JOs da dodam, ako je vanredan talenat, to će otkriti predmetni nastavnik, tako je bilo i u moje vreme a vidim da je slično i sada, u skoli mog sina. Međutim, kada su u pitanju neki talenti tipa muzicki ili slikarski, onda je predugo cekati na predmetnog nastavnika. Ako dete pokaze sklonost, upises ga pa šta bude :) Ja sam se vodila tom logikom. Evo, stariji je trenirao plivanje, pa odustao. U kosarci je već dve godine. Nema blage veze jedno sa drugim ali eto, to je bila njegova zelja pa smo probali.

ne bih vezivala vanskolske aktivnosti sa talentom. u smislu da se ide na to samo radi prepoznavanja talenta. naravno da će talenat biti prepoznat ako postoji.
slozila bih se sa blondinkom da se tu najviše radi o sklonosti ka nečemu, odnosno šta dete voli da radi a da nije na silu roditelja.
po meni, deca treba da idu na aktivnosti da nauce i vide nešto novo, ili da vezbaju nešto sto vole. da sire krug dece sa kojima se susrecu, a takođe i nastavnika sa kojima rade. tu bude fenomenalnih ljudi a i divnih iskustva.
mi smo cerku sa 4.5 dali na gimnastiku, sa 5.5 u hor. sa horom smo na najneverovatnijim mestima bili, upoznali pregrst super dece i roditelja.
u nekom trenutku ćemo je dati na primenjenu umetnost, najviše zato što voli i uziva da pravi sve i svasta.

sigurno da postoje oblasti u kojima znaš da ti sin uziva vise u kojima manje. u tom pravcu i krenete. da li vise voli da radi rukama, da li vise voli da skace, trci, pika loptu. mislim da ne trebaš da na to gledaš kao na guranje.
ne znam kako je tamo, ali ništa nije na pod noz, ako mu se bas ne dopada ili shvatis u nekom trenutku da ne želi da ide, pa ništa, ispisete se i mirna backa :)

Starija ide na aktivnosti, a mladja još ne. Stariju sam sa 4 god upisala na balet (tad je za njen uzrast bila samo ta plesna opcija). Stalno je plesala po kuci i pjevala i zato sam odlucila da je upisem na ples - pokazivala je interesovanje, a i htjela sam da je stavim u situaciju gdje je u grupi, gdje mora da sklapa nova poznanstva, prati instrukcije od predavaca i najvaznije, javni nastup. Bila je uvijek malo stidljivija i cilj mi je bio da je rano izlozim scneskim nastupima ne bi li je to malo opustilo i popravilo samopouzdanje.

Od prošlog proljeca je krenula na klizanje, prvenstveno jer sam ja htjela da nauci da klize. Njoj se svidja ali nije pretjerano 'luda' za klizanjem jer još nije dosla na nivo gdje može da obuce sljastecu haljinicu i da plese na ledu. Klizanje će savladati, a da li će pokazati talenat i zelju da se aktivnije bavi tim, ne znam. Ostaje da se vidi. Ali zanimljivo je npr da smo neko vece gledali bas takmicenje u umjetnickom klizanju para i bas je bila zadivljena time. Sutradan, ode na cas klizanja i potrefilo se da su je premjestili u veci nivo i onda je bila toliko ponosna da kad je izasla na led, gotovo da nisam mogla prepoznati sopstveno dijete - klize i to znatno bolje od samo prošlog casa. :) Kada sam je pohvalila posle casa, kaže mi da je to zato što je gledala onu tetu kako klize (na TV) i kako i ona hoće onako da klize sa svojim „momakom”. :)

Pored klizanja, ide još i na plivanje i ovo najviše voli. Ja sam je upisala prvenstveno da nauci pravilno da pliva, a da li će se time ozbiljnije baviti, vidjecemo. Plivanje najviše voli jer je u tome najbolja, a to je zato jer se oslobodila straha od vode i sad joj sve izgleda lako. Dok na ledu je još poprilično oprezna.

Ide i na balet, ali mislim da ću sa tim napraviti pauzu kad se zavrsi ova sezona. Iako voli da plese, najmanje se raduje baletu i često ne bi ni da ide na cas da se ona pita. Dok oko plivanja ne pravi pitanje uopste. Tako da, ples ćemo da batalimo dok možda sama kasnije ne pokaze interesovanje kad bude bila starija. Inače, meni balet nije zanimljiv, ali imaju dobre vjezbe za zagijavanja, razgibavanje i dobro je za treniranje balansa.

Uglavnom, lično još ni u cemu nisam kod nje primjetila neki bas nadtalenat.

Isidora, moj sin ima 4 godine i 4 meseca, ovaj mladji, pa eto možeš da uporedis.

Ne bih se slozila da su roditelji presudni za prepoznavanje talenta. Biću dovoljno „nafurana” da kažem da je moj talenat prepoznat vrlo rano, prvo ga je prepoznao skolski pedagog a već prvi predmetni profesor je znao kako da ga „brusi” i kako da me usmerava. U srednjoj skoli sam dobila profesorku koja je imala osecaj pravog mendazera, za ono vreme. To su sve srećne okolnosti, dakako, ali nemaju nikakve veze sa mojim roditeljima. Sad, sticaj nekih drugih zivotnih okolnosti je sve to izvitoperio u neke druge vode ali htela sam da kažem da u mojoj porodici niko nije imalo moju nadarenost niti je istu primetio. Samo sam im bila malo cudnija od brata :)Moj mladji sin za sada ima identicne razvojne faze istog talenta kao i ja, i ako se sve bude i dalje razvijalo u tom smeru, imace sreće da ja kao roditelj to prepoznam i da od mene dobije ne samo podrsku već i pomoć u razvoju istog, ukoliko on to bude zeleo, naravno.

Što se Noleta tiče, i njega je otkrio profesionalac - Jelena Gencic.Kroz njenu akadamiju tada i sada prošla su mnoga deca, sklona tenisu ili bas talentovana za isti ali ona je Noletovim roditeljima rekla da je dete nadareno i da treba raditi sa njim na profesionalnom nivou. Njegova je svakako bila velika prednost sto su mu roditelji sportisti pa su njihove ambicije i iskustva doprineli tome da se razvoj njegovog talenta pravilno usmeri i ubrzano razvija. Inače, mislim da je uspesan sportista pre svega spoj dobre fizicke predispozicije i dobrog trenera a da je u sportu talenat najmanje bitan. Sa druge strane, u slikarstvu, knjizevnosti i muzici rad čini mnogo ali je talenat osnov bez koga se ne može postici ništa vanserijsko.

Isto tako,mislim da je sport bitan za svako dete i da se njime treba baviti pre svega rekreativno radi pravilnog razvoja. U sportu su česta lutanja i odustajanja ali to nije ni bitno, bitno je da je dete aktivno i sklonjeno sa ulice, kako se to kod nas popularno kaže.

Naravno, ovo je samo moje SKROMNO mišljenje :)

Mi smo probali svasta sa starijih dvoje, sad evo sa ovim malim smo opet na raskrsnici, ima 4.5 godine.
Ovdje nešto potenciraju kroz skolu, zavisi od skole do skole s kim su povezani, uglavnom je u pitanju plivanje, sport, po neki instrument, ples itd.
Djeca idu na probne casove pa ako im se svidi, možeš da nastavis privatno. A ima dosta toga sa strane sto možeš i sam da potrazis, raznoraznih skola i casova ima za sve sto ti srce pozeli.
Kao sto rekoh, starije dvoje su svasta probali, najstarije dijete je bilo fino zaglavilo u sportu, uz dosta našeg žrtvovanja, finansijski, vremenski, a bogami i psihicki. Talenat je dijelom bio tu, ali ona mentalna snaga sto smo npr. mogli vidjeti kod tenisera sto guraju u vrh, jednostavno nije bila tu. Dzaba je bilo i naše guranje i podrska kad je on sam sebi rekao da vise neće dalje i to je bilo to. Sad poslije par godina nakon odustanja možda se i kaje, ali drugi su ciljevi na vidiku, faks, vozacka, itd.
Slazem se sa Blondikinom filozofijom u zadnjem pasosem. S njom se najviše MM vodio. ;) Bitno je da je dijete aktivno s necim korisnim i da ne odluta na krivi put, sto i nije, odrastao je u pravog covjeka. :)
A ovo malo, vidjecemo šta ćemo, voli fino da crta, pa ako pokaze još koji talenat u skoli ili interesovanje za instrument, probacemo sve. A od sporta, šta bude htjela, zasad govori da voli tenis, ali nikad se ne zna, naucili smo sa starijim da im se mišljenja vrlo brzo mjenjaju.

odgledala sam jedan klip sa noletom od 6god koji udara li udara lopticu celo popodne na kopu.
cik da neko drugo dete bez prestanka tako udara lopticu reketom u tom uzrastu.
svako prosecno dete bi posle nekog vremena odustalo, gundjalo, kukalo šta god. znam sigurno da ova moja zenska bi.

talenat sam po sebi, možda ne možemo da prepoznamo, ali ta upornost kada je dete prosto rođeno za nešto ne može da se ne primeti.
i tu, po meni, negde lezi taj put ka prepoznavanju/otkrivanju talenta ako postoji - za početak prepoznavati decije sklonosti.
jer da bi talenat u odredjenom uzrastu mogao da da svoj pun potencijal, po meni, najvaznija je detetova posvecenost.
koja naravno da će s vremena na vreme da jenjava, ali koja bi trebala da prilično preovladjuje u odnosu na minus faze.

moj trogodisnjak je u stanju satima da radi dve stvari - da slaze slagalice i da baca loptu u 'kos' (daj šta das, od serpe, kante do minijaturnog kosa). zabavi se i drugim stvarima, al ove dve su potpuni favorit već duzi period.
na kosarku nećemo moći da ga upisemo pre.. čini mi se da je donja granica 7-8g. do tad ćemo ga možda dati na plivanje, nisam sigurna još, u svakom slučaju čini mi se da nikakvih akcija neće biti pre 4g

mislim da detetu treba omogućiti da proba sve sto želi, ukoliko ima mogućnosti.

moja cera ide na balet, i zahvaljujuci baletu ispravismo ravne tabane. niko ne ocekuje od nje da bude balerina, dok god uziva ja ću je voditi.

Upisala sam je i u decji kulturni centar u likovni atelje, a za iste pare jednom nedeljno ide i u primenjeni studio (tamo to tako funkcionise), muzicka radionica joj se nije dopala, dopada joj se slikanje. Od kad ide na slikanje, dete mi je postalo „bolje”. uziva i raduje se casu. videcemo dkle će je drzati. gluma joj se isto tako ne svidja. ajkido joj nije po volji.

U Decjem kulturnom centru u Takovskoj imate mogućnost da dete besplatno proba sve aktivnosti i ako se negde prepozna onda ga upisete,a jeftinije je nego kod privatnika.

Mislim da je najgora stvar odrastanje uz Ultru, Minimaks...,a sa 5, 6 godina se lako pretvore u male foteljice hipnotisane tv-om.

Sto vise akcije, trcanja, loptanja, slagalica, bojica, violinica..., bitnio je zbog razvoja licnosti, a genijalnost je nešto drugo :)

„mi se sa svojom djecom ne družimo, nego ih samo opslužujemo na njihovom putu prema uspjehu.”

Nedavno kada je bila, čini mi se da je bas moja u pitanju, tema o skoli, ako me secanje ne vara, samo smo ti i ja, majkakg, napisale da ne radimo sa decom u smislu da temeljito radimo domaće zadatke sa njima, preslisavamo, upinjemo se itd. Mada, ovo moje odobravanje tvog mišljenja iz teme u temu bi se na kraju moglo shvatiti i kao neko slepo obozavanje ili dodvoravanje:) Htedoh reci, kao i tada, da bih se u mnogocemu mogla sloziti sa potpisnikom clanka koji si postirala i ciji sam deo citirala. Naime, mišljenja sam da se potpuno izgubila ta nit koja razdvaja skolovanje deteta i jurcanje za nekim uspehom i to odmah vanserijskim. Zato sam i pitala da li brkamo pojmove kada pricamo na ovoj temi, koju od srca pozdravljam i mislim da je bas dobro postavljena i dobro se razvija, za sada.

Svi mi imamo neke sklonosti, apsolutno je tačno ali je pitanje šta je od toga talenat. Talenat odn. nadarenost je redak, ponekad se desi da u čitavoj generaciji djaka jedne skole bude samo jedan ili nijedan bas talentovan ucenik za nešto. Druga je stvar koliko je neko sklon nekim predmetima ili aktivnostima kao i da li ima, da se tako izrazim, logistiku koja ga podržava u smislu ambicioznosti roditelja i njihovih finansijskih mogućnosti. Isto tako, talenat uopste ne donosi znak jednakosti između njega i uspeha, čak stavise pre bih rekla da je upornost daleko bitnija i posvecenost, kao sto je to neko dobro rekao, od samog talenta.

Po meni, najtuznije je kada od sasvim normalnog prosecno deteta pokusavamo napraviti nešto sto to dete nije pa pišemo umesto njega domaći, jurcamo po skoli, kopamo rukama i nogama da bi bio sto bolji. Sasvim je drugo ako dete ima sklonost pa mu negde zapne i mi smo tu da ga usmerimo ili da mu čak i pomognemo ukoliko umemo. Ali da živimo zivot umesto njega time sto ćemo ga, pa mogla bih reci i forsirati preko njegovih granica ili htenja, po meni je to strasno.

Ukoliko dete ne želi niti jedan sport, pa ni to treba forsirati, može se pricekati godinu, dve a u međuvremenu ići na duge setnje, pentranje po parku i slično ili na porodicni izlet sa igranjem fudbala, odbojke. Ne mora ići u klub i pratiti pravila ako mu to ne odgovara. Isto je i sa bilo kojom drugom aktivnoscu.

Mislim da je ciljano biranje, evo da uzmem primer sporta, potpuno besmisleno. NPr. danas u Srbiji je tenis sigurno najpopularniji sport, bar među beogradskom decom. Zašto? Zato sto svi roditelji vide NOvaka i njegove milione i unapred trljaju ruke. A vrhunski sport, kao sto rece majkakg, u sustini znaci naporan i tezak zivot pun odricanja. Ne kažem da to ne prija toj deci, neko je prosto taj tip ili je tako vaspitan ali npr. nedavno sam slusala intervju Ane Ivanovic gde ona kaže da je zavrsila SAMO OSNOVNU SKOLU. Hej, ljudi, Ana je lepa, divna, recita, talentovana, vidi se da dete ima i intelektualni potencijal ali nema ni srednju skolu. Neko će reci, šta je briga, može da je kupi. Ili još gore, zavrsice je kad zavrsi sa karijerom. Pa ne znam koliko je to u redu. Ili npr. nasa manekenka, Ivana Stankovic, nekada prilično uspesan model, ni ona nije zavrsila srednju skolu. Opet će neko reci, ok, napisala je knjigu o svom zivotu, vodi neki show na tv-u. Ne znam, ja to ne bih zelela svojoj deci.

Blondi, ovde su klanovi u modi :) pa što i mi da nemamo jedan, 'de ćemo uvek mimo sveta? :)
Šalim se, naravno, ali ja sam razmišljala i o tom segmentu obrazovanja, al' rekoh da ne pišem, preterano je. A mislim isto: pobedi na turniru, a ne sastavlja prostoproširenu...
Mi u bliskoj familiji imamo primer devojke, igrala je za juniorsku reprezentaciju u košarci, i kad je upisala fakultet, shvatila je da joj je važnije obrazovanje, a da fakultet i vrhunski sport ne idu zajedno. Bar ne ozbiljan državni fakultet. I posle godina rada, truda, odricanja, putovanja, nemanja mladosti kao svi vršnjaci, odustala je od košarke. Ali, ima diplomu, i koliko-toliko siguran posao i posle 30-te.

moguće da sam pogresila, oceania, ali na pitanje voditeljke u koju je skolu isla, ona je odgovorila da je zavrsila osnovnu skolu. Nije pominjala naziv skole, ni osnovne, ni srednje ni fakulteta. Ja sam po tome zakljucila da je zavrsila samo osnovnu skolu ali eto, moguće je da sam pogresno intepretirala njenu izjavu.

Evo, da se ispravim, Severina i Vesna Zmijanac su zavrsile samo osnovnu skolu, to je već vise puta objavljeno :) Za 2/3 Srbije Severina je postigla veci uspeh od Ane u svom zivotu pa eto neka se i ona nadje u primerima ovde iznesenim :)

Meni je, konkretno, Ana vrlo simpaticna i, opet kažem, devojka je pametna i elokventna pa sam se zato i cudila ali sam zapravo htela da poentiram da mnogi vrhunski sportisti nisu zavrsili nikakvu skolu jer je to vrlo teško uskladiti sa privatnim zivotom. E sad, fakultet nema ni Bill Gates, nije ga imao ni Jobs pa ih to nije sprečilo da budu uspesni ljudi.

Možda sam uzela pogresan primer, htela sam samo da kažem da bih ja lično vise volela da moj sin bude obrazovan i posten covek nego vrhunski sportista koji dozivi nervni slom u 23-oj godini pred važnu utakmicu. Naravno, ovo ne mogu da biram i ko zna šta će mi zivot doneti, samo sam htela da iznesem moje prioritete što se tiče podizanja dece :)

Pobeze mi post. Cerka mi je dunster za kompjutere, matematiku, još ne zna da procita ni reč sa 3 slova (sin je citao cirilicu , latinicu, srpski i engleski bez greške sa 4.5 godina, NIKO ga nije ucio).
Ona je dete puno energije , veselo, bucno i sl,i kao takvo kandidat za ples i gimnastiku. Voli da pliva, ali ništa od ovih sposobnosti nije „talenat”.
Uopste mi neće pasti teško ako ona nema neki poseban talenat, već je kao njena mama , prosecna ali solidna u mnogo cemu:)))

duznost zove pa evo me ..
http://scienceblogs.com/startswithabang/upload/2011/09/weekend_diversion_fighting_on/duty_calls.png
:))

Blondie, is ovoga sto si rekla mislim da je Ana neki bukvalista.. pa na pitanje u koju ste skolu isli , ona rekla „majka jugovic” i to je sve.:) Jer ucila je srednju i faks onako vanredno (mislim da se tako kaže) ali nije isla.

Evo clanak gde piše o tome sa faksom, (negde sredina clanka) i zapravo studirala neki biznis mngmt u Beogradu. Ja sam je gledala na fr tv u jednom intervjuu i tamo je pricala o studijama koje je do sada mislim zavrsila..
http://www.independent.co.uk/sport/tennis/ivanovic-grows-into-role-of-australias-adopted-daughter-773713.ht...

Zatim , kad vidim ove skolovane, neki su tako plitki i ograniceni bez osnovne neke kulture i još, sto je i najgore, u svojoj profesiji prave takve greške,lapsuse da je to takva sramota i bruka i još ih ne tangira,nego srećno veslaju dalje; pitam se, šta je zapravo akademsko znanje? u stvari uopste nije nikakav bonus jer možeš i dalje da si glup i pravis (profesionalno)gluposti a ni ovako na drugim poljima ne znači da posedujes znanje.
Pa tako za mene jedna Severina je možda veci intelekt i neko ko ima dobro rasudjivanje i opstu kulturu dok neka tamo sa faksom i titulom je truba trubarevic. :D
U principu mislim da najvaznije je to da se kod deteta razvije neka radoznalost, da postoji zdravo druzenje između roditelja i deteta kad postane teen..jer tada mogu se otvarati razne teme,
diskutirati i dete ili imace to „nešto” u sebi ili ne. A i jedno i drugo je u redu , mi kao roditelji ionako smo tu da ih sklonimo od gluposti, zastitimo sve ostalo je priroda šta li..:)

Ovo sto je dragocena ispircala, to se bas meni desilo, imala sam oko 6 godina, zelja mi je bila da nacuim gitaru i klavir da sviram, otac me odveo, nastavnica me je terala da pevam, neuspesno, nemam sluha, koje je to razocarenje bilo za mene, još uvek pamtim taj dan.
Dosao je 5. razred, nastavnica iz muzicke skole, presla je u moju osnovnu skolu, mustrala nas sve 4 godine da sviramo, teglili smo instrumente, bila je odusevljena kako mi je sviranje fenomenalno islo, sluha imam, da pevam ne znam. Terala me je da upisem flautu, jer sam za ostale instrumente zakasnila, nije bilo sanse. Sluh sam iskoristila za folklor i ples.
Poenta moje price, nije da bih ja postala drugi Rahmanjinov, nego sto mi nije data sansa, talenat nije bas lako prepoznati, naročito ukoliko su neke vestine u pitanju.

Kad ste već kod talenata i aktivnosti, da li neko zna da li postoji neka plesna skolica za decu mladju od 3 godine, konkretno na N. Beogradu? Googlala sam, nisam uspela da nađemništa a neki sajtovi su updatovani zadnji put 2002 godine...

Ja zaista ne bih da razbijam ambicije i nade, ali iz dosadašnjeg iskustva znam da ono što deca pokazuju u 2,3,4.. godine, kasnije može da nestane, da se promeni, da mali smotanci postanu vrhunski sportisti, male čigre pesnici, sanjalice naučnici.
Mislim da je rano detinjstvo period za savladavanje veština, vežbanje osnovnih stvari, ispitivanje različitosti... i da se tek mnogo kasnije pokažu pravi talenti i prave sklonosti.
Viđam i ja decu za koju roditelji misle da su vunderkindi, umeju da čitaju sa, ne znam, 5 godina, ili znaju sve zastave svih zemalja sveta, a ne umeju da vežu pertle, obrišu guzu, nos... Takođe, vidjala sam preambiciozne roditelje, čija očekivanja su ugušila ono što je od prirode detetu dato. I to mi je bilo jako tužno. Jednom sam bila na utakmici malih klinaca, 6 godina: neka deca su pikala loptu, a neka su, u ful opremi, bili profesionalci. Te „profesionalce” je pratila horda rodbine, koja je totalno nekritično gledala utakmicu: psovali su trenera, sudiju, kovali u zvezde svoju zvezdu... joj, što mi bilo neprijatno, u tudje ime.

Recimo,ovde u ovoj diskusiji ima puno neotkrivenih talenta ;))

Mene je iznenadilo ovo sto Preshus kaže o skoli, i u mojoj generaciji /skoli je tako bilo ali na 700km od rajvose, uciteljica poziva decu i kao ajde pevaj.. sto je zaista glupo i mislila sam da u drugim republikama ,skolama sigurno to ne rade..:))

Ja sam recimo operisana od sviranja, ali zato znam da pjevam. Čujem pjesmu jednom i odmah je „skinem”. Kod nas, kad god sam odgovarala iz muzickog, svirala sam „Razgranala grana jorgovana”. :) I sad znam note kako idu

MI SOL FA MI RE
SOL FA MI RE DO RE MI

MI SOL FA MI RE
SOL FA MI RE DO DO

DO RE MI MI
DO RE MI
SOL FA MI RE DO RE MI
DO RE MI MI
DO RE MI
SOL FA MI RE DO DO

:))

nije mi jasan tvoj komentar Pusta. operisana od sviranja a znaš da sviras???

znam i ja :)

mi re mi fa mi re mi re re re re

pod onom pod onom gorom zelenom:))

a moja mama je znala da ja volim klavir a isla je u isti frizeraj s nastavinicom.jednomjoj rekla da me pusti da sviram kad god može..i tako i ja naucih tu pjesmicu i još neke..

svaki na planeti zhivushci chovek je talentovan za neshto.
nepotisnute skolonosti chine da dete samo „grabi” taj neki medijum pre no sto dodje da o istom razmishlja.

roditelji i nastavnici su cheshce ti koji LOSHE utichu na decu nego dobro, dobra vecina njih ima nedovoljno znanje a i nastupa se sa aspekta lichnih kompleksa/kompenzacija.

jedno je sigurno , ujedno i jedini savet koji smem slobodno da dam bilo kome:

- vashe obracanje detetu neka se NIKADA ne svede(kao komentar na njegovu akciju, rad, bilo u kojem medijumu...)na izjavu tipa: „Da, ALI...”, već:

„Da, I ...”
Znachi, uvek AKCEPTIRANJE njegovog stava i njegovog postignuca, ma kakvo i koliko da je ono i nezhno, veoma blago dalje, inspiracija za dalji rad, bez vashe lichne zhelje za iskazivanjem, bez vas ili okoline kao nekog kome bi trebalo da se svidi.
ni vi niti bilo ko drugi tu nije bitan niti ocena bilo koga već iskljucivo vashe dete i njegova ideja, treba ostaviti mesta za razvijanje jednog takvog odnosa dok ne dodje chas kada ćete ga prepustiti iskusnom treneru za oblast u kojoj je talentovan.

jer, nisu bitni rezultati sada i odmah, decu je opasno dresirati, jer dok postizhu vidne rezultate postignute dresurom, na drugoj strani mnogo gube, a cilj je ne samo usmeriti dete ka rezultatima već sachuvati mu i zdravlje , da mu jednog dana ne budu zaludu „rezultati”.

Deca su već doshla na zemlju talentovana, uglavnom zdrava i njima nashe bolesti ne trebaju. mnogi roditelji im toliko mnogo daju da im istovremeno, josh i vishe uzimaju.
Deca trazhe u prvom redu bazicno od nas, a to su blizina, pazhnja, akceptiranje, razumevanje i ljubav. Kada detetu sve to priushtimo tek onda mozhemo ispunjavati njegove dalje zahteve na putu do zdravog deteta razvijenih sposobnosti , nesputanog u svom izrazhavanju.

Vreme je veoma bitan faktor i neke stvari prepustite vremenu. Jednako kao i svi mi, kao svaki zdrav chovek, i dete treba vreme.

Deca su najnezhnije neshto sa chim se suochavamo ali ona istovremeno od nas ochekuju jasnu strukturu, chak kada to i ne izrazhavaju. Jasno određena struktura ne podrazumeva strogocu, pre doslednost. Slushajte shta vam dete poruchuje i ponashajte se shodno tome i sve će biti bolje no shto zamisliti mozhete.

Srećno!

O boze...

Evo da se i ja javim kao neki „strucnjak” za muzicko.. Iako deca mogu da se upisu u muzicke vrtice, zabavista ili pripremne razrede već sa 5-6 godina, gornja granica za upis u muzicku skolu je 3 razred osnovne. Tu nastaje problem. Uciteljice od kojih tek poneka ima sluh, a još manje njih zna da ljudski svira neki instrument u 99% slučajeva nisu kompetentne da procene da li neko dete ima talenat za muziku ili nema. Sve ostaje na roditeljima, i pukoj slučajnosti.. Nekada su imali nastavnike muzike od 3 razreda, ali su zbog stednje i to ukinuli, mada je i to bilo prekasno.. Kod nas je sitaucija takva da se u muzicke skole upisuju deca koje je neko iz porodice uzeo za rucicu i odveo. Sistematkog pracenja i provere nema (cast izuzecima ako takvi uopste postoje). Na zalost, što se muzike tiče, situacija nije ni malo ruzicasta. Da bi to licilo na nešto, neophodno je uvesti strucnu nastavu muzicke kulture od 1 razreda osnovne tako da skolovani profesor ima 2 godine na raspolaganju da proceni i uputi decu koja zaista jesu talentovana. Muzicke skole bi isto tako mogle da malo sidju sa Parnasa i da prosetaju po skolama u tom najmladjem uzrastu i da naprave neku selekciju kako bi roditeljima dali blagovremene procene i preporuke. Onda ne bi muzicke skole bile prepune polutalentovanih i netalentovanih djaka (jer i ti nastavnici moraju da napune svoj fond pa često primaju i koga treba i koga ne treba), a masa mnogo talentovanijih nikada ne bude otkrivena u usmerena u tom pravcu, već im njihova sposobnost ostaje kao nešto sto će im znaciti eventualno na nekim proslava, da zapevaju.. Kako to da promenimo?