Sa jedne strane deca cuju i vide i ono sto im niko ne objašnjava pa je neminovno da imaju pitanja, a sa druge mislim da tako malu decu uvoditi u pricu (ono-real life, 3D, full on) za vreme kada se desava sasvim nepotrebno opterecivanje. Opterecivanje RODITELJA jer sada kada vam je preko potreban odmor i da se vas dvoje povratite od svega - vi imate samo još dodatni problem a to je izlazenje na kraj sa decijim prihvatanjem gubitka bliske osobe.

Nemoj pogresno da me shvatis, za vasu situaciju uradili ste onako kako ste najbolje umeli. Ali za neke koji se možda budu nasli u sličnoj situaciji mislim da je zaista bespotrebno deci ista objašnjavati za vreme dok drama traje. Ne vidim veliku razliku između toga da starije dete umesto sa 4 o smrti tetke sazna na detaljniji način primeren njenim godinama kada bude 5 ili 6 godina stara. Tada bi i roditeljima lakse bilo dolazenje u krevet itd.

Deca se inače bas u tim godinama znaju plasiti smrti i plase se za svoje roditelje.

E sad kako je tako je. Ja sam dolaske u nas krevet uvek tolerisala jer je dete uznemireno kada hoće u nas krevet. Ja bih objasnila da svako ima svoj krevet, itd, itd, i zašto i kako svako treba da spava u svom. Deca hoće da slusaju roditelje tako da će ona poslusati sem kada im je boravak kod mame i tate u krevetu neophodan. A ako je neophodan onda je to otprilike to, zar ne?

Ja bih uvek rekla „ti znaš da svi spavamo u svom krevetu” bla bla bla. A onda bih rekla „ali ako hoćeš da dodjes kod nas evo može veceras a sutra spavaj u svom krevetu. Vazi?”. Sutradan ako opet trazi ponovilabihistu pricu. Svako ima svoj krevet bla bla bla. Ako hoćeš da dodjes kod nas evo može veceras ali sutradan ćeš spavati u svom krevetu.

Ako bi se stvar predugo ponavljala otisli bi u detetov krevet da pokusamo da zaspimo tamo („već nekoliko noćismo spavali kod nas ajde da spavamo kod tebe. Svako ima svoj krevet bla bla bla. Evo veceras će mama da spava kod tebe a sutra ćemo svako u svom krevetu. Vazi?”)

Ne mogu ti ja opisati šta rade tvoja deca, ti ćeš bolje da provalis da li se stvarno plase ili te rade. Te se stvari „sviraju na osecaj” ali to ti je otprilike princip.

Ne znam, nebih mogla da detetu zabranim dolazak u nas krevet samo zato što tako treba, ne vodeci racuna zbog čega je dete htelo da dodje u nas krevet.

zao mi je zbog muza i djece kalavesta :(((

mi imamo sličan problem...samo sto kod nas mali zna samo da je jedan nas dragi clan porodice bolestan...i on misli da nam dragu osobu boli grlo ne misli da je nešto ozbiljno...jeste da svi vide da je mama često neraspolozena i to posebno utice na tinejdzere...a oni znaju da će izgubiti dragu osobu reakcija je bila uzasna...sad ne pricamo pred njima puno niti ih vodim u posjete...jer najbolje je da zapamte osobu onakvu kakva je bila ranije...

kalavesta nisi sama...

što se tiče našeg namanjeg neće on htijeti spavati kod nas jer već sad spava ili kod brata ili kod sestre iako ima svoju sobu :)) jedino biće pitanje poslje ...a gdje je ???

to je period kroz koji verujem mnogi prolaze + trenutna situacija.ako su deca vezana ja ih ne bi razdvajala,nego bi tatu i macka prebacila u drugu sobu,citala im neku lepu knjigu pre spavanja i verujem da će proćimanje stresa pred njima i teske teme koje oni ne razumeju bi izbegavala pred njima.

blondi, stvarno nisam znala da si ostala udovica tako mlada :-( Mnogo mi je zao sto ti se to desilo. Uopste nisam kapirala zašto te par osoba prozivalo ovde zbog udaje po drugi put...sramota da vas bude, ne bilo vam vise ni na pameti a ne na jeziku takve prozivke !

Svaka ti cast da si se posle tako teskog gubitka trgla i stala na svoje noge. To samo može hrabra žena.