Chian izvini,ali zar nije najbolje da sa dadiljom resis problem?sa njom se dogovori ona ti može predloziti rešenje jer najbolje zna šta može a šta ne i gde joj „skripi” u vezi pomoći.sigurno i ona zna za narukvice rancice i sijaset drugih stvari koje pomazu oko cuvanja dece pa time i oceniti šta njoj najviše treba od toga.

ja trcim za njima.
moj mladji ima taj glupi obicaj da otrci i ne slusa kad ga zovem.

njihov park mi dodje kao dodatni workout:))
sreća pa sam u formi:))

Nezavidna situacija, uh...
Imamo male komsinice u zgradi preko puta nas koje su bas tog uzrasta i to je jurnjava svako na svoju stranu,ali kod njih je strogo 1:1, baka ili djeda uvijek idu sa jednim od roditelja.

slučajevi u parku isto ili ako se jedan roditelj odvazi sa blizancima obično jedno drzi u rukama dok drugo jurca ili dok se on/ona bavi jednim, drugo već stigne do drugog kraja igralista.

Ne preporucujem te trakice za ruke, totalno su useless, ja sam za Hanocku kuila jednu prije nego sto sam znala ista o djeci, sad vidim da to ne fercera - skine gospodjica traku i mlati njome.
Ranceve ne možeš po parku, preko tobogana itd a to su u stvari najopasnije situacije, zacas padnu, spotaknu se, krenu na spravi koja je totalno neprimjerena njihovom uzrastu...

Moja ti je preporuka da ih u toku radnog vremena upises na par indoor aktivnosti - Todler time u lokalnom Community centru (nekih $30-tak dolara za 9 nedelja/ 1x nedeljno) i Library Music Time ili tako nešto gdje ima vise ruku okolo, vise djece i to je controlled environment, a kad neko od vas dodje s posla onda mozete ići u park.
Takođe, uskoro će početi da rade oni splash pads/wading pools, a to je za njih magnet, obojica će biti na jednom mjestu garantovano.
Ako dadilja ima auto može ih odvesti u malo veci park, bez tobogana, nešto kao oni parkovi pored Edwards Gardens, neka se istrce po livadi, tamo nemaju gdje da se udare, padnu, itd.
Tako, kombinujte par indoor acitivities nedeljno, neki play time, malo odlazak u prirodu dok ne porastu dovoljno da slusaju, drže ruke itd, a vi kad ste 1:1 ucite ih da idu na tobogan jedan za drugim, zajedno koriste ljuljaske, zajedno idu u sandbox, pa možda nešto i ostane od te navike.
Ako bas ništa ne pali, imate li neku djevojku koja bi part time pomagala dadilji, po par sati, par dana u nedelji, dok ih vodi u park?

Jesi li citala nešto po engleskim forumima za multiples, šta oni predlazu?

između moje dece je 18 meseci razlike, nije bas isto, ali je slično. kao sto je neko već preporucio samo kontrolisana okolina, neko mini igraliste gde ima samo par spravica da ih dadilja može oboje drzati na oku. ili pak neki siroki prostor, ali bezbedan za decu, neka livada ili setaliste (pretpostavljam da preko radnog dana nema puno setaca, pa je opet moguće obojicu nadgledati). sa dve godine su već prilično spretni, pa se ne mora bditi nad svakim njihovim korakom, a sa 3 si već na konju. izdržite do sledećeg proleca.

P.S. moj mladji decak ima 2 godine, a devojcica 3 i po i prosto ni sama ne mogu da verujem koliko je ovog proleca sve sa njima lakse i jednostavnije. već znaju da se sami zaigraju, relativno su poslusni kad smo napolju, tako da je moj savet mamama sa mladjom decom da se strpe do tog famoznog drugog rođendana, posle je sve lakse.

P.s.s. mislim da sam prošlog leta bila u depresiji zbog ove rastrzanosti o kojoj ovde pitas...

prije neki dan seta moj suprug s malisanom po gradu, tek u susret im dodje neki tata sa jurecim blizancima. pogleda on u mog supruga i moje jedno jedino dijete (pritom se uopste ne poznaju), pa mu se obrati rijecima:
„BLAGO TEBI, PRIJATELJU, KAD IMaš TO JEDNO... OVA MOJA DVOJICA - NA DVIJE RAZLICITE STRANE! NE ZNAM ZA KOJIM BIH PRIJE POTRCAO! SIZNUCU OD NJIH”

cijeli smo se dan tome smijali koliko nam je bilo simpaticno!

Nisam puno stvari zahtevala od svoje dece, ali da daju ruke su MORALE. I danas ih vodim za ruku na ulici, a imaju 4 i 5,5 godina.
U to vreme, o kom ti govoris, sam pricala da mi je svaki dan kao da igram fliper i da bih volela da sam kameleon(jedno oko na jednu stranu, drugo na drugu).
uglavnom, one kaiseve za prohodavanje sam pocela da stavljam mladjoj nakon što je prohodala, da bih je imala u rukama dok gledam gde je starija. nismo isli na tipicna igralista, na tobogan sam pocela tek prošle godine da ih pustam, a ljuljaske su mogle, ako ih ima 2 slobodne u isto vreme.
Nekako su naucile da se drže zajedno, ni danas im nije dozvoljeno da se rastrcavaju kud koja.
Ovo je kod nas palilo:prvo se istrce, pa onda nešto zajedno radimo(skupljamo cvece ili sisarke, ili trazimo rupe i stablima, ili skupljamo razlicito lisce, uglavnom tu mora biti neko odrastao da usmeri igru, obojica će biti zajedno, videces), nakon toga opet malo trcanja, pa u kolica i kuci. To je za bebe i vise nego dovoljno aktivnosti.
A bazen je najbolji...deca srećna, umorna i mirna( obično i gladna) nakon svega.
Samo još malo izgurajte-biće bolje uskoro