jao sincic ti je super, pali se i hvali se, ne da je talentovan već je vrlo ineligentan

sve čestitke

Ne mogu da ocenim da li je talentovan ali mogu da dam mali savet, ako mi dozvolis :)
Ukoliko „osecas” da dete u nečemu „odskace”, daj mu sirinu da raširi u tom svoja krila. Bez obzira da li je to talenat ili samo trenutno zanimanje, ako ga već zanima umetnost (ja imam jednog malo slikara i pesnika, ne znam da li je talentovan ali je vrlo zainteresovan),onda mu prosto daj da se na taj način iskazuje koliko god želi i kako god želi. Talenat je veliki pritisak unutar coveka, da ne ispadne neko sad hvalospevanje o meni ili nekom mom, ali talentovani ljudi (od malih nogu) imaju potrebu da prosto to izbace iz sebe kao neki teret i nekima trebaju sati i sati slikanja ili pisanja ili prosto citanja, govora, šta god da bi se osecali olakasno.

U tom smislu, da sam na tvom mestu, ja bih detetu kupila drvene bojice, flomastere, vodene, tempere, blokove za crtanje i dala mu da crta koliko god želi i crtala sa njim itd. Ukoliko, kako kažeš, ti i suprug takođe posedujete takav dar, ja bih detetu i pomogla da razume oblike i podsticala ga na dalje razvijanje toga sa čim je rođen, bez obzira na mišljenje drugih ljudi, kako pozitivno tako i ravnodusno.

Mislim da decu ne treba „terati” da npr. crtaju ako im je to dosadno ili ih ne interesuje ali da treba podsticati ono u cemu su dobri, da, svakako. To je moje lično iskustvo, imam već jedno, mogu slobodno reci, vece dete i ja se nisam libila da podstaknem u njemu ono za šta je nadaren.

I još nešto, sva „pravila” o stepenu razvoja deteta radjena su za prosek i ako tvoje dete odskace od proseka, ti treba da ides za tim odskakanjem a ne za prosekom jer to bi onda znacilo nazadovanje. Ako on ume da broji npr. do 6, sledeće je da ti slobodno možeš da pokusas da ga naucis da broji i do 26 ukoliko vidis da on to želi i da ga to interesuje, nema potrebe da gledaš okolo i da mislis da će da to da deluje da ga „forsiras”.

Eto, oduzih :)

Sva su djeca razlicita i svako će sve stici kad za to dodje vreme.
Da je tvoj maleni inteligentan možda, to jest, a da li je talentovan za nešto, slikanje, pisanje, sport, muziku, e to će se po mom mišljenju kasnije pokazati.
Ako vidis da lako uci, podstici ga da uci još vise i bolje, da cita knjige, itd itd.
Samo ih ne treba gurati prema nicem. Moj Pikaso voli da crta, ali nikad ništa nije nacrtala na komandu. :) Sav joj materijal nonstop stoji na njezinom stolicu i kad joj dodje inspiracija ona crta, sara, piše i to bas fino.
Ja idem redovno da pomazem u malu skolicu gdje ide moja malena i sto sam primjetila je da je razlika između pojedine djece ooogromna. Neka jedva da znaju nešto da nasvrljaju ili da komuniciraju kako treba, a druga djeca od 4 i po godine, pricaju, diskutuju kao odrasli, pišu, znaju spelling slova i sl.
Nasa malena je npr. sa 3 godine već znala da broji preko 20, crta od 2. godine, covjeculjke, prirodu i sl., slova zna od prošle godine, a sad sa 4.5 već polako srice rijeci i piše, najprije je naucila svoje ime, pa polako probava i ostalo, mama, tata, seka, itd.
Ja se ne sjecam, bila sam mala naravno, ali moji su mi pricali da sam ja bila slična kao malo dijete, da sam znala citati već sa 5,6 godina, ali kasnije u skoli sam isto bila uvijek ispred svih, odlikas i najbolja uvijek iz matematike, crtanja i jezika, a za ostalo bila duduk ehhehe. Samo sto je moje skolovanje zakacio rat, pa i da sam htjela neko i nešto da budem i nešto više da znam, ucim i radim nisam mogla.
A ovako, nasi klinci imaju sve uslove i mogućnosti, samo ih treba slusati i pratiti. :)

Kada bih prepricavala vestine i nadarenosti moje dece u tom uzrastu šta su sve znali i umeli mogla bi ih proglasiti da su wunderkind:)
Mada to i nije imalo neke veze sa talentom za neku oblast,tek nakon par godina talentovanost se iskristalisala.

Roditelji i nisu bas objektivni kada su njihova deca u pitanju,možda ti je dete talentovano,a možda i nije,vreme će pokazati...

Iko, maleni ti je bas pametan i nadaren! To sto je on kao mini uragan, je verovatno jer decaci imaju uvecano lucenje testosterona pa neznaju šta sa viskom energije. Ti budi mamica za primer pa idi cesce sa njim u park, na bazen, deciji ples... Izbor je veliki. Ne obaziri se previse na to što je on dinamican, ali znam da ti nije lako ;o)) Otvaraj mu nove vidike i upoznaj ga sa novim materijalima. Decija kreativnost je cudo nevidjeno kako iz ničega naprave nešto. Samo bez granica i stega, liberno uz usmeravanje.

Danas sam na izlazu iz vrtica videla malog kao moj sin uzrasta, vozi bicikl. Bas sam se bila odusevila i stupim sa majkom u razgovor koliko meseci ima i kako je bas spretan itd. Mali ima 2 godine, kaže da je prohodao sa 10 meseci i da je bas zreo za svoj uzrast. Npr. moj mali ima 18 ipo meseci, prohodao malo ispred prvog rođendana ali se verao po merdevinama na sestrinom krevetu sa 10 meseci. Ja sam bas ponosna na njega. Verovatno to i nije nešto extra samo ako dete pustis da upoznaje svoju sredinu, svoje sposobnosti.

Srećno u pronalazenju kreativnosti!

Ja mislim da je u ranim godinama interesovanje za nešto vaznije od „pronalazenja” talenta. Rekla da je ovo sto out radi (valjda zato što i sama radim slično:)), po meni, najbolji način - da dete uvek ima u blizini ono cime voli da se bavi i sto mu je zanimljivo a sa vremenom će talenat, ukoliko postoji, neminovno iskociti.

Ja sam sa 4 godine citala i pisala na oba pisma (latinica i cirilica) jer sam toliko bila dosadna baki koja me cuvala da je žena lepo sela sa mnom, koja sam ionako bila izuzetno zainteresovana za to, i naucila me da se snalazim sa slovima, bukvalno da bi sebi olaksala dan sa mnom:) Isto je pokusala par godina ranije sa mojim bratom ali npr. njega slova uopste nisu interesovala, on je u skolu krenuo sa 7 godina da nije znao niti jedno jedino slovo. Hoću da kažem da je najgore terati dete na nešto što ne želi a ako, kao sto sama kažeš, dete voli da crta, on će sa lakocom da razvija svoj talenat ili makar zainteresovanost uz tvoju pomoć.

Talenat dolazi iz unutrasnjosti našeg bica i mislim da se on vrlo lako primeti jer je „odskace”. Moj mladji sin, kao i ja, od tri i po godine je poceo da govori u stihovima nekakve izmišljenje pesmice o zivotinjama, mesecu itd. Prosto to izlazi iz njega,to se ne može nauciti da mu procitam milion knjiga, pesmica jer to je nešto sa čim je rođen.On govori na nivou deteta od 8-9 godina, prosto se vidi da su reci njegov „fah”. Ali isto tako, on raste u okruzenju koje podržava njegov „talenat” - mi mnogo razgovaramo, redovno pricamo njegovim pesmicama, podstican je da prepricava osecaje, doziveljno, primera radi, ume da preprica san i da kaže svoj komentar na isti tipa kako se osecao u vezi tog sna, zna da to nije realnost itd. Progovorio je tek posle 2. rođendana ali je za pola godine već bio na nivou 4-godisnjaka i govor mu se ubrzano razvijao i kada sam to „otkrila” ja sam nastavila da ga nenametljivo podsticem u tom smeru, mnogo razgovarajuci sa njim.

Detetu treba dati mogućnost da se iskaze, ja sam imala sreću da sam odrastala u takvoj porodici gde su se deca „čula” pa sam valjda to prenela i na svoju decu.

Sa druge strane, moj stariji sin, iako recit, pismeno se izrazava bas prosecno (u literarnom smislu) i prilično mu je ruzan rukopis. Primera radi, uopste nisam vrsila pristisak na njega u tom smislu jer se videlo da dete nije talnetovano za pisanje nego je prosto normalno i prosecno, ne „odskace” u tom polju. Uopste nisam htela da padnem u iskusenje da „forsiram” nešto sto nije deo njega i sto bi ga samo frustriralo u smislu da su zahtevi preveliki a on to ne može da dosegne. On je odličan iz srpskog ali nikada neće napisati niti jednu pesmu ili esej. I to treba prihvatiti, naravno.

Dajanara kao da si moju cerkicu opisala. Sa manje od godinu ipo je znala sve zivotinje. Zivotinje su je nenormalno interesovale u to vreme i znala je svaku zivotinju da pepozna, da kaže koja je zivotinja i da imitira. Sad ona nas ispravlja ako slučajno pogresimo neku zivotinju :) Sa nepunih 20 meseci je znala da broji do 20 i na engleskom i srpskom. Prvo je naucila na srpskom da broji, a na engleskom je sama naucila preko televizora. Dosta slova takođe prepoznaje a pesmica ne mogu ni da nabrojim koliko zna napamet. Sada joj je 25 meseci i neverovatno je kakvu memoriju ima. Dovoljno je jednom da cuje neku pesmicu i da je nauci. Sad je pocela dosta na engleskom da uci i s vremena na vreme kaže nešto na engleskom, jer na srpskom već odavno prica ko velika.

Isto je dosta zivahna. Konstantno je u pokretu, nema smire sekunde. Kad je sa decom tada zaboravlja na sve, nemari nas ni 5 posto već odma u akciju. Obozava decu, kad je okruzena decom šta kod da joj kažemo ona nas ni ne registruje.

Ona je sama pokazala interesovanje prema knjigama, puzlama (koje obozava da sklapa), pesmama, crtanju... Konstantno ispituje šta je šta, veoma je radoznala. Takođe voli da je samostalna, sve oce sama da radi i ako joj ne ide od ruke iznervira se. Oce sama da se obuva, pere zube, pere ruke, jede... Mog muza to nekad izludi a ja bas volim sto je samostalna.

Ako vidis da je dete zainteresovano za nešto prepusti mu da to i radi. Mi smo mojoj odma kupili tablu i bojice čim smo videli da pokazuje interesovanje za pisanje i crtanje. Sad recimo nacrta krug i kaže da je nacrtala loptu. Pa onda nacrta drugi krug, samo malo vise ovalan i kaže da je nacrtala ribu:)

Videcemo kako će biti kad krene u skolu, može da bude potpuno obrnuto:)

Serb, mi kao da isto dete imamo. Ma nek su žive i zdrave koliko god slova i brojeva znale.

Jedina stvar sto mi se čini (a možda se varam, naravno) je da moja neće biti bas neki atleta. Tek sad polako uci da vozi tricikl, a njeno drustvo već odavno to zna. Izgleda de će moja biti mali 'streber'. :)

Serb, joj, ma nisam rekla da se to odnosi na tvoju malu ili dajanarinu,nego da mala deca uglavnom ne povezuju brojku kao znak sa brojem predmeta, naravno da u svemu postoje izuzeci. Zato sam pominjala i vizuelne tipove jer ja npr. znam tačno da prepisem matematicki zadatak sa rešenjem i da ga primenim u identicnoj situaciji ali da mi se desi da ga zapravo ne razumem. Isto tako je i sa jezicima - u pisanom obliku jako dobro razumem nemacki ali npr. u govornom prilično teško dok se sama uopste ne umem izraziti na istom. A to sve zato što ja „napamet” upamtim „sliku” odredjene reci i povezujem je sa „slikom” te reci u nasem jeziku. Kada to čujem, dakle u audio verziji, to nema „sliku” i ta reč se ne povezuje. Isti je princip i sa brojkom dva i dve jabuke - neko razume da su u pitanju dve jabuke (tvoja mala ili ivanaikaino dete) a neka deca nauce „napamet” da ta slika sa dva predmeta znace dva, bez dubljeg razumevanja. Iz istog razloga neka deca brzo nauce slova ali sporo uce da čitaju - za njih je slovo povezano sa slikom i vise slova čini vise slika a ne kao kod vecine ljudi - reč. E sad to je tek izuzetak od pravila i uglavnom vecina ljudi je sposobna da razume da slova cine reci. Ja sam samo govorila o tim „zamkama” - nešto može da bude talenta, nešto izuzetna inteligencija, nešto dobro pamcenje, a nešto sve sto zajedno ili ništa od toga.

Otisla sam sad malo predaleko u objašnjavanju, verovatno je i ovo sto govorim za mnoge nenormalno i nepovezano pa se izvinjavam na skretanju sa teme.

Suma sumarum, nisam mislila na tvoje dete, nego sam uopsteno govorila:)

Iako smo svi mi veoma ponosni kao roditelji kada vidimo da nasa deca pokazu neki talenat moram da kažem sledeće.. Za upis u muzicku skolu nemojte zuriti!. To je velika obaveza i za dete i za vas. Pustite ga prvo da nauci dobro da cita i piše slova, da bi mogao da usvoji i note. Da stekne neku rutinu u radu u osnovnoj skoli, da bi mogao da doda posle na to i svakodnevno vezbanje instrumenta. Za 23 godine staza u toj oblasti, videla sam vise dece koja su napustila muzicke skole nego sto su uspela u njima.. I to u najvecem broju slučajeva zato što su prerano krenula, kada nisu bila ni spremna ni zrela. Talenat nije dovoljan. Treci razred osnovne je neki idelani period, pogotovo za decake, a ni posle za veliki broj instrumenata nije prekasno.
Što se tiče mog sina, on pokazuje zaista izraziti likovni talenat. Konsultovala sam svoje koleginice likovne pedagoge i one su mi savetovale da ga samo snabdebam najraznovrsnijim materijalom i priborom i da ga pustim da se razvija. Nisu bas odusevljene likovnim skolicama, čak smatraju da se deca tamo na neki način ukalupljuju.
Polako, opusteno.. Bolje srećan teniser nego nesrecan klavirista..

Ringispil samo sam htela da 100% podržim ovo sto si napisala, barem kako stoji za nasu muzicku skolu. Ja sam je zavrsila, ali da su moj cekali barem još 2-3 godine (krenula sa 6) mislim da bi to bilo mnogo vece uzivanje za mene. Sad kad prođem pored klavira obilazim ga iz daleka jel imam tolike godine mucnog vezbanja iza sebe, samo da bi bila na nivou ostalih.

Moja mala je talentovana za dve stvari: penjanje (ko mali majmun, penje se sama na one penjalice sto su za decu od 5-12, sa 2 godine i meni trenira srce svaki dan) i ispravljanje nas: Kaže ona meni (a inače mi samo pricamo Srpski sa njom): I want to try, I can do it myself...sama mama (kao u slučaju da nisi razumela, to znaci to)

Ringispil, nazalost, u moje vreme, godine su i te kako imale uticaja na izbor insturmenata. Ja sam silno zelela da sviram klavir, ali sam dobijala odgovor da sam prestara (krenula sam u muzicku skolu u drugom osnovne, dakle sa punih 8 godina). Svirala sam, na kraju, violinu. Iako danas vise volim da slusam gudacke instrumente, ostalo je neko pritajeno razocarenje sto mi je u startu bilo onemogućeno da radim sto sam zelela.

A što se talenta tiče, moji roditelji su omanuli u mom slučaju mada su, naravno, mislili da rade najbolje (isti je slučaj i kod mm). Iz toga sam ja naucila lekciju. Ja sam lepo crtala. Bilo mi je lako da nacrtam bilo šta. U početku, nastavnici nisu verovali da su to moji radovi. Dobijala sam nagrade i pohvale ne samo od njih, nego i od strucnjaka. Ali nisam bila od one dece koja crtaju neprestano, tokom casova na pozadini sveski, koja u tome nalaze neko svoje oslobodjenje i uzivanje... Mene su zanimale lude stvari kao paleontologija ili arheologija. Moji su verovali da bi trebalo da iskoristim taj (likovni) talenat i da to bude moj poziv. Dzaba talenat bez ljubavi, bez one iskonske potrebe za takvim iskazivanjem, bez zara stvaranja. Upisala sam Akademiju iz cuga, zavrsila je i osecam da sam napravila promasaj u zivotu što se poziva tiče.

Ovim samo podvlacim ono sto su nekolike mamice pre mene napisale: ostavite deci slobodu, podržite interesovanja pre nego talente i dajte im dovoljno prostora da istrazuju i susrecu razlicite sadrzaje.

Ma, ja sam uz brata, koji je svirao klavir (dve godine mladji od mene pa valjda nije bio „prestar”) ucila sama. Uspela sam da predjem dobar deo prvog semestra prvog razreda i možda koji mesec pride. Posle je već postalo previse komplikovano za mene samouku :). Nije da nisam pokusala :)).