E cao. Zaomi je da se razbolela. Možeš pored vitamina c da joj uvedes I vitamin d. Pogledaj da li malenoj smes da dajes ehinaceu, mojoj devojcici, dosta starijoj, super pomaze za izgradjivanje imuniteta.

Znam kako je, mi smo prošli kroz isto prošle godine. Nasa je svake druge nedelje bila bolesna, ali nije svaki put imala temperature, prolive, povracanje i sl. Cesto je samo nosic curio, ali se opet racuna kao prehlada pogotovo kad su oni nikakvi (a i mi s njima). Losije spavanje, jelo, to je sve tako na početku, posle pola godine sve će biti super. Bar imate baku ako bude morala biti kuci. Policy u nasem vrticu je bio da ne primaju djecu s temperaturom (ni malom), koji imaju proliv ili povracaju, ostalo je ok i tako smo se i mi ponasali. Znaci isla je u vrtic kad je malo prehladjena.
I nasa kao Teina, sad 3 god, samo jednom se bila razbolila ove godine, al to je bilo posle našeg godisnjeg, a ne zbog vrtica.
Sretno! Blago vama da vam cerka tako dobro prihvata vrtic...

propolis kapi, vitamin d, cijedjeni sokovi (jabuka i mrkva napr)

moj sin ima dvije i po god, i ja mu ponekad stavim malu kasicicu meda u oatmil kasicu, ili med sa malo limuna na kasicu ujutro

mada i pored svega toga nosic procuri:(

Potpuno te razumijem - to je uzas kad se krene u vrtic. Spremi se na prvu godinu dok ne stekne imunitet.

Moji su krenuli zajedno u vrtic, stariji imao 3 a mladji 1 godinu. Ja tek pocela da radim a muž je već bio 2 godine u toj njegoovj firmi. Uvijek smo se „svadjali” oko toga ko će da odsustvuje sa posla. On nikad nije htio da izostane sa posla i uvijek mi je govorio „sama si tražila da radis - sad se snadji”.
Možda je jedan put on ostao kuci, a ja sam rizikovala svoj posao...ali nekako sam se slihtala sefici koja je i sama majka dvoje djece i radila i moje i njeno i dokazivala se samo da bi mi progledala kroz prste. Bas sam se grozno osjecala, ali nije bilo nacina. Molila sam Boga da se razbole petkom...pa da nekako izguram taj dan na poslu i malo ranije izadjem, a onda trk kod privatnog doktora da odmah ukljuci antibiotike i da preguramo vikend...

šta da ti pricam - živi uzas. Samo kad se sjetim. Nismo mogli da sastavimo 15 dana da smo zdravi. Kad je bas bilo kriticno i kad su zaradili neki jači virus (ono tipa bronhitis od 5-6 dana trajanja) onda mi je 3 puta uletila svekrva koja je zivjela 170 km od nas.

Ja sam se provlacila tako po „jedan dan”...recimo petak ili ponedeljak. Ali imali smo radno vrijeme do 16h i vikendi slobodni, pa sam se ja nekad nudila da ostanem do 17h ili da odradim subotu, samo da bih se osigurala kad naleti „sledeći virus”.

Ali eto...izgurala sam 2 godine tako, ne znam ni ja kako. Sad sam opet domaćica i nemam tih muka :-) Jedina briga mi je da ne presolim boraniju :-)

Srećno !

I kod nas ista stvar. Nas sin je posao u jaslice već sa 9 mjeseci i cijeli decembar je bolovao...bukvalno nakon 2 dana u svojoj grupi. Dodje to i prođe...a evo već 3 sedmice još nismo ništa zaradili, sto je uspjeh :))).
Kažu da je ta prva godina u instituciji najgora, a onda postanu otporni.
djevojcica od prijateljice nije uopste isla u vrtic i sve to je krenulo tek kad je krenula u skolu i mnogo teze je sve podnijela ...eto bar malo utjehe. Želim ti vecras otcepljen nosic i prespavanu noć.

Dajanara, sve zavisi od deteta do deteta, neko taj „imunitet” iz obdanista stekne jako brzo, a ima dece koja su bolesljiva sve do skole. Moj stariji sin je odmah to „prelomio” i retko kad je bio bolesta ali npr. mladji uvek poklekne pred nekim jačim virusom /obično stomacnim/. Iz iskustva većeg deteta, mogu samo da kažem da joj cinis ipak uslugu tim prehladama i svim sitnim bolestima koje će je snaci u obdanistu jer će onda biti spremna i jača za skolu. Deca mog brata nisu isla u kolektiv pa su ih sve te bolesti docekale u prvim razredima osnovne skole, stalno su bili prehladjeni, bolesni, pa onda izostajanje povlaci sa sobom nagomilavanje gradiva itd.

„Kljucni” meseci za bolesti u obdanistu su januar i jun, ako smem da ovako preciziram. U januaru svi dodju oslabljenog imuniteta, roditelji brzinski nadoknadjuju neke odmore i raspuste pa salju polu-bolesnu decu u skolu i onda se to ceo januar vrti u krug, stalno je neko bolestan, neko dolazi sa gripom i to zna da bude bas naporan period. Isto tako, januar je kao rezervisan za varicele.

U junu ista pesma, valjda opet pred odmore i kad stignu oni dani kad ne znaš kako da obuces dete i tu obično se zalomi i stomacni virus. Meni je trebalo malo vise da to ukapiram ali, na svu sreću, imam taj komoditet da mogu decu da uzmem iz obdanista kad god hoću pa ih nikada ni ne saljem u januaru. Leti isto pauziramo bar dva meseca kad su kod nas tropske vrucine.

Osim već pomenutog podizanja imuniteta, jedino ti preostaje da se pomiris sa time, to je naprosto proces odrastanja. Svakim mesecom će biti jača i otpornija i biće manje problema.

Ne verujem da se razbolela zbog vrtića. Jedan dan je prekratko vreme da bi se razbolela.
Normalno je da deca u tom uzrastu i ovom godišnjem dobu ponekad budu i bolesna. I moja ćerka je krenula u vrtić u sličnom uzrastu (imala je 27 meseci), ali nije bila bolešljivija nego prethodne godine u isto doba. Naša dr je rekla da je normalno da deca u tom uzrastu budu bolesna 10 puta godišnje - sa ili bez vrtića.
Starija je u uzrastu od 1-3 godine gotovo uvek imala nosić koji curi. Mladja ne. A u isto vreme su krenule u vrtić, tako da nema definisanog pravila - svako dete je za sebe, i svaki se organizam bori na svoj način.
I deca koja ne idu u vrtić se razboljevaju, a to što do sad nije bila bolešljiva, pa, mogu da citiram pedijatricu svoje starije ćerke, koja je na moju konstaticiju da „do sad nije bila bolesna”, rekla da se time treba hvaliti kad bude imala 100 godina, a ne 1. Tad sam na nju bila besna, a sada shvatam koliko važan savet mi je dala.

Moj sin je krenuo u vrtic sa 18 meseci. Do tada sam ja bila sa njim a on je za to vreme bio bolestan samo jednom. Odkako je krenuo u vrtic, znaci sad već ide skoro 6 meseci, on je bio bolestan 20 puta najmanje, sigurno jednom nedeljno. Obavezno me zovu ili petkom ili ponedeljkom da om ima temperaturu. Kako se znalazimo sa poslom, pa po zakonu ja i muž imamo nekih 20ak dana za bolesno dete, ali tih 20ak dana jako brzo prođe. Ja na svu sreću imam posao sa kog mogu da odem i ranije, i da ne dodjem, pa uz divnog sefa to malo koristim. Menjamo se i snalazimo ja i mm kako god znamo i umemo.