E Tanja izgleda da će ti ipak biti jedina opcija evro po evro.

Ja sam još `99-te organizovala humanitarnu akciju. Nisam uspela da idem preko organizacija i novina. Šta je meni puno pomoglo to su bili nasi fudbalski klubovi i folklorna drustva. Uslov su postavili da dobiju zahvalnicu da su novac prilozili.

Ja sam konkretno skupljala za neke povredjene mladice i decu izginulih mladica na Kosovu, a koje poznajemo. Novac sam skupljala i bukvalno od coveka do coveka. Imala sam listu na koju je narod svojerucno upisivao ime, prezime, datum, sumu i potpisivao. Skupljen novac sam predala policijskoj stanici, nastadali mladici su bili policajci, koji su to uz nasu saglasnost rasporedili dalje. Sve imam dokumentovano, da i dan danas ako bi nekom palo na pamet da pita gde je novac, koliko je skupljeno i kako podeljeno mogu da dokumentujem.

Ako imaš pitanja slbodno pitaj, tu smo za ideje.

Prvo da te pohvalim, a onda ću da ti napisem kako to ja radim.

Za takava projekat je potrebno imati par zenica, koje će ti pomoći da spremis nešto za klopu.
Pitaj crkvu da li možeš da iznajmis( citaja da ti je daju besplatno) salu , ako je u opste ima i onda organizuj jedan rucak tipa svedski sto i odrdi neku simboličnu cenu ( 10$). Pored kutiju za dobrovoljni prilog i knjigu gde se gosti upisuju sami.Pre rucka obavezno par reci o projektu ( kome , zašto i kao).Ako nemate salu u crkvi prokusaj sa nekim klubom ( restoranom).
Ja često organizujem i poker zurkice, igranje saha uz neko malo mezence i grickalice.
Nekad iznajmim neku salu i napravim zurku, opet simbolicna cena ulaznice ( 5$), grickalice i mezence a sav novac od bara ide u dobrovoljni prihod.Normalno opet kutija pored sanka.
Vrlo je važno ne biti agresivan, pruziti ljudima neko zadovoljstvo i pare same ulaze u kutiju:)))
Mene nije blam ,da lično zovem jednog po jednog i objasnim mu šta organizuje , zašto itd.Nabavim telefone od 100-200 ljudi i zovem.Nekad mi se desi da nedelju dana provedem na telefonu ali na kraju se „muka ” isplati.A, da usput obrnem vodu na moju vodenicu, tako da mi se žene same ponude da nešto spreme i donesu.
Sve u svemu ljudi se bas odazovu i usput oduseve:))

Pozdrav i srećno !

nedavno sam citala za sličnu situaciju.adventisticka crkva je pristala da pomogne.njih ima u celom svetu,dole to ide preko adre(ako se ne vamam)možeš se raspitati.

mislim da imaju crkve svugde,nisam upucena u njihov rad ali sam čula da pomazu svima.

Evo mojih pet grosa:

1. Možeš da nadjes listu svih bolnica i manjih ordinacija u njemackoj, ili u tvom okruzenju, i da pitas da li neko već ima takav aparat za mjerenje bilirubina koji više ne koristi ili ih ima viska. Meni se čini da bi prije tako rijesila problem nego skupljanjem dolar po dolar.
2. Ako negdje možeš da dodjes do liste ordinacija koje se gase, zatvaraju i sl. možeš i od njih da trazis da doniraju ono sto nisu prodali.
3. Možeš da se obratis na adrese proizvodjaca ili velikih prodavaca medicinske opreme, možda oni mogu da doniraju.
4. Možeš i da trazis na sajtovima gdje se prodaje polovna medicinska oprema, pa od njih trazis taj aparat za donaciju.

Ja bih pocela preko ova četiri izvora traziti, tu mora da bude MNOGO adresa i možda ti se posreci. Možda naidjes i na neke druge aparate koji mogu koristiti nekoj drugoj bolnici tamo kod nas.
Jedino sto moras da budes svjesna da to zahtijeva mnogo vremena provedenog na telefonu, pa možda da podijelis to sa još nekoliko ljudi voljnih da zivkaju i raspituju se.
Takođe, mislim da ziva riječ još uvijek ima vise sanse nego pisana, pa gdje god možeš da se obratis lično nekome ili pozoves telefonom, radije uradi tako nego da saljes pismo.
Svako ti dobro

jedna tanja, svaka ti cast na akciji i volji. ako se još čega sjetim, dopisacu, a raspitacu se među kolegama da li neko zna provjerenu fondaciju ili charity koja bi dala pare za nabavku ovako nečega. ja se upravo time i bavim (grantmaking), locirani smo u usa ali dajem pare sirom svijeta (na zalost ne za nabavku opreme, ali da za obuku i edukaciju u jednoj specificnoj oblasti medicine). sretno još jednom!