Ti godisnji odmori i praznici bas umeju da poremete dete. Mi smo prošle godine odnosno letos, već pred kraj sinovljeve treće godine, bili u Sarajevu dva meseca i kada smo se vratili, meni se cinilo kao da sam rodila novo dete i da krecem ispočetka. Opet problem sa prilagodjavanjem u obdanistu, kuci mu ništa nije bilo po volji,samo je nešto kenjkavio, isto tako odjednom ne može bez mene ni pola sata itd. Sad, par meseci kasnije, sve se polako vraca u normalu, verovatno zato što se „uhodao” u zivot kod kuce, na svoj mir, dnevni raspored itd.

Mislim da tvoja devojcica pocinje da razume da svet funkcionise odvojeno za tebe i odvojeno za nju i da je to što je brine i zato se plasi odvajanja od tebe. Isto tako, oni ne mogu da razumeju razliku između mama odlazi na pola sata i mama odlazi na ko zna koliko ili zauvek, samo sto neka deca tome ne pridaju paznju a neka se udubljuju u to kada će mama doći, koliko ostaje itd. O tome sam bas citala nedavno. Tu negde oko treće godine oni pocinju da shvataju da nisu vezani fizicki sa mamom, da je mama biće za sebe i možda joj je to nerazumljivo trenutno.

Isto tako, beba zahteva puno paznje i iz njene perpsektive sigurno izgleda kao da si stalno sa bebom a manje sa njom, bez obzira sto možda vise paznje posvecujes njoj. Još je mala da bi sela i realno sagledala kako izgleda situacija u kuci, da je i ona centar paznje takođe itd. Za nju je beba svakako bila velika promena a sada kada ste vise okrenuti kuci zbog vremenskih prilika, verovatno sada vise i primecuje da beba postoji. Uostalom, beba kada se rodi samo spava i jede, sada i beba zahteva da se radi sa njom, sto sigurno primecuje.

Jedino sto mogu da kažem je - proćiće. NIje nikakva uteha ali prosto to je tako, svi moraju proćikroz neku fazu odrastanja, razumeti,shvatiti. Mislim da super radis sto imate vase vreme, samo vas dve i da si na pravom putu i da će stvari brzo leci „na svoje”.

Nisam te utesila ali eto...nisi sama, svima nam se to desavalo.

I kod nas je slično. Izašli smo iz dnevne rutine kada je dobila boginje i morala da bude u kući. Onda smo svi bili oko nje 24h, i sve se poremetilo. Izbacila je dnevno spavanje, ali sada ne spava uopšte. Jedva je ubacimo u krevet kasno noću, a ona nikada nije spavala posle 20.30. I sve joj smeta, nervozna je, ima nastupe besa, sve mora da bude po njenom. Kazna (time out) pomogne, ali na kratko. I ja se nadam da će proći, i da će povratkom u dnevnu rutinu sve postati kao pre.

Moja cerka (2.5 godine) s vremena na vreme upada u bas takvu fazu koju Majkakg opisuje: sve joj smeta, nervozna je, ima nastupe besa, sve mora da bude po njenom.
Time out nekad pomogne, međutim...Desava se da kada izadje iz time-outa, ona trazi od mene da joj se JA njoj izvinim jer sam je poslala u time out. Ja nisam mogla da verujem:))

heheheh, ljubi maleckog:)))

Moj se dere u cosku, kao da ga deru, vece kaznje za njega nema

Skoljka i mi smo kroz to prošli. Sada imamo 4 i kao bolje je.
Isli smo na Karibe negde u to vreme ,3 god i to mi je u zivotu do sada bio najgori odmor !Nocna mora. Ništa nije htela da radi, sve je bilo trauma, nije htela da se kupa ,nije htela da jede /pije, ništa je nije uveseljavalo ili odusevilo, a bili smo u samom raju. Poludela sam skroz. Uzas.
A bili smo isto na karibe kad je imala jedva 2 i to je bio super odmor ,nikakvih problema. Međutim 2.5-3.5 ću zapamtiti.
Mene je zao nje, naplakala se sita, i sama bi sebi dane upropastila ,bez icije pomoći. A sada to je jedna mirna devojcica, nezna, i sve je odusevljava i veseli,milina je za okolinu. Ne znam šta da ti kažem, i sama sam zbunjena, kod sina nije bilo takvih oscilacija.
Jedino sto mi sada ide na zivce je sto s vremena na vreme krene da place ili cmizdri(bez suza!), a neće da kaže šta je muci! Tek kad vidi da niko ne trza, udostoji nas sa nekim prohtevom i obično je to nešto sto zna da ne može da dobije nikako ( 9 sati je nocu, a trazi da idemo da kupimo neku glupost i sl). Igranka bez prestanka:)

moj sin će za par meseci tri godine...i u fazi je kada se borimo oko toga ko je glavni :-).sve pocinje i zavrsava se sa „neću” iako u međuvremenu hoće, evo nekoliko dana smo zajedno ne ide u vrtic ja na posao pa za praznike lomimo koplja na sve strane.bitno je pametno izabrati bitke koje ćemo voditi i u kojim ćemo pobediti ne treba to sve pretvoriti u opsti rat.kod mog sina pocinje polako faza kada shvata da postoje i ucene tipa„ako mi ne das,kupis ako nećeš da pricas sa mnom ja ću to i to da uradim...”takođe shvata da je centar mog sveta i pokusava da ispita granice dokle može da ide u tom smislu trudeci se da sva moja paznja bude uvek i u svakom trenutku usmerena na njega i ukoliko imam nešto da obavim on se potrudi da skrene paznju na mene nekim nestaslukom ako ne zna šta će drugo na kraju se upiski i zna da ćemo se presvlaciti i ja ću ostaviti to što radim,prekinuti telefonski razgovor ...ono pri cemu ja i dalje cvrsto stojim je to da previse ljubavi ne može upropastiti dete a ono sto sada pokusavamo oboje da naucimo je kako ja da ga kaznim a on tu kaznu da izdrzi.za sada smo u tome neuspesni ali trudicemo se i dalje ;-)jedno je sigurno-posle ovih nekoliko dana biću mnogo uvidjavnija prema njegovim vaspitacicama i cesce ću se setiti da im kupim po nešto idnesem kafu ili bombonjeru mnogo cesce nego pre jer,ukrocivanje lavica kakav je moj sin je mnooogo tezxa i iscrpljujuci posao :-)))mada,moram primetiti da je sa drugim osobama koje ga cuvajku kao sto su moji roditelji ,mnogo bolji poslusniji i vedriji sa mnogo manje tantruma bacanja po podu i histerisanja.