Curice & Sharlota, pridruzujem se... „Ptice bez krila” je jadan od najboljih romana koji sam ikada citala... jeste stil mu je citak, ali ja bih rekla da je njegovo pisanje izuzetno, sjajan narator, nekako meni lično u duhu sjajnih pisaca iz 19. veka... Taj njegova roman je toliko potresan i dubok da kad ga čitaš samo „gutas knedle” i jedno desetak dana posto knjigu procitas ne možeš da dodjes sebi. I drufi Bernijerovi romani su dobri... meni se puno svidja „Crveni pas”, a on je napisao i „Mandolina kapetana Korelija”... napisao je i „Partizanova kci” o nekoj ribi sa naših prostora ali moj muž kaže da mu nije nešto. Inače, Bernijer je gostovao u Beogradu... vrlo je povucen i voli macke... još uvek imam fotografiju kada sam ga slikala sa nekom ludom mackom.

Dosta sličan roman, valjda što se bave grckim porodicama iz Jugozapadne Turske ,je „Middlesex”... sjajna i velika knjiga takođe.

Još jedna knjiga koja mi se veoma dopala „The PAris Wife”, prica prve Hemingvejove žene sa kojom se preselio u Pariz...puno zanimljivih stvari, kako musko zenskih, tako i odlično svedocanstvo o jednoj sjajnoj epohi.

I meni nije jasno kakve gluposti prolaze u Americi... valjda isti se istom raduje... Iskreno, nema previse ljudi sa istancanim ukusom, bilo gde da odes...

Ne mislim da nas citanje beletristike posebno čini pametnim, da sam umesto toga citala neku strucnu literaturu nešto bih do sada i naucila. Ipak, dobijas na nekoj opstoj kulturi (ukoliko čitaš dobre knjige), da ne pominjem taj osecaj kad se prisetis neke sjajne knjige koju si citao, to je nezamenjivo.

Ja sam jako puno klasika citala ranije... oni su mi izgradili ukus, tako da sad znam šta je vredno, a šta je bezveze, jer imam sa cime da uporedim. Kako će neko ko je citao par hitica da zna šta valja a šta ne... jednostavno ne zna za bolje.

Ah, mogla bih o ovome ceo dan, moram sad da se bacim na nešto konkretno.