Možda su ovo za većinu „male zakletve iz detinjstva” koje se cine pomalo smesne u velikom odraslom svetu ali, po meni, ovo su divno izdvojeni neki od glavnih postulata dobrog i razumnog zivljenja. Mislim da je autor pokusao da kaže da je ono cemu nas uce u detinjstvu velika i dobra stvar koju, na zalost, usput negde zametnemo. Čak i ovo pod brojem 1, koje se čini kao domen totalne maste, kada bi bilo sprovedeno u delo u stvarnosti, bilo bi ovo fenomenalno mesto za zivot. Mada mislim da autor nije mislio na bukvalno hrišćansko „podeli svoj imetak siromasima” nego vise na samu svrhu delenja viskova - ukoliko imaš i ne treba ti, daj nekome drugome odnosno podei ukoliko možeš da bi svi imali dovoljno za zivot.

Mene je onako dirnulo kako su jednostavne stvari izgovorene jednostavnim rečima zapravo i najsnaznije.