Nemam nikakav poseban savet, ali mislim da je trenutno bitnije da te dete razume, i da imitira i ponavlja - zvukove zivotinja, itd. Imam dosta prijateljica sa muskom decom koja nisu progovorila do drugog pa i kasnije rođendana. I onda ODJEDNOM recenice.
Ja se isto brinem za svoje sinove, 16 meseci im je, i znaju da kažu Mama, Tata (naravno samo po potrebi) Am (kao Njam Njam). Govore Baba, Deda, Kaka, Ne, Da - mada mislim da ne povezuju reč sa znacenjem još uvek.
Imaju sledeći pregled sa pedijatrom sa 18 meseci, i planiram da je pitam da li je potreban uput za logopeda. Verujem joj, i toplo prihvatam svaki njen savet.

Srećno!

da te utesim-moje treće dete je pocelo pricati sa 26meseca.do tad je mumlao,niko ga ništa nije razumeo.mi smo isli i kod pedijatra i logopeda pricali sa njima u jaslicama i svi su nam govorili dok dete razume šta mu govori nema problema.tako je i bilo sa 26 meseci je odcepio i to na obadva jezika sad ne zatvata usta prica,peva po ceo dan.
nadam se da ćete i vi isto proći
srećno!

Koliko ja znam djecaci generalno kasne u govoru.Uvijek pricam kako je sin moje sestre progovorio sa 3 godine i sada evo sa 7 se ne gasi.Da sam na tvom mjestu definitivno bih isla na terapiju i obisla bih logopeda cisto da imaš profesionalno mišljenje i da mirno spavas.Nemoj paniciti,samo polako..Sve najbolje

moja cerka, koja je imala losu apgar ocenu, i na prvomesecnoj kontroli dobila brdo nekih dijagnoza i na skali od 1 do 4 za svaku od dijagnoza imala je uglavnom 3, progovorila je na vreme, brbljala od kad znam za nju i dan danas je ne možeš ucutkati. doduse, govorila je jako nepravilno i naknadno smo isli kod logopeda za ispravljanje pojedinacnih zvukova (jel se tako kaže?).
sin s druge strane, koji se rodio sa 10/10, bez ikakvih problematičnih situacija, nije progovorio ihahaj.

to govorim na temu da generalno decaci imaju tendenciju da progovore kasnije, bio apgar dobar ili ne.

e sad, sama ocena je vise kao neki znak da postoje indicije da u odredjenim oblastima u razvoju može doći do poteskoca.
nemoj da te to ništa plasi, mozak deciji svasta nešto može, i samostalno a posebno kada se dodatno vezba usmereno.
ako ga je logoped već video i procenio da treba na terapiju - to samo može biti dobro za vas, tj njega

kod mog sina postojao je taj pasivni govor, koji smo kapirali on,tata,bake i ja, razumeo je sve šta mu se govori ali sem zvanicnih mama tata baba, kao samostalne reci ništa nije postojalo.
na terapiju sa logopedom smo ga dali otprilike sa 2 godine i to je njemu dosta pomoglo i ubrzalo proces. sad sa tri i po brblja i svasta nešto ume da kaže.

Desava se da se kao posledica anoksije (ostajanja bez kiseonika) javi razvojna disfazija(govorno-jezicki poremecaj), sto naravno ne znači da je to kod vas slučaj, ali pretpostavljam da je zato tvoj logoped oprezan.
Ja ne bih ništa prepustila slučaju, vodila bih dete kod logopeda.

nama je logoped rekao da vezbamo tako što reč izgovaramo na slogove i posle svakog tapsemo dlan od dlan.uzmes npr.cipelu ili još bolje posaljes njega da donese i onda ci-pe-la.tako smo radili i mi i oni u vrticu.

Ni moji nisu govorili sa 20 meseci.
Pretpostavljam da si u Srbiji,posto se preko u tom periodu uopste ne panici.

Kad se setim mog mladjeg sina koji ni sa 2.5 godine nije pricao nego samo mrmljao ili upirao prstom i po koju reč znao da kaže ,a na kraju ipak progovorio onda mi se čini da nemas razloga za brigu .Ja sam ubeđena da će tvoj decak za koji mesec lepo propricati.Moj nije ni dan danas sa 12 godina neki govordzija ali to je malo i nasledno a i dvojezicna sredina je doprinela.

Moja mladja kcerka je imala 7/9 jer joj je trebalo malo vremena da zaplace. Pitala sam doktore (probila sam svima glavu u bolnici :-) za to ali mi je receno da je to sasvim ok, jer je Apgar poslije 5min bio 9. Rekli su mi da je taj sa 5min bitniji nego onaj po rođenju.

Što se tiče govora, moja starika kcerka nije bas imala neki fond rijeci sa 2 godine. Čak i one koje je izgovarala su zvucale loše. Ja se nekako nisam sekirala, jer je sve razumjela. Tek je „ocepila” sa jedno 2.5g.

P.S. haha, da se ispravim, nije 1,5 to su minute, nego 5 i 7, nisam dobro procitala jutros u knjizici.

Vucic, ja te potpuno razumem. Kcerku sam dobila na vto, na rođenju ocena 6/7, samo sto mi ne znamo šta se na tom carskom rezu dogadjalo pa je tako losa ocena, nigde nam nisu napisali, osim sto mi je pedijatrica u porodilistu rekla da je bilo problema, da su morali da joj pomognu da prodise i da je bila 2-3 sata na obogacenom kiseoniku. I da, rođena je sitna sa 2650 grama, iz porodilista izasli sa 2200.

E sad, kad je napunila 16 meseci pedijatar nas je pitala da li spaja 2 reci u recenicu. Ona je tada sa 16 meseci govorila po 5 reci (mama, tata, baba, deda, koka, i imitirala je brdo zivotinja glasom - avav, muuu, meee... itd.). Takođe tu nas je doktorka isprepadala kako bi trebala da prica, pa kako je bila na kiseoniku, asfiksija na porodjaju, bla bla posledice... Zivu me isprepadala. Pri tom je kcerka bas kao i tvoj si - sve zivo razume, čak je razlikovala i boje, puno smo citali, naucila je da plese uz neku pesmicu jer je cuva moja mama koja je vaspitac iz vrtica pa je uz tu pesmicu puckala prsticima, okretala se oko sebe na određen deo teksta dizala i nogu itd, pravi show program, takođe prohodala sa 10 meseci, sa 12 se penjala na kuhinjski sto preko stolica koje bi sama dovukla... Naravno, sve to zaboravis kad ti kaže pedijatar da se mala dobro i izvukla kako je imala los apgar...
Onda pocnem da posmatram i vidim da deca naših prijatelja (2 curke, starije 6 meseci od moje) takođe ne spajaju po 2 reci, samo sto koriste vise reci od nas. I da, ona je brbljala do besvesti na nekom svom jeziku, pa su nas često i u radnjama pitali da li nam je dete kinez. Haj-hodije-ko-to-liru-la-bla-tu-puf... i u tom stilu je pricala ili je sve pokazivala rukom i govorila aaaaa aaaaaa... I tako dok sam ja mozgala i mozgala, dosao je i 19-20 mesec kada je bukvalno preko noćipropricala. Evo nas sad 20-ti mesec, ne spaja reci, ponekad, uvek kaže pada kisa, ali nijedne druge reci ne spaja. Preko noćije pocela da ponavlja iza nas svaku reč koju izgovorimo. I sad recimo kažem joj: daj mi boju a ona ponovi: da mi brlkgrt i nastavi na svom jeziku... pokusa da izgovori sve sto sam rekla, ali ne može pa nastavi na svom jeziku... Ili recimo neka duza reč: aligator a ona ponovi ligadrmtmval...
Tako da veruj mi dodje to na svoje. Progovorice. I od prijatelja mala je pocela sa 24 da prica, odjednom, preko noći
Lično smatram da ne treba da imaš otpor prema logopedu. Ja sam mislila i moju da vodim, ali dok sam se ja smislila, dete pocelo da prica, a i mamina najbolja prijateljica je logoped i vidja je svaka 2-3 meseca i nekoliko puta je rekla da nema potrebe da se nerviramo i razmišljamo o radu sa logopedom do 24 meseca. Eto i pored toga, ja sam se pogubila kad mi je pedijatrica rekla da nije dobro što ne prica...
Ako ćeš se tako smiriti, otidji s detetom na prvi pregled kod logopeda. Ako ti se ne svidi odgovor, potrazi drugo mišljenje. Ako ćeš se jesti po čitav dan i ne otici kod logopeda od toga nemas ništa. Svako dete je individualno i ako si tip kao ja da se zderes, onda otidji lekaru i resi nedoumicu.Od logopeda ne možeš imati loše, mozete samo dobiti mir u glavi i bolji govor

Ne mislim da je u uzratsu od 20 meseci bilo šta za brigu. Bitno je da li dete komunicira, da li odgovara na zahtev, tipa: donesi, uzmi, daj, da li odgovara na neki način: gde je lopta, hoćeš vode... kako se ta komunikacija odvija, da li gleda u oči, da li razume ono što mu se govori. Mislim da je to bitnije od toga koliko reči kaže.
Takođe, stimulacija bi morala da ide na način da se njemu sve priča: „Hoćeš vode? Evo, mama donosi vodu. Mama sipa vodu. Mama daje vodu detetu...Izvoli vodu.” Dakle, objašnjavati sve radnje, stvari nazivati pravim imenom, ne tepati i ne skraćivati reči.
Razvoj govora je direktno povezan sa razvojem fine motorike, pa dete treba stimulisati igricama koje razvijaju sitnu motoriku. Plastelin, na primer, crtanje, seckanje dečijim makazicama, cepkanje papirića na što sitnije delove. Ima tih vežbica po netu puno, ja sam istresla ovo što mi je u trenu palo na pamet.
Naravno, glas stručnjaka je uvek važno čuti, makar i samo da kaže:„Sve je OK.”

Vodi ga audiologu da mu testiraju sluh. Već sam ispricala za slučaj sa starijom cerkom i za reanimaciju. Ona po izlasku iz bolnice nije prošla onaj standardni test za sluh (a oni samo mogu 2x da ga urade) pa su nas uputili u bolnicu na odradjivanje tih testova. To je radila kao beba i testovi su pokazali da joj je sluh ok.

E sad, njoj usi jesu slaba tacka i imala je vrlo česte infekcije. Ne znam je li zbog toga, ili jednostavno se posljedice te reanimacije sada javljaju, ali sredinom maja su joj radili test za sluh i vid u skoli, i nije prošla test na desno uvo. Pedijatar nas je uputio audiologu da se test ponovi, to je danas radila, i pala je na oba uva. Test će biti ponovljen sredinom jula da bi audiolog bio siguran u rezultate, ali izgleda da ima ostecen sluh.

Kod tvog djecaka možda nije ništa u pitanju, a govor može slabije da se razvija uslijed ostecenog sluha. Ja bih ga odvela na testiranje za svaki slučaj.