Prvi deo price oko kreveca smo i mi imali pa smo resili da ga prebacimo u veliki krevet (ikea deciji) i od tada mirnije spava tj. vrti se al nije izudaran i ne budi se. Kad smo ga prebacili imao je 22 meseca.
Drugi deo, dozivljaje nocne, nemamo često a kad se desi da sanja glasno onda ga pomilujem da se smiri i obično se umiri.
Procedura uspavljivanja mi je još uvek najgora jer i sada sa 3 god 9 mes nema sanse da sam zaspe bez da legnem i ja u krevet pored njega. Jedino ako padne od umora sam zaspe al to je retko.
Inače spava s nama u sobi i nekako mi je to ok, ni ne mislim da ga prebacujem da bude sam uskoro jer imam uvid šta se desava tokom noći

A jel postoji neki posebni razlog sto ste odlucili da spava sa vama? ove se stvari resavaju još dok su sa 4 5 6 meseca ili nešto kasnije.. A

Ne mogu da verujem da i dalje spavate tako loše a i dete nema miran san ..
ako već postoji prostorija koja može biti decija, ja bih insistirala da tamo spava, po mogućnosti u tom bebi krevetu 60 na 120 jer iz njega neće izlaziti (iako i to je moguće) i primeniti neki metod spavanja , nekoliko dana možda biće nemoguća misija ali gore dole svi se naviknu na novo spavanje.

Pa za to nemirno spavanje nema drugo rešenje, nego da se prebaci u drugu sobu. Neka deca su jednostavno takvi spavaci. Kod nas je obavezno cika i vriska po čitavu noć,ako smo imali uzbudljiv dan.

Zašto uskratiti malom stvorenju zagrljaj, utehu? Metoda ostavi ga da place u svakoj situaciji je po meni nebulozna. To o cemu pišes Hobit je po mom mišljenju sasvim uobicajeno i normalno, zagrliti, leci pored njega u krevet dok ponovo ne zaspe i ne umiri se. Biće dana kad ćemo sa setom zaliti sto toga vise nema.
Da li se noćnidozivljaji mogu smanjiti, pa mislim da mogu. Ne treba dopustiti detetu da se previse isforsira tokom dana, jer ako ima suvise uzbudjenja i novih dozivljaja preko dana ume nocu to ponovo da prezivljava.

e pa Hobit, sama znaš da nema pravila i da svako je dete prica sama za sebe. Ako ti trebaju utesne reci reci ću ti „da proćiće i to”
On sam od sebe prestace valjda da se budi jer šta ti možeš da napravis stvarno ne vidim.

Ja nisam nikada ostavila bebu da place, taj metod uopste nije mi bio na listi ,najverovatnije jer sredilo se sve,kako rekoh u prvim mesecima.. još od negde 2mes redovno sam je stavljala u krevetic kad bi bilo podnevno spavanje, malo ljuljanja,ona zatvara oci ,spustanje.. i tako malo po malo . Kad bi se meskoljila onda izvadim pa kasnije, sutra opet probam i tako..
Poenta price mi je da detetu treba svoj mir ,roditelju svoj, ako se beba nauci da se budi po noćitek to je naporno a da ne zaboravimo kako je san za nas jako važan, koliko je presudan za zdravlje..
Iako moja jako dobro spava,i dalje ima 1mesecno ili redje, jednu noc kad ne može da spava, ona bi se igrala ,orna za rad.. prošle nedelje bila nam je takva noc,jedva sam se oporavila nakon 3dana još i AO je isao pa šta da pricam :)) naravoucenje za one koje čitaju: obavezno razraditi plan ili imati na umu bebino spavanje jer sve može sve biti fino do 1.5god svi zajedno u istoj sobi i tada se sve iskomplicira..

Hobbit, kako je bilo u shoppingu, ništa se ne hvalis?:)

Moja deca su sa godinu dana pocela da spavaju sama u svojoj sobi, u velikom krevetu. Ako ti je do utehe, kod mene je nećeš naći, jer moj klipan od 13 godina i dalje redovno prepricava ceo dan tokom noći tako da kod nas gosti moraju da spavaju sa cepicima u usima. Mi ukucani smo odavno navikli na to. Što se mladjeg tiče, on ima razne faze. Spava par meseci sam, onda spava sa mnom u krevetu, pa sa bratom i sve tako po njegovoj dusevnoj potrebi koju mi svi trpimo i podržavamo. On, doduse, izuzetno mirno spava, tako da niko i ne smeta kada se uvali u krevet a zimi sluzi i kao grejno telo. To dete prosto isijava toplotu, neverovatno.

I tako...nisam ti rekla ništa osim da, ako dete ima potrebu da bude sa vama i ukoliko to mozete da trpite, znaj da se niko nije ozenio direktno iz maminog kreveta, nema šta da brines. A ukoliko vam je problem sto je sa vama u sobi, pokusaj polako, prvo popodnevni san, pa posle par noćiti sa njim u drugoj sobi ali na posebnom krevetu itd.

Meni je moj stari pedijatar savetovao da dete treba pred san smiriti, dati mu toplo mleko i smanjiti aktivnosti na minimum, da ne gleda tv itd. I da mu se procita neka prica sa sto vise cveca, zeka i slično a sto manje zapleta, bez ikakvih lovaca i vukova, da bi se detetu resetovalo pamcenje na nešto lepo i da bi tako usnio.

Ne bih da ti stajem na muku, ali mi nije jasno da tako veliko dete spava pored vas još uvek (osim ako naravno nemate još jednu sobu, sto izgleda nije slučaj).

Mislim da je zaista bolje da se dete sto ranije 'istrenira' da spava samo, jer sto su stariji, to je teze i njima i tebi.

Ja bih ga prebacila u veliki krevet u odvojenoj sobi i na početku, dok se ne navikne, bih spavala pored njega, možda na pomoćnom lezaju, nikako zajedno u krevetu sa njim. Onda vremenom možeš da se povuces i kao covek spavas u svojoj sobi.

Mislim da je vreme da mu kupis full ili baren twin size krevet.

Srećno!