Prioritet dajem dobroj LOKACIJI,da je sve blizu i da sam u epicentru.
Šta mi vredi dvorac kao iz bajke ako će medvedi kolo voditi oko kuce;)

Ja ne bih mogla iz grada i imam drugarice koje žive van grada bas zbog kuce i zelenila i svaki put se zale kako im je dosadno, mrtvo i pusto a i prodavnice su daleko. Mada, ima ljudi koji ne podnose grad i guzvu, vole mir i tisinu. Ti najbolje poznajes sebe. Ako se već bojis onda ti je to znak da možda nisi spremna na taj korak.

Ako mozhesh u svom gradu da nadjesh „Selo”to je idealno.
Znaci lokacija gde su nizhe kucice i bashtica a opet blizu centra ili dela grada koji je urbaniji.Pa neku malo zavucenu ulicicu.

Nisam ti mnogo mozhda pomogla ali tako sam ja trazhila.Ugao jer volim stanove i kuce na „coshku”jel'gledash na dve ulice, i ima puno svetlosti.Niste zgradice i blizu zelenilo, jezero ili shuma.

Ja kad sam kupovala kucu mi je najvaznije bila lokacija - blizu posla, autoputa, metro-a, i prosto gradskog zivota. Nismo skroz u centru ali smo recimo 15-20 minuta od tamo. Imali smo sreće da je deo grada gde živimo jako pristojan i ima čak 5 parkova sve na 5 minuta, dobre skole. Pun je Portugalaca i Italijana tako da ima neki sličan osecaj ko kod nas.

Juče sam isla kod drugarice koja je kupila kucu u sleeper town-u jedno 1 od centra i sve vreme razmišljala kako apsolutno nikad tako ne bi mogla da živim. Ako iko dolazi kod tebe (ili ti ides kod njih) treba im pola dana jahanja i pun rezervoar. Izolacija mi je nekako, a pritom jako se puno dana gubi u dolazenju i odlazenju sa posla.

Lepo je imati mesta u kuci, ali to nije presudno, mnogo je vaznije ne gubiti svoje svakako skupoceno vreme u prevozu i naći kucu (townhouse) koja je funkcionalna.

Sretno sa kupovinom.

vreme provedeno u saobracaju bi meni bio jako važan faktor. a takođe i to da deca jako brzo izrastu, koliko god to možda tebi s dvoje maleckih delovalo daleko, i traže svoje aktivnosti, drustvo i sve ono sto grad ima da im pruzi

Zavisi koliko dugo tu želiš da živis. Ako gledate da zaradite neke pare, onda ti je muž u pravu - kuca je bolja investicija (naravno, u slučaju da nije negdje Bogu iza nogu:). A ako tu planirate duže da ostajete, onda ja bih gledala da uzmem nešto gdje ću se komforno osjecati.

Prošli smo kroz istu nedoumicu i na kraju se odlucili za kucu. Iskreno, nismo pogrijesili ni sekunde. Živimo u Kanadi i prije kuce smo bili u stanu skoro u centru grada. Izluđivalo me spremanje za vani sa djecom, buka od komsija od raznoraznih zabava, buka ispred zgrade itd. Sada uzivamo u nasoj basti iza kuce, nikakvo specijalno spremanje za vani ne treba, jer samo otvoris vrata i izadjes u svoju bastu. Možeš muziku odvrnuti koliko treba, derati se, plakati, imati svoje zabave itd. Izabrali smo naselje koje nije toliko udaljeno od grada, ima sve na par minuta voznje autom. Toplo preporucujem kuci, ne samo zbog razloga navedenih gore već i zbog investicije...uvijek možeš prodati kucu i uci u nešto manje...što ne vjerujem da ćeš uraditi dok djeca ne odu od kuce. Nasa kuca nije prevelika tako da neko dodatno ciscenje me nije puno pogodilo. Ima sve svoje mjesto, sto pomaze da kuca bude i izgleda sredjenija. Što se tiče mjesecnih racuna i toga, u kuci nam ispade i jeftinije jer smo u stanu placali isti condo fee i ljeti i zimi.

Glasam za kucu, uvijek!

Ja sam uvek birala gde su skole dobre jer ne bih volela da mi deca imaju problema, ipak sa kim idu u skolu i sa kim se druže može nekad odrediti njihov dalji zivot. Ja čak i preteram, pogledam sve od predskolskog do srednje skole kako je.
To pola sata voznje i nije strasno, da je dalje bilo bi gadnija ali do pola sata i nije predaleko.
Ja nisam volela tovnhouse zbog buke jer se lako budim i sto mije je kao u stanu moram da pazim na decu da ne prave buku takođe. Kucu jako volim, dvoriste, mir...

Ja se javljam iz Srbije i izneću samo neko moje gledište sa strane jer nisam živela u Kanadi pa ne znam kako to izgleda u praksi :-)Naime,mi živimo u kući sa tim već pomenutim lepim dvorištem u kome uživamo,a opet,centar nam je na 5 minuta hoda – prednost manjeg grada.Pošto je očigledno da tako nešto u milionskom gradu neće da može,onda svakako moraju da postoje neki kompromisi.Ja sam od onih koji generalno ne vole preteranu gužvu i gungulu i ko voli da provodi mnogo vremena u prirodi.Međutim,ako bih ja zbog udaljenosti te „kuće iz snova” mnogo vremena provodila u prevozu do posla,škole,prodavnice,onda mi ne bi ostajalo dovoljno slobodnog vremena za uživanje u istoj.Ja lično bih uvek izabrala lokaciju da što manje vremena provodim u tranizutu kako bih svo to ušteđeno slobodno vreme iskoristila za neka svoja zadovoljstva.Iako sam kao što rekoh u duši „prirodnjak”,ipak volim da mi je sve ispred nosa :-) Uostalom,uvek nam ostaju vikendi kada možemo otići na neki izlet u prirodu gde ću bez problema nadoknaditi nedostatak zelenila u dvorištu:-) Ja se još uvek sećam da sam u srednjoj školi imala drugaricu koja je živela u prelepoj kući koja je bila udaljena 3km od grada (u zemlji Srbiji gde u to vreme nije bio dobro organizovan gradski prevoz).Ta drugarica se jadna uvek mučila da na vreme stigne u školu jer je zavisila od prevoza,nikada nije mogla da ostane u gradu sa nama jer je žurila na poslednji bus.Ja verujem da ona uopšte nije imala priliku da uživa u toj divnoj kući koja je bila i na super lokaciji gledano sa strane (na samoj obali reke,ogromno uređeno dvorište,itd...).Ali danas,kada radi i ima sopstvena kola verujem da konačno može da iskoristi prednosti koje joj ta kuća nudi.Zato će se možda sutra i njeno dete susresti sa istim problemima koje je imala njegova mama u mladosti jer ne verujem da će uvek biti tu roditelji da vozikaju kada je potrebno.Znači,ne može se posmatrati crno-belo i zaključiti da li je nešto dobro ili loše,sve ima svoje prednosti i mane.Zato uvek treba napraviti listu ličnih prioriteta i na osnovu toga izabrati najbolje rešenje.Budimo realni,deca stvarno brzo rastu i to dvorište koje nam sada mnogo znači jer se deca u njemu mogu bezbrižno igrati sutra nam može biti samo balast koji treba redovno održavati.A i to roštiljanje sa prijateljima u opuštenoj atmosferi,da li je baš tako često ili samo nekoliko puta godišnje sa određenim povodima?Kupovina nekretinine koja god da je u pitanju je velika odluka i ne treba se odlučiti na brzinu.

Istu dilemu smo prošli pre 5 godina kada smo kupovali svoju prvu nekretninu.
Ja kao neko ko je čitav svoj zivot živeo u stanu, zagovarala sam 100 % varijantu stana! Međutim kada smo krenuli da obilazimo stanove (a odmah za njima i townhouse) videla sam da to nije ono na šta sam ja navikla u Srbiji. Ja sam tamo celo detinjstvo provela igrajuci se sa drustvom ispred zgrade.. ovde to svojoj deci ne bih mogla da obezbedim zivotom u stanu. Nama je basta bila jedan od presudnih faktora. Leto, zima (ako nije previse hladno naravno) klinci su napolju u basti!! Normalno da idemo i do igralista i do parkova, ali ako nam se bas ne ide... samo otvorim vrata od kuhinje i eto njima igranja :) Hoću da kažem, ne mora niko da se sprema posebno da bismo izveli decu napolje.

Apsolutno se slazem sa Republikom! Ne znam kako je u Vankuveru, ja mogu da kažem da ovde skoro svaki komsiluk ima taj neki „mini-grad” u blizini, tako da potrebu za centrom i nemamo! Bukvalno sve je na dohvat ruke, radnje, biblioteke, rekreativni centri, bioskopi... sve. Ja centar vidim samo kad radim, i to gledam da promenim i predjem negde blize kuci. Takođe, ovde je centar i ziv samo u vreme posla... nakon toga kao da je kuga prošla. Tako da kad idemo u posetu nekad kod prijatelja meni se ne svidja to mrtvilo... A i svi ti prijatelji koji vole da žive u mrtvom centru, kad god je lepo vreme i sedimo svi zajedno u basti kukaju kako im to nedostaje...

Zivotinje... ne znam, nisam o tome puno lupala glavu. Jeste ima kojota ovde dosta, često ih čujemo kako zavijaju... ogromne zelene povrsine i parkovi su u blizini, šta da radimo :) Mir i tisina nakon napornog radnog dana... to je ono sto nama prija. A kažem, opet kad treba, blizu nam je i neka „vreva”. Takođe, nas kraj je dosta mlad, prepun porodica sa malom decom, tako da su i igralista uglavnom puna.

I kao sto neko rece, i finansijska strana se gleda... mi kad smo stavili na papir sve, razne condo fees i ostale bakrace, vise nam se isplatila kuca 100 %.

Cao, ja nisam u Torontu ni u ON. Sharlota je napisala da je u GTA, možda ti ona može reci o delovima grada koji su dobri.

Za mene je skola najvazniji faktor. Mi živimo 15 minuta tramvajem od centra, sa dosta zelenila oko nas, prodavnice, bazeni, sportski tereni, pozoriste i biblioteka sve u krugu od 500m od nas, ali ipak ćemo pre polaska mog sina u skolu otici odavde. Takođe su nam vazni kriterijumi lokacija, trenutno putujem na posao nešto više od jednog sata u jednom pravcu, sto sa malim detetom nikom ne preporucujem. Zivot u velikoj kuci izvan grada je možda dobar za one koje rade od kuce ili neku slobodnu profesiju (ili ne rade). Čak i da sam jedna od tih, teško da bih se odlucila da živim tako izolovano. Jednostavno, nismo mi za takav stil zivota.
Srećno, sto god se odlucis!

Vaderbilt, zaboravila sma da napomenem da je go train lakeshore line,u spici vozovi saobracaju svakih 15 min,a van spice svakih sat vremena.

jao cijena u Kanadi, katastrofa. cijene nekretnina su bas visoke. upravo smo se vratili sa vikenda u vankuveru, predivan je. burnaby je malo podaleko od grada, a možda mi se i čini.

skoljka-bio je iznenadjen,ali pozitivno.on zna raditi pa nije bilo puno dvoumice.npr.kad kupujemo plocice kažeš koliko kvadrata ti treba i sve dobijes sto ti je potrebno i membrane i fuge-oni odmah izracunaju koliko ti čega treba.mi smo sve,ali bas sve od poda do plafona menjali.plocice lupali,kuhinju izbacili,podove menjali,gde su gipsane ploce to je menjano,peci,kamine,čak smo i neke zidove pomerali,vrata,stokove.samo razvaljivanje je trajalo po 2-3nedelje.kupatilo i kuhinj uzmu puno vremena,ostalo je lako.ako se odlucis za tu opciju samo napuni baterije i dobro skontaj pre nego sto pocnete kako i šta hoćeš i prati ponude po prodavnicama,ja sam jednom skoro na kraju dosla na ideju da sruse jedan zid,muž nije sa mnom pricao 3 dana.veliki je korak pogotovo kad imaš decu,ali vredi.