni ljudi,tim prije ih saslusam,a nekako mi bude i tuzno i milo u isto vrijeme kada vidim kako su ozareni sto su pronasli sagovornika.
Teogopa
(HECTBAPHA)
22. jun 2012. u 09.30
Za to su tu familija i prijatelji, da se raspadnu s tobom, placu, suosecaju. Profesionalci su trenirani za to da te slusaju, razumeju i POMOGNU. Jer kad bi se svaki psihijatar i terapeut raspadao na srceparajuce price, ne bi uopste bilo sanse za objektivan pristup i eventualnu pomoć.
Postoji mnogo drugih profesija u kojima ljudi treba da se ukljuce i iskljuce. Šta bi bilo da se svaki doktor raspadne posto izgubi pacijenta. Pa ne bi bio u stanju vise nikome da pomogne. Meni ta osobina nije za iscudjavanje, već za divljenje, jer ja znam jako malo terapeuta (ako znam i jednog) da je digao ruke od neke familije, koliko god da je situacija tuzna, teshka i komplikovana. Oni u prici slusaju i traže „prelomne tacke, značajne momente, eventualne uzroke, izvore snage i prirodne podrske” i sve to pokusaju da iskoriste da bi pacijentu pomogli.
A da covek može totalno da se iskljuci to je apsolutno nemoguće. Ja sam zatvorila neke slučajeve pre vise od godinu dana, ali i sad sam u kontaktu sa profesionalcima koji im pomazu i uvek se raspitujem za njih. Neka deca mi danima ne izlaze iz glave, nekad sve to mnogo utice na moje raspoloženje, ali u takvom stanju nisam od koristi ni sebi, svojoj familiji, a ni njima. Da propravim ceo svet ne mogu, ali se zato trudim da onoj deci s kojom sam u kontaktu pruzim sve sto je u mojoj moći.
Sneksi
(spanac)
22. jun 2012. u 11.50
Zato ja volim filmove „Analyze this” i „Analyze that”. Obavezno da se pogleda, Bili Kristal je psihijatar od koga mafijas, koga glumi Robert de Niro, trazi pomoć.
Isidora_C
(U,u,u - sapuce mrak...)
22. jun 2012. u 15.23
Navy, hoćeš da kažeš da pokusavas da prebacis pricu na svoju svekrvu if ju nou vot aj min :-)

Sharlo, ukrala si mi ideju. Mama bi ovdje bila na svom.

Ja sad cekam sljedecu temu. Pretpostavljam da će ići ovako...

Moja macka se ne osjeca nešto dobro u posljednje vrijeme i kao da je usamljena. Svaki put kada dodjem s posla, ona pocne da mjauce. Pošto ja nju milujem subotom prije podne i nedjeljom poslije podne, radnim danima je samo sutnem.

Naravno, to nije nikakvo sadisticko sutanje (obavezno npr. skinem stikle) već tek tako jedan vaspitni udarac da zna da nije ona glavna u kuci. Nakon što je sutem, ona pocne još jače da mjauce sto me jako cudi i sutradan opet ponavlja istu grešku. Da li je neko imao sličan problem i kako ga je rijesio?

I odmah da vam kažem vase filozofije o sutanju zivotinja me ne zanimaju (ne plasi me se jer da me se plasi cutala bi kao zalivena) ali eto pomislim na sve one veterinare i kako je njima svaki dan raditi sa zivotinjama koje mjaucu, laju, rzu...

P.S. Don't analyze this! :-)
smaragdi
(mama jednog prelepog decaka)
22. jun 2012. u 15.46
hahah Isidora kao i uvek-brilijantno! :D
PustaZelja
(i posle mene - ja)
22. jun 2012. u 15.54
Isidora, pozdravila te Koviljka. :)
smaragdi
(mama jednog prelepog decaka)
22. jun 2012. u 16.10
Zelja da se ne nastavljam dole,ozbiljno sada bih ti preporucila ovaj link da pogledas sazeto je i konkretno.nije tvoje dete jedino resice se to sve ali zaboravi malo na to kaznjavanje,plizzz..

http://edis.ifas.ufl.edu/he794

a mame kao mame,budi srećna sto je ziva i zdrava pa eto takva ko zna kakve ćemo mi biti za nekoloko godina ;)
saadet
22. jun 2012. u 16.59
Isidora, carica si!
Lolypopa
23. jun 2012. u 06.09
Isidora bas si me nasmejala!
Pusta, nemoj biti tako stroga prema mami, doduse, ne znam koliko to može biti naporno jer moja mama je jako odmerena u rečima, kod nas je vise obrnuta situacija, ja davim a ona slusa i savetuje :).
Republica
(®)
23. jun 2012. u 06.48
Hahahah Isidora...:0))))

Energijo...:0)))
mama-2
(ako ne pocnes neces ni zavrsit)
23. jun 2012. u 12.10
Pusta, i ja sam bila u tvom fazonu sa mojom majkom sve dok me ona jednom ne trgnu recenicom „ doći će dan kad ti budes htela da pricas sa mnom , a ja neću biti ziva”.

Meni se ljudi cude kako ja imam zivaca da saslusam svakoga, kako imam sluha za svačije probleme...
Nemam ja zivaca i sluha nego sam sebe istrenirala. Jednostavno ne slusam , razmišljam o necem drugom i klimama glavom.Posmatram grimase sagovornika i ako je tuzan i ja sam tuzna, uzviknem „ oh Boze” , ako je veseo i ja se odusevim na kraju, a ako mi neko pita za mišljenje izvlacim se onom „ ne znam šta bih ti rekla”:)))
Nikonita
23. jun 2012. u 13.02
Ja ću radije osobi reći da me davi (na simpatican način) nego sto ću slusati a ustvari neću cuti ili ću prebaciti temu na neku koja meni vise odgovara ili ću smisliti razlog da se odstranim :)
Mamu mnogo volEm a i ona je žena zanimljiva pa mi i nije nikakav problem da je slusam, mada ona često pocne pricu onako od-pola.. I još tri puta kaže ON za tri razlicite osobe. Pobogu zeno.. ko je ovog puta on?
Najbolje mi je kad mi daje recept za nešto.. dodaj ovo odoka, mesaj dok ne bude srednje gustine, stavi toga na vr' noza, dodaj onoga onako između prstiju i skini sa sporeta kad je gotovo(?!)
Onda joj ja to lepo ponovim nazad i uvek se pocepamo od smeha al sledeći put ona opet po svom. :)
A psihici su malo opaljeni u glavudzu :) ili eto nadareni. Ja volim da slusam i analiziram al samo probleme... no-no!
mama-2
(ako ne pocnes neces ni zavrsit)
23. jun 2012. u 14.09
Juče bas, jednoj prijateljici, diktiram recept za glazuru od cokolade koji mi je dala moja majka. Između ostalog ide i puter „pola od kutije za sibice”. Jedvah joj objasni jer je mladja od mene i ne seca se onh kutija za sibice:))
Republica
(®)
23. jun 2012. u 14.24
Hahahah MamaN, ista fora .
Mama koliko jaja? Pa jedno 2-3.Shecera, e od prilike...
I sve tako.Sad i ja ista fora.
Ne drzhim se recepta pa to ti je.
Nemam ni vagicu za tačno merenje.Shto da mi zauzima mesto.
Zhika okacio u Bgd-u a ja sve odokativno.
I uvek se pita,covece kako tebi torta u opshte i uspe? :0))))

Reci moje majke zlata vrede.Zaista malo prica i odmerena je uvek.Zato se moj sim i ona fenomenalno slazhu.Moja majka je zhena od dela a ne reci.Uvek me iznenadi svojom pazhnjom i delom a neko bi to u 1000 reci skockao a ona eto uvek neshto učini.Njoj bilo lakshe da napravi neshto nego d ami recept kazhe.Zato sam ja tako i snjom naucila bez citanja recepta , već da osecam potrebu za tu tortu...:0))
Ljubi je ja...:*

Kad smo kod kutije shibica.Nas stalno pitaju , shta će vam kutija shibica u WC-u. Sagorevamo gasove...hehheheh

Dosta njih probalo i sada skoro svi imaju kutiju shibica :0))
Isidora_C
(U,u,u - sapuce mrak...)
23. jun 2012. u 17.28
Ne znam ko je Koviljka. Ako je mama, pozdravi i ti nju i reći da svrati na kafu. U nedostatku vlastite, svaka mama je kod mene dobro dosla. Volim ih kad pricaju u svom ovom ludilu... Zivjele sve mame jer one su to zasluzile svojom brigom i trudom oko nas!

Ako Koviljka nije tvoja mama, mogu ti reći da ja tebe shvatam ali uopste nisi u pravu. To je i razumljivo jer ti mene ne poznajes. A ne poznajes ni moju macku! :-)
Lolypopa
23. jun 2012. u 17.36
http://vimeo.com/2521215
blondinka
(ekspert za sve)
23. jun 2012. u 17.37
„Volim ih kad pricaju u svom ovom ludilu...”

Isidora, Isidora:))) To je ta magija reci koje poput bajke smiruju camotinju.
PustaZelja
(i posle mene - ja)
23. jun 2012. u 17.38
Koviljka je moja macka :)
Gala06
(......)
23. jun 2012. u 17.38
Moja mama divno prica svake noći
O nekakvim princevima sto će doći,
i princeza ima neka u toj prici,
mama kaže da na mene ona lici...

A izmisli čini mi se vrlo često,
Imena i prezimena i sve resto,
Zatim pocne da mi peva neke pesme,
Sasvm tiho jer se nocu jače ne sme.

I sve tako dok ne zaspi,
Dok ne zaspi ona sama,
A ja tiho, sasvim tiho,
kažem tati: „Spava mama”
majkakg
(mama)
23. jun 2012. u 18.10
Repy, recepti moje mame idu: „onda staviš činiju, onu manju nečega”. „Koliko je to ”manju„, mama?” „Pa, onako, k'o ona moja plava.” Po njenom receptu mi nikad ništa nije uspelo. Srećom, postoji net, a ukrala sam joj i njenu knjigu recepata iz '68.

Večeras, priča moja majka o tome kako je bila moja strina, i kako je pričala, i pričala... sve i svašta (u realnom trajanju), i onda na kraju rekla kako je neka naša rođaka teško bolesna. „Svašta napriča, najvažnije na kraju”, zaključuje moja majka. „A, jel' pominjala to i to?” (pitam ja, suštinski važnu stvar za familiju). „Joj, pa jeste!” I tek onda priča o najvažnijoj stvari. „Majko, ali TO je najvažnije, a ti si mi ispričala svašta što nema veze o ljudima o kojima nemam pojma. A kritikuješ strinu.” „Ma, nije to isto, ona priča mnogo opširno.” Dobro.

Ja sam u fazi da mi je to simpatično. Jer, jasno mi je da neće trajati večno.
Isidora_C
(U,u,u - sapuce mrak...)
24. jun 2012. u 07.00
Bjezi Loly, rasplakala si me! A nemam obicaj...

Moja mama je 20 godina starija od Zeljine i ja sam presrecna da ona i tata još uvijek mogu doći u posjetu. Samo neka su zdravi, za ostalo ćemo lako.

Zeljo, pozdravi Koviljku i poruci joj da se cuva :-)
Republica
(®)
24. jun 2012. u 08.05
Oooo, da Loly, znam ovaj filmic od davno.
Uvek dobar primer.

MajkoKg,pa zar nisu cakane?!
Moja majka ima josh uvek tu jednu sholju kao mernu jedinicu.Jedno 30 godina se sluzhi njom.I ista fora,mera je ona „moja sholjica” :0)))
majkakg
(mama)
25. jun 2012. u 05.41
„Isidora: Moja mama je 20 godina starija od Zeljine i ja sam presrecna da ona i tata još uvijek mogu doći u posjetu. Samo neka su zdravi, za ostalo ćemo lako.”

Ma, što je moja mama starija od Željine 15-ak godina, to mi nije upalo u oči. Zapazila sam da sam JA od Željine mame mlađa samo 10 godina :D
Što će reći, bliža sam po godinama njenoj mami, nego njoj. Kao i sve mi - upisane na temi ispod - „Trudnoća posle 40.”
Biće da objašnjenje razlike u stavu leži baš u toj činjenici: u nekim godinama misliš da će mama biti tu večno, i večno te nervirati, a u nekim shvatiš da mama nije večna, i nerviranje nestane...
blondinka
(ekspert za sve)
25. jun 2012. u 07.03
I moja bi mama 'ladno mogla da bude Pustoj baka:)

Ja nikada o mojoj mami još nisam razmišljala kao o „prolaznoj”, nas odnos se nije promenio sa godinama, ona je i dalje veseli saljivdzija, puna optimizma, doduse sa godinama je veci pricalica nego pre ali i osoba koja uvek ima rezervni plan za buducnost i neverovatnu dozu optimizma. Pa šta vise da kažem kada su moji roditelji, majka u 68-oj i otac u 73-oj godini zivota, prošle godine napravili novu kucu za sebe, sa istim entuzijazmom sa kojim su je napravili i u nekom drugom gradu pre xy godina. Nisu čak ni morali da je prave, imali su svoj stan u bratovoj kuci ali prosto, to je njihova pokretacka snaga, takvi su ljudi. Najzahvalnija sam im za taj optimizam koji mi je prosto usadjen.

Zapravo, htedoh reci, ni sve pricalice ne pricaju na isti način. Postoje zanimljivi ljudi, koji imaju šta da kažu, njih masa upija, svaku reč, umeju da nasmeju, da te nauce nešto novo, da ti, naprosto, prenesu svoj optimizam i svoju pozitivnu energiju, oni sto u svemu vide nešto lepo, pozitivno, koji miluju rečima. Tako vidim svoju mamu. I kada siri i duzi, to radi na izuzetno simpatican način, sa mnogo duha.

Na zalost, takvih je malo. Ostale pricalice su uglavnom „zesci davezi”, da narodski izrazim:) Šta god da pricaju, dave, guse, ma ubijaju:)
blondinka
(ekspert za sve)
25. jun 2012. u 07.25
Hahahah, majkokg, ja sam od Pustine mame mladja 12 god, u lepim smo godinama :) Pusta, pa mama ti je ekipa za nas, premlada si ti za diskusiju sa njom, uclani ti nju na ovaj forum pa da se žena posteno isprica:)

Vidis kako smo ovde svi puni razumevanja:)
megi35
(Eurokrem +Plazma=Palačinka)
25. jun 2012. u 08.05
Najbolje mi je kad mi daje recept za nešto.. dodaj ovo odoka, mesaj dok ne bude srednje gustine, stavi toga na vr' noza, dodaj onoga onako između prstiju i skini sa sporeta kad je gotovo(?!)

----------------

hehhehhhe

Podseti me ovo na čitanje maminih recepata(njenom rukom pisano)

ovo, ono, ovo, ono... i 2 kaš brašna ili 2 šolj brašna !!!

Jel 2 kaške ili kašikice i da li 2 šolje ili šoljice brašna???

Njen odgovor: šta te briga, to je moja sveska, ja znam za svaki recept šta sam htela reći !!! :-)))

Dok sam još živela sa roditeljima, buknulo proleće, prolepšalo se vreme, nosi se laganija garderoba. U predsoblju na čiviluku stoji mamin debeli kaput, koji valjda nije stizala da skloni u orman. Elem, u jednoj njenoj žurbi, kaže ona meni: ...bla bla bla... i stavi onaj đavo u onaj andrak!!! ;-)

I ja kažem : OK

Kada je došla, kaput stoji na čiviluku!!! Kako ja nisam znala na čega je ona mislila !!! heheheh

Mislim, koji đavo u koji andrak!? hehehehehhehehe

Komentar Zapamti ovu temu!
Looking for Lava Rock Bracelets?

Life Press

.