Ja sam planirala al nisam imala zakazan datum. :) MM se 'zurilo' a ja sam prvo htela da iskoristimo mladjahne godine na zezanje i druzenje, pa da resimo stambeno pitanje, onda da otputujemo na par destinacija i htela sam jednostavno da se prvo nas dvoje 'srodimo'. Ja sam inače osoba koja malo stvari prepusta slučaju tako da to verovatno i od toga zavisi. Uzelo nam je oko 6 meseci da zatrudnim i, i zbog toga mi je sad drago jer mislim da sam bila samim tim još vise srećna kad se desilo. Ako poželimo drugo dete, opet ću dobro razmisliti i uzeti sve u obzir, dobro izvagati i doneti odluku.
Mislim da ne postoji krivo vreme i situacija ako covek oseti zelju. Deci treba ljubav roditelja a sve ostalo dodje na svoje.
Ovo je moj način, u skladu sa tim kakva sam osoba, jer da sam radila drugacije, verujem da bi mi neke stvari teze pale a ovako sam puna strpljenja. :)
Ti planiras drugo dete?

Prva trudnoća se cekala,dosla u vrijeme za koje bi mnoge rekle nije sad situacija,i tu se sve okrene u pozitivu.Druga trudnoća nije bila planirana desila se u najboljem mogućem momentu,opet bilo uspona i padova.Sad kad pogledam unazad ne bi ništa mijenjala,i da nisam ništa cekala,čak sa prvom nisam ni imala osiguranje u USA,pa se sve izregulisalo.Idealni su ti uslovi sad,samo opusteni i u nove pobjede.:)

„Dugo se klela da nije htela”...:) Tako bi moglo da se opise moje „stanje” između prve i druge trudnoće. Istraumirana prvim porodjajem, bila sam se „zaklela” da će mi to biti jedino dete. Još kad sam se razvela, tek tada sam bila sigurna u svoju malu zakletvu, nisam čak ni mogla da zamislim da bi iko mogao da se usunja u svet mog jedinca, obozavanog do besvesti, a da to ne bude izdaja. Međutim...kada mi je mm „predlozio” da stvaramo zajednicku bebu, bez razmišljanja sam pristala jer sam zelela da imam dete sa njim. I pored velike razlike između dece, mogu samo da kažem da me ovo malo bas „podmaladilo” :)

Po meni, ne postoji dobro i loše vreme za bebu, naravno, izuzimajuci ekstremne situacije u kojima ti nisi :)

Dota ljudi to gleda ovako - prvo cekamo da prvo dete odraste, pa da se resi stambeno pitanje, pa stalan posao, pa onda da odemo jednom ljudski na more sa detetom koje ne nosi pelene, sledeći put bi covek hteo bolja kola itd. Kada tako krenemo da nizemo, nikad kraja ;)

Ja sam tip koji vrlo malo planira i obozava iznenadjenja tako da mi moja iznenadjenja, prvo i drugo, nisu teško pala:)

S obzirom da te znam, mislim da je sad pravo vreme - ne lamataj se ovuda sa dokonim ženama nego pravo na „posao”:)

Kod nas je bilo ovako...Ja sam stigla u Kanadu i trebalo je ići u skolu za jezik,pa onda da nešto dalje upisem itd,itd...i pricasmo mi tu noc o tome i iz prve tu noc ostadoh trudna :-) Toliko o našim planovima...druga trudnoća je bila planirana ,uzelo nam je nekih 4 mesca da zatrudnim,ja sam bas forsirala u to vreme jer sam htela ovo leto sa decom za Srbiju da ih moja mama vidi ali nazalos nije docekala moju devojicu.
Ja sam kao luda bila ta 4 meseca,ako je iko vise za tako kratak period testova kupovao onda sam to ja :-) ,svaki bozi dan,muž me zezao kako ćemo bankrotirati ako uskoro ne ostanem trudna

Ja ti od srca preporucujem krecenje :)

Ja prvu trudnoću planirala i planirala i preplanirala, pa nam se nije dalo skoro godinu dana od silnog tog planiranja. A za drugu nam je bila najlaksa odluka na svijetu, ovo prvo bebce nam je dosta dobro ispalo:), pa reko' ajmo još jednom tako. I tako i bi, skoro pa iz prve nam je uspjelo.
Safira, šta tebe sprečava za drugo? Oko čega se dvoumis?

Ne cekaj predugo.
Eto nek sam ti ja na pameti...:0)))

Simpaticno mi kako je neko gore opisao skoro pa istu situaciju sa nasom prvom bebom :) Ja tek stigla u Kanadu, ispred nas mali milion planova i stvari da se zavrsavaju... iz prve, prvog meseca desila se beba. Nije da smo hteli bas tad, ali nije nas ni previse iznenadila s obzirom da smo znali šta radimo, jelte :)

A druga beba je klasicna prica o planiranju. Taman kad sam ja mislila e sad je pravo vreme, povucena prvom trudnoćom koja se desila brzinom svetlosti... krenemo u „radove” i uze nam punih 11 meseci da se desi. Ni nalik na prvi put!!! Ne ide to kad mi hoćemo nego kad hoće ono samo... Nisam nikad pre mogla da zamislim kako je to iscekivanje i razocaravanje svakog meseca strasno dok nisam sama osetila...

Što se razloga za cekanje tiče, i ja sam taman bila promenila posao, pa dok sam se skrasila i ustalila... i bilo je malo onoga „da prvo dete malko odraste”.. i eto, ispade duže nego sto smo mislili. Razlika je 4 i po godine, mada nije ni mnogo velika.

Srećno!

Suprug i ja počeli da živimo zajedno početkom januara 2004. godine a svadbu i venčanje planirali za septembar 2004. I tako ti se ja dam u planiranje...izmeđuostalog, neću da budem u drugom stanju na venčanju, ,,sa stomakom do zuba,,-jer do septembra mogu dete roditi, jel :-))) pa ću vako, pa ću onda nako...

Prošla svadba, prošao moj državni ispit, prionuli mi na ,,posao,,...jedan mesec, drugi mesec...šesti, osmi...godina, dve, tri...na kraju vantelesna, mi plaćali sami, dete se rodilo u septembru ali 2009 godine, na 5 godina braka !!!

Ne planiraj trudnoću, opusti se...neka se desi :-)))