Ne mora da znaci ako ti volis nakit da će ga i tvoja djeca voljeti. Ja sam zensko, a ne nosim prstenje, čak i mindjuse rijetko kad da stavim. Jedino sto nosim je sat i lancic. Imam dosta nakita, ali ga ne nosim. Eno ga, kupi prasinu u kutiji. Ova starija već sada pokazuje sklonost ka kindjurenju pa će ta kutija najvjerovatnije zavrsiti kod nje. :)

evo opet drugi link

http://www.toysrus.com/product/index.jsp?productId=11217999&cp=2255956.2273442.2255961.2256575.2256633&gree...

Nas prvi rođendan dosao i prosao bez poklona. Uopste ne mislim da djeci treba kupovati poklon samo 'simbolično'. Ova generacija živi u 'izobilju' (relativnom) i mislim da to nije dobro za njihov razvoj.

Da, sto kaže SLO, ja zurku i padanje u nesvijest oko torte smatram poklonom.

Da kao sto ostale mamice kažu, oni su tada još mali da uopste shvate znacenje poklona. Ova ideja o otiscima stopala nije losa ako bas želiš nešto simbolično da uradis za prvi rođendan.

ja sam sinu za prvi rođendan otvorila racun u banci i uplacujem pristojnu sumu za svaki rođendan, ostale mesece- nešto skromnije.
nakupice se lepa suma do punoletstva.
a onda, milo moje - neka bira:
- stan
- auto
- put oko sveta
- whatever.

pre nego se rodio, pocela sam sa „njegovom knjigom” gde sam pisala utiske pre i posle njegovog rođenja, slike sa ultrazvuka,pa onda datume kada je dobio zubic,prohodao,progovorio,napisao „mama” prvi put etc sve sa kratkim komentarioma o aktuelnim desavanjima u svetu. lepim u tu knjigu i njegove/moje/naše slicice.
zapisujem njegove legendarne izjave.covek misli zapamtice, ma jok desava se toliko puno stvari tako brzo, tako da je knjiga lep podsetnik. investiraj u neki lep, veliki dnevnik i pocni zapisivati.(ako nisi)
(i dalje zapisujem svoje lične osecaje, pišem koliko ga volim, kako se osecam kada uradi nešto za mene etc)

a on,mangup trazi da mu čitam šta je radio/rekao kada je bio „beba”.

Goffman, to sa knjigom je predivna ideja stvarno! Ja sam nekoliko puta pocinjala slične stvari, i moram priznati nisam istrajala :( Kao sto ti kažeš, sve se sa klincima brzo desava i često mi stvari promicu, onda ostaje rupa i izgubim nit... Sa prvim detetom je nekako još i islo redovnije zapisivanja, ali od kad je stigla smizla slabo. Bas neki dan bacim pogled u svoj dnevnik, koji uredno poceh još '91, '92... i skontam da na poslednjem listu piše kako sam trudna sa drugom bebom. A njoj, evo, već 19 meseci :))) Toliko o redovnom pisanju.
Ali tvoja ideja je zaista lepa, i verujem da će malom biti veoma drago jednog dana da sve to cita, gleda...

Mi smo, što se poklona tiče, malo staromodnija varijanta. Sinu smo za prvi rođendan kupili zlatni lancic, o kojem on naravno nema pojma, ali neka stoji za neko buduce vreme. Polazim od sebe, jer imam gomilu zlatnih stvarcica koje sam dobila na rođenju ili za prvi rođendan. Tačno je, kako neko rece, da stoje u jednoj kutiji i retko to sve nosim, ali ipak za mene nešto predstavljaju. Cesto sednem, otvorim tu kutiju i redom gledam: narukvice sa ugraviranim mojim imenom, privezak: moj datum rođenja srećni broj 13, mindjuse... i redjam u glavi slike ljudi koji su mi to poklanjali. Vecina njih nije vise ziva, pa mi te stvari koje sam od njih dobila predstavljaju veoma lepu uspomenu na njih i znak koliko su me voleli...

Inače, uglavnom deci poklanjam igracke. Slazem se da ih imaju previse, ali nekako im se najbolje obraduju :)

Za oba deteta tortu koju neće zaboraviti, racun u banci i knjigu kao goffman, ali to od rođenja radim, ne samo za rođendan i to je na opstu radost.
Sin još uvek trazi da mu redovno pravim Ferrari tortu:) U stvari odličan recept za reform tortu ali u obliku Ferrarija sasve crvene boje , tockova, sve.
Nemaju pojma za 1god što se tiče poklona, to možeš šta god hoćeš.

E sad sam se setila šta je moja smizla dobila od moje sestre za rođenje, i to mi je jedna od najlepsih stvarcica koje sam videla.

Prvo sam se u naletu emocija rasplakala, radi divnog stiha koji piše na pakovanju, a onda me sama ideja odusevila. To je kao 1 g cistog, investicionog zlata, zovu ga „Moj prvi gram”... pravi Zlatarna Celje i bas mi je onako divno:

http://www.zlatarnacelje.si/zlatigrami.asp?id_skupina=1&id_zgp=4&lang=si

A da, inače su klinci dobijali i dukate, naravno. Lično sam sinu poklonila stari, turski originalni dukat, od mog dede... bio je tatin, pa moj, pa sad sinovljev. Normalno, još uvek o svemu nema pojma... sve njegove vredne stvari koje je dobio cuvam da mu dam kad bude velik.

To sto je Gofman napisala je kod nas radosnica, svasta nešto tu pišem lepim slicke itd sacuvala sam i novine od toga dana kada su obojica rođeni i sve te dzidza bidze ću da spakujem u vremensku kapsulu i dacu im kad budu veliki momci.
Ja mom nisam ništa kupila za rođendan, mali je nema pojma napravila sam mu zurku, možda sad za treci ako progovori i potrazi nešto možda mu i kupim.

Evo ja imam dva djecaka i grozim se kad dobiju nakit. Od jedne bake uvijek dobiju neki zlatni privjesak...a lancica ni u planu hahaha :)
Od kuma za krstenje su obojica dobili po zlatnu narukvicu. Šta će im to? Pa oni su djecaci? Ja u zivotu nisam imala druga koji je nosio zlatnu narukvicu, lancic...meni je to pederasto da izvinete.

Kad odraste neka nosi burmu, sat...eventualni neku kajlicu .. ono u fazonu crnogorca „misici i kajla” :P

Lijepo sam ja sve to njihovo zlato sto su nadobijali spakovala i cuvamo za seku kad se rodi. A ona neka nosi kad malo poraste !

Mi smo za prvi rođendan kupili tricikl. Jao te radosti ! Ne mogu vam opisati. Po meni je najljepse oko prvog rođendana kupiti nešto na tockice...pa da li je to neki veliki kamion, neki tricikl na guranje...ili neki konjic na ljuljanje...meni je to super za taj uzrast.

pa ovakve igracke imaju sva deca i bez rođendana.ništa lično,ali svaka kuca je puna igracaka.da je dete veca pa nitendo ili wii ili mali laptop da se oni oduseve.ne znam,svako ima svoje...

za prvi rođendan sinu otvorila stedni baby racun gde je osim mog novca i banka uplatila izvesnu sumu,ne može se podici do njegovog polaska u skolu...sve ostalo je dobio od gostiju,rodbine-bicikle garderobica igracke...zlatnu narukvicu sam mu kupila skoro čim se rodio to je njegov prvi zlatni komad inače imace šta od mene da nasledi...librarian bas me zanima koji je to najskuplji zlatnik koji kosta 800 eur?
inače,investicija u zlato je uvek isplativa recimo da je sada zlato dostiglo izuzetnu cenu na trzistu i u ovom trenutku kome ne treba bolje je prodavati nego kupovati ga.u to ne racunam drago kamenje.
za drugi i treci odjendan kupili po neku igracku,to je ono sto njemu sada vredi i cemu se obraduje,naravno po njegovom izboru.ko je zeleo igracke kupio mu je a ko je zeleo novac dala sam broj racuna i tu je uplacivan za oba rođendana osim prvog.

lolypopa-ma nisam uopste mislila na jeftino-skupo,nego,kod nas se pokazalo da su im igracke kratkotrajna sreća.

Meni je stedni racun za dete nešto što se podrazumeva, ali to nije rođendanski poklon. Zamisli kada poraste, pa gleda slike sa prvog rođendana, a ono između balona i torte na slici beba sa izvodom iz banke:-)
Mi smo kupili mnogo sladak bicikl od drveta i mnogoooo mu se obradovala. Sada ima 19 meseci i obozava da se vozika. Moj savet, kupi detetu nešto sto bi ga obradovalo. Moja je i tada sa godinu obozavala bicikl i one konjice i ostale zivotnje za ljuljanje.
Ako imate bastu/dvoriste mozete da mu kupite neke zezalice da se igra, ljulja, skakuce napolju. To bi svako dete obradovalo. Ja ne volim preterano kupovanje igracaka, ali za rođendan se deca uvek najviše obraduju tome. Neću da se vise obraduje komsiniciom ili tektinom poklonu, mama is the best:-)

Stednja je sasvim prihvatljiva kad imate jedno dijete...i ne planirate vise djece.
Ali ako imate troje, cetvoro...il ivise djece, odakle nam bre pare da uplacujemo svakome na stedne racune svake godine (a da to bude neka razumljiva svota) ?
Ja koliko god lijepo da živim, te pare potrosim na ljetovanje, zimovanje i tome slično...ne uplacujem ni na kakve djecije stednje.

Da otvorim starijem sinu racun a ovim drugima da ne otvorim, grizla bi me savjest do kraja zivota.

Zato jednostavno i lako, „porodicna stednja”...pa onda kad porastu, vidjecemo kome ćemo šta i kako pokloniti i podijeliti. Što se mene tiče sva moja djeca će dobiti isto i koliko mama i tata budu mogli da im daju.

Ja da imam milione otvorila bih svakom djetetu po 5 stednjih racuna i samo ubacivala novac...ali ako nemam te uslove, zašto bi mi neko potencirao da je to „najbolja” stvar ?

Mi stedimo za sve...pa ćemo za 25 godina da podvucemo crtu i kraj price.

Bas kao i Layla, bicikl za prvi rođendan. Šta se može drugo ocekivati u Holandiji :-) Bilo bi cudno da nije dobio bicikl. A stedni racun je obavezan, jer ovde skolovanje posle 16 godina nije besplatno. Osim bicikla naravno i torta - mamin rucni rad, zurkica sa puno dece razicite dobi. Inače, 'pecate' sa stopalima i sakama pomoću neke specijalne boje za bebe smo napravili kad je imao 7 dana. Na prvi rođendan smo napravili otisak rukica u nekom materijalu koji je nešto između gline i gipsa (valjda sam dobro opisala) u lepoj okrugloj kutiji, koji se posle par dana stvrdnuo. Lepa uspomena kad poraste!

tamara rade i u Srbiji i po dva posla pa jedva sastavljaju kraj s krajem.

Totalno je neumjesto to što pricas.

Stednja je stednja...kakva god da je. Ti možda uplacujes po malo na 3 racuna, a neko uplacuje malo vise na 1 racun. Nije li to isto? a neko nema ni za struju taj mjesec pa je neumjesno palamuditi šta je najpametnije da roditelj učini za svoje dijete. Stvarno grozno !

To je isto kao da vidis neko dijete koje nosi kineske gumene patike a onda ti njegovoj majci držiš predavanje kako su najbolje ciciban jer ispravljaju stopalo...a ciciban kosta kao recimo 7 tih kineskih.

Tamara komentar ti je dno dna.

ok.svirena,zahvaljujem :-)))šta od tebe ocekivati,da si pametnija kulturnija i sve sto ide uz to ne bi se spustala na moj nivi:-)

najlakse je radjati pa kukati...ko hoće da ima taj ne sedi skrstenih ruku i kuka.,pa vi pricajte šta hocete.ko se zazadovoljava malim stvarima ni ti ne kukaju.

dno dna ili ne ja se ne primam na prazne price joj teško,ali ipak sedim kuci i podizem decu.to je prevazidjeno.neustaje se ni meni u 6.svako jutro,ali ne može i jare i pare.
zavrsavav sa ovom temom,a vi nastavite:-)

Ja se iskreno ne mogu ni setiti šta smo sinu kupili za prvi rođendan, mislim čak da nismo ništa :( Poklona je bilo vise nego previse sa svih strana i kao jedino unuce sa obe strane zatrpani smo uvek stvarima i igrackama, koje on ni ne pogleda. Kao i ovi „holandjani” dobio je i bicos ali to se pokazalo kao prerano jer on tek ove godine uziva u njemu, ali to mi je bio zaista lep poklon (koristan). Stedni racun smo otvorili čim se rodio, samo sam sad u dilemi šta da radim sa njim, jer ovde država preuzima odgovornost nad tim novcem kad dodje do odredjene sume dok dete ne napuni 18 godina. Ali sve u svemu mislim da detetu od godinu dana retko šta može da pruzi veću radost od kutija, papira, i otvaranja poklona, a ono sto je upakovano je manje vise važno. Mislim da za te prve rođendane roditelji i ne trebaju da kupe ništa spec, jer se stvarno puno svega dobije.

Tamara komentar ti nije na mestu, mislis li da ovde ovih pola miliona nezaposlenih ne žele da rade? Muž radi ja kao radim na porodiljskom sam ali me sef neće vratiti na posao posle porodiljskog (jer mu se ne isplati da drzi radnika koji ide na porodiljsko bolovanje), dinar nisam primila od decembra meseca jer sefa boli dupe a pelene za decu me izadju 70evra mesecno. Tako da molim te lepo i kulturno ne serendaj o nečemu o cemu nemas pojma!