Znaš kako, postiže se sa troje isto tako kao i sa dvoje. Organizuješ se kako najbolje znaš i umeš. Ja sam pre 8 meseci dobila trećeg sina. Pre toga sam razmišljala kao ti, preznojavala se, mislila kako ću sa trećim već u starijim godinama (zatrudnela u 37oj), budila se noću i grdila sebe da izazivam sudbinu. Ipak nešto nas je vuklo, odlučili da pokušamo i uspelo iz prve. Bebac bio najteži na rođenju od svo troje, trudnoća protekla ok - patila od povraćanja ali to sa sva tri, mali je lep ko slika i napredan. Braća ga obožavaju. Ni mi nemamo ama baš nikakve pomoći, u inostranstvu smo bez babe i dede. Jedina olakšavajuća okolnost je što u Nemačkoj dobijamo 3 godine porodiljskog, bez toga bi bilo čupavo i veliki stres. Znaš sebe i znaš šta možeš i ne. Ja nikad ranije nisam htela ni zamišljala veliku porodicu kao neke devojke, kod mene je ta želja bila vrlo postepena i prirodna, i sve što je usledilo sam prihvatila prirodno a ne kao neku ogromnu obavezu, gubitak vremena ili odricanje. Ja glasam „za” ako se uopšte pitam! :)

razlika između dece ti je velika tako da nemaju puno zajednickog.bebica bi vam dobro dosla,bar da mladje i beba zajedno odrastaju.ja imam troje 11,10 i 2,5.dvoje starijih su zajedno rasli tako da ih nisam ni osetila.bebac nas je iznenadio ali i usrecio,svi ga obozavamo.pomoć nemamo ili možemo imati ali se pokazalo da nam je jenostavnije bez baba(samo nam haos naprave sa svojim navikama)oboje radimo i stizemo sve.samo se dobro organizujes.iskreno da smo malo mladji rodila bih i četvrto,ali smo oboje presli cetrdeset,pa je vreme i stati:-)

ako ti materijalna i stambena situacija dozvoljava samo napred.
Srećno!

malamazo samo naprijed !

Ja ću za mjesec dana akobogda postati mama treće bebe. Kod mene će biti razlika 7,5 i 0 :-)
Ova dva giliptera su već veliki i odrasli su da mogu skoro sve sami da rade. Beba je za moju dusu, da ima ko da me razgali kad me oni izbace iz takta. A boga mi i za tatinu dusu.
Ne znam kako će biti...ni ja nemam pomoć, ali posto nisam zaposlena mislim da ću super da se organizujem. Sad preko ljeta će biti malo „tijesno” jer ne idu u vrtice i svi se guramo u kuci...ali od septembra će biti milina. Stariji u skoli do 16h... mladji u vrticu do istih dobi...ja prakticki sa bebom po cijeli dan sama.

Malo će biti od 16 do 19 tijesno ali onda uskace muž u pomoć i mislim da ću pregurati. A čim prohoda...onako da bude malo stabilnije, neka krene u vrtic :-) da mama odmori :)

Sve najbolje :)

Glasam ZA. Ja imam sina 6 godina, cerka 4 i 14 maja idem na carski i ako Bog da na svet će doći još jedna devojcica. Decu sam naucila da pomazu jedan drugome u svemu i to mnogo olaksava tj. najbitnije da su koliko toliko samostalni a inače oboje jedva cekaju da im se rodi sestrica i već su podelili uloge šta će ko da radi. Samo napred.

znam:-) kad sam citala preskocila sam prvu reč.:-)šta reci...

Sad kad vidim koja je pjesma imati treće dijete, i četvrto bih istog trena (al' ovaj put muž se nešto necka).
U svakom slučaju, treće dijete nije nikakav bauk, isto se covjek organizuje kao i sa dvoje, jednostavno, snadjes se. Ne treba ti pomoć baba/strina/tetki. Meni je takva pomoć samo 'pometnju' unosila.
Kako si se organizovala sad sa dvoje, isto bi ti bilo sa troje, samo još vise sreće i zadovoljstva. Niko normalan se nije okrenuo nakon povecanja porodice i rekao, 'e šta nam je ovo trebalo'. Moj muž koji je prije treceg djeteta imao trenutke slabosti i tražio sve i jedan razlog zašto treće nije najbolja opcija, sad je taj zaljubljen preko usiju u ovog najmladjeg. Kad ode na posao, zove nakon par sati i prica o njemu, kako ga je pozelio, kako mu nedostaje, kod kuce kako kroz vrata udje, ovaj mali (godina dana) mu potrci u ruke, ma to je ljubav nevidjena.
Starija djeca ga bas vole a i on njih, ma kažem ti, veca sreća u ovu kucu usetala nije.
Ja sam UBJEDJENA da kako sad uspjevamo sa troje, da bih i četvrto bilo bez problema, sad bih ostala trudna samo kad bih mogla muza nagovorit. Njemu je najveca briga novac, kako bi sve izgurali, jedno od naše djece izuskuje bar tri puta vise novcano od druge djece, itd. Al' ja kažem, gdje ima za dvoje, ima i za troje a gdje ima za troje, ima sigurno i za četvrto.

SLO :)

Ja trudna sa 2 a razmišljam o 4 :)

Meni je razlika 6 godina i bilo je trenutaka kada mi je bilo uzasno teško jer mi je cerka veoma zahtevna. Sada nam je svima lakse, nema maratonskog dojenja ali se njih dvoje cas maze, cas tuku. Ma, cudo jedno kako mali isteruje svoje bubice. Volimo se, mazimo do neba i nazad. O trecem ne razmišljam jer nemam trenutno snage za još jednu turu. Možda kroz par godina. Meni ta mala razlika samo podize kosu na glavi. Svaka cast majkama koje to izdrže.

Aurora, ne znam odakle se javljas i gde si imala dva carska, ali ovde u Engleskoj savetuju da se nema vise od tri, i meni će ako Bog da 14 maja biti treci carski.

Dajte žene samo hrabro !

Kad je Ceda Jovanovic zvani Ceda-gej-prasak mogao da izrodi 4 djece, zašto mi ne možemo?

Ja mislim da je najteze pregurati prvo dvoje (ako je razlika mala)...a onda kad ovo dvoje porastu...mozete samo da stancate bez problema ;-)

Znam jednu ženu koja je jako mlada rodila prvo dvoje djece. Imala je oko 20-21 godinu. I ostala je na to dvoje sve do svoje 30 godine. A onda rodila još 4-voro se jedno za drugim :-)

Ono dvooje starijih su bili dadilje, ali dobro...po zasluzi su dobijali ono sto su tražili (dzeparac, izlaske...) hehehehehe

Nije li to superiska?

Imam iskustva sa jednim carskim rezom, ali kada sam bila u porodilištu, sa mnom je bila jedna ženica koja je rađala treće dete na carski. Imala je već dva dečaka i treće seka :-))) taja im je bio najveseliji . Elem, pre dolaska u porodilište imala je dogovor sa svojim lekarom da prilikom trećeg carskog reza uradE podvezivanje jajovoda da ne bi više ostajala u drugom stanje jer prirodnim putem ne može a carski ne sme više od tri puta.

Komunikativna...ne mora da znači da starija djeca moraju da cuvaju mladju. Ne mogu sve i da hoće...po cijeli dan su u skoli. Nego jednostavno vam mogu mnogo pomoći oko spremanja kuce, kupovine, slaganja stvari...
Ne možeš ocekivati da će stariji brat da sprema papicu za sestricu, daje joj da jede, uspavljuje je, kupa je...naravno da je to sve posao majke. Ali mogu da pomognu u svemu ostalom.

Pazi...sve i da nemaju mladju bracu i sestre, trebalo bi da pomognu roditelju koliko je to u njihovoj mogućnosti. :-)

Mama je mama...i nju niko odmjeniti ne može...to se potpuno slazem.

lepo dok tata okupa,nahrani bebu i spremi je za spavanje mama spremi kucu.beba i kuca su posao majke i OCA,a starija deca imaju skolu,zadacu,treninge,drustvo.prosto kao pasulj.

tamara imala sam ja i vremena za lastis i za barbike i da napisem domaći...ali boga mi nemoj mi reći da nisi nikad otisla do prodavnice, bacila smece, slozila svoju sobu, prostrla ves na balkon (ja sam recimo to obozavala da radim...da kacim već stipaljkama)

Zar to po tebi tamara nije korist? ne sjecam se da zbog neke male ukazane pomoći nisam stigla da napisem domaći ili da se vidim sa drugaricama.

ja nisam nikad ništa,al ozbiljno.bila sam jedinica i sve mi je bilo na tacnu.i kad sam odselila od roditelja,mama mi dodje i spremi,skuha dok nisam kuci.moja deca nemaju vremena,njima je dan ispunjen potpuno.mi smo srećni sto oni idu na treninge,muzicku skolu,sticu deca radne navike i odgovornost.jednostavno spojili dobro i korisno.svako ima svoje,nama ovako odgovara.

tamara, dobro možda zato što si bila jedinica.
Nisam ni ja nikada rucak skuvala, nisam ni peglala (bravo za Milicu hehe)...ali sve drugo kad me mama zamoli ja sam to radila. Sjetim se samo...utrcim u kucu iz skole i vicem „mama mogu li vani”...prvo me pita „jesi li napisala domaći” A ja ko iz topa „jesam jesam, u skoli na odmoru” (haha uvijek sam na odmorima pisala domaće da bih isla napolje posle skole)

a onda mama kaže „Vazi...možeš napolje...ali prvo mi zavrsi to i to...to ti je 20 minuta pa onda idi”

I ja zavrsim to što kaže.

zašto tamara mislis da je sticanje radnih navika samo treninzi ? Ja mislim da je sticanje radnih navika bas i ova pomoć u kuci. Ja ću svoju djecu uvijek uciti redu u kuci jer želim od njih da isto napravim organizovane i ciste ljude. Neću ih maltretirati, ali svakako da će morati da zavrse nešto sto im zadam. Ja sam već pocela sa tim, iako imaju 7 i 5...zna se da sami moraju svoje igracke da skupe. Tačno se zna u koju policu idu bojanke, knjige, slikovnice, olovke...u koju policu idu puzle, u koju kutiju idu sitnije igracke, u koju idu krupnije... sad za sad, savrseno znaju da picnu svoju sobicu, ali boga mi i da je razbacaju :-)

To da starija djeca 'pomazu' oko mladjih je veeeeeelika zamka.
Treba to veoma pazljivo balansirati.
Ja sam ostala veoma osjetljiva na ovu temu, starija sam od sestre 6 godina i od njenog rođenja, ja sam 'velika' a ona je 'mala'. I sad sa 38 godina i njoj 32 godine, i dan danas je poredak isti kao i sa 7 godina i 1 godinu.
Mama se i dan danas prema nama ponasa bas kao i prije 30+ godina. Ja sam uvijek 'odgovorna, velika, zaduzena za pomaganje' a sestra je još uvijek 'mlada, ne zna ona to, pusti nju, itd'.
Istina je da je lakse imati treće dijete kad prvo dvoje malo 'odskoci' al' to vise iz razloga koje navodi effi (znaju sami jesti, možeš sa njima popricati, znaju se sami obuci, zaigrati se, itd.). Veoma, veoma, veoma lako se upadne u zamku da starija djeca služe kao 'mala pomoć' tipa 'donesi pelenu, pricuvaj bebu, gledaj da se ne udari, ne daj mu to da stavi u usta, donesi ovo/ono, odnesi prljav ves, itd'.
Sve to zvuci 'dosta ok' al' treba se stvarno paziti da covjek ne pretjera jer sa rođenjem bebe, ne bi trebalo da je starijima 'teze' u zivotu već da im je ljepse.
Ja sve ovo pricam, znaci toliko sam mislila da pazim na ovu temu, toliko sam osjetljiva da se ujedem za jezik sto puta da ne bih 'izdala naredbu starijoj djeci u vezi pomoći sa mladjim' a opet sam se sokirala nedavno na obzervaciju da ne uspjevam koliko sam mislila da uspjevam. Starija kcerka i ja smo se igrale 'zamjene uloga' - ona je bila moja mama a ja sam bila ona i onda se ona ponasa prema meni kako ona misli da se mama treba ponasati.
Ona obooooozava ovu igru a pravo da vam kažem, i meni je zanimljivo, otvori mi oci dosta puta.
I tako se mi pocele igrati, nisu prošle 2 minute, čujem ja nju ona mene zove 'Pepa, donesi pelenu'. To joj je najupecatljivije o meni u zadnje vrijeme - da ja nju cimama da donosi pelenu svaki put kad mijenjam pelenu sinu. Tačno sam se iznenadila kako se i ja koristim tim postapalicama i umjesto da sama sebi pripremim šta mi treba kad mijenjem djetetu pelenu, ja sjednem, pocnem posao i onda 'izdajem naredbe starijima'. U korjenu sasjekla odmah nakon naše igre!!!!