Hahahhahah, da, da :)

Još kad bi mogao da polozi vozacki za mene i neki mastercic, ma to bi bila ljubav za sva vremena :)

„Nekad srce pobjedi razum :)”

Šta da ti kažem, effi, tako i ja mislim...vise puta :)

„Jedino što ne mogu da razumem na ovom forumu je cemu potreba za pravopisnim ispravljanjem drugih ljudi, osim ako nije da nekog spustite ili da sebe uzdignete kako lepo i pravilno pišete Srpski jezik. ”

Eto, Serb, ja bih, primera radi, mogla da radim kao sinopticar, da pogadjam vremensku prognozu ili kao lotto devojka, da pogadjam unapred brojeve koji će biti izvuceni.

A sve to zato što sam odmah pogodila da ćeš ti i još nekoliko njih smrtno da se uvredite zbog ovog pominjanja pravopisa:)

Cesto se u ovakvim situacijama na diskusiji setim Draganesse - žena skolovana u inostranstvu a savrseno vlada srpskim jezikom. Talenat valjda, šta li je :)

ps. ne pišem, ne zna...sve razdvojeno, Serb, sve razdvojeno :)

Eto, Serb - postoje te dve grupe diskutanata. U jednoj su fine i uvredljive a u drugoj duhovite babe koje mlate po nekim biljkama po ceo dan :)

Ne znam sto tebe vredja ako te neko opomene zbog pravopisa, i sama kažeš da se nisi skolovala u nasem sistemu i da se samim time tvoj jezik nije ni razvijao dalje kao nama koji smo ovde zavrsili skolu i koji smo svakodnevno u kontaktu sa maternjim jezikom. Mene uopste ne bi uvredilo kada bi me ti ispravljala npr. u engleskom jeziku.

Inače, nisi nimalo bezazlena i umes dobro da „bocnes” na diskusijama ali ja se, primera radi, uvek pravim da to ne primecujem jer si toliko mladja i neiskusnija od mene da uopste ni ne želim da se,kao sto ti to kažeš, dokazujem nad tobom.

Evo ti upravo sadasnji primer. Mi smo se malo nasalile, ja sam ti skrenula paznju na jednu reč a ti si odmah krenula sa babom koja je trla lan i slično. I šta bih ja sada na to trebala, da razvijam teoriju o „mladima i glupima” da bih se dokazivala da nisam baba koja trne lan?:)))

Evo, ni ja neću otkriti „rupu na saksiji” ali ću citirati moju profesorku srpskohrvatskog jezika (Srpkinja po nacionalnosti, da se ne nađeteuvredjene ): „ Bez kompletnog opusa Ive Andrica, Mese Selimovica i Branka Miljkovica, sine moj, ne možeš krenuti u zivot.”

Ta njena recenica je sluzila za podsmeh u mojoj srednjoj skoli i generacijama se prepricavala kao najsmesnija „fora” te profesorke ali kada su krenule godine koje su pojeli turbofolkovci i kvazi pisci, ta recenica je postala gotovo prorocanska.

Iako je Afro karikirano iznela svoje mišljenje, moram da kažem da je u pravu. Citajuci Kurir, Svet, gledajuci „sapunice” na ruzicastoj televiziji sa prevodom koji ni sam prevodilac ne razume, slusajuci tekstove pesama u kojima se mesaju traktori i sile nebeske - jezik će ostati u zapecku. Srpski jezik, u danasnjim uslovima, jedino je moguće odrzati i, konacno, nadogradjivati citajuci.

Savremeni pisci našeg podneblja često upadaju u zamku dodvoravanja retkoj citalackoj publici tako da, ako zaista želite da „o jeziku rode da ti pojem”, onda se treba vracati srpskoj knjizevnoj klasici.

„Znakovi pored puta” (Andric) i „Tvrdjava” (Selimovic) - nisu teski ni opori za citanje, ne zahtevaju ni mnogo vremena ni preterano udubljivanje ali oplemenjuju onaj jezik u nama koji zaboravljamo.

Mislim da je Miodrag Pavic takođe mag našeg jezika iako ga lično ne volim ali ga rado preporucujem.

I, na kraju, znam da je ova preporuka zvucala smesno i da spada u domen „e jesi mi rekla” ali kada se svi presaberemo lako dolazimo do zakljucka da ovo cetvoricu smo olako preskakali od srednje skole na ovamo.

Evo jedna pesma Branka Miljkovica, kao light motiv za nasu malu diskusiju:

Ako kažemo

Ako kažemo
rekli smo što nismo hteli reći
Ako ćutimo nismo ništa rekli
ali smo mnogo prećutali.

Svaka reč znači ono
što znači njeno ćutanje.

U Hrvatskoj je bio zaista obavezna literatura jer je prvi moderni pisac na tom govornom podrucju /posleratni/. Uveo je u hrvatsku knjizevnost sa ovim romanom pojam „roman toka svesti”.
Vidi se da sam imala peticu, cistu kao suza :)

Mene su „Proljeca Ivana Galeba” odusevila u srednjoj skoli ali posle nisam ni jednom vise procitala taj roman, mada imam obicaj da se vracam delima koja me oduseve. Npr. „Dervis i smrt” sam procitala ravno 18 puta, udaram recke na knjizi. „Znakove pored puta” gotovo znam napamet, otme me se tu i tamo neki redak da ga preskocim :)

Ah...Crnjanski.

Mindjusice, imala sam profesorku zlata vrednu. Ono sto sam ponela sa njenih casova vrednije je od svih zivotnih lekcija zajedno.

Znam o cemu govoris :)
I ova je mene vodila po takmicenjima, gurala me, borila se za mene svim silama ali, na zalost, ostale smo razdvojene ratom, tako da sam ja ubrzo odustala od tog puta. Nebrojeno puta se setim njenih reci. Moj otac je povremeno vidja kada ode tamo, na ulici je sretne i još uvek nas dve gajimo posebna osecanja jedna prema drugoj. Zamisli, uvek pita:„ Da li još uvek cita?”:) Kao da se plasi da ću jednog dana čak i ja prestati da čitam knjige :)

Ne znam, po meni, ako postoji neki spomenik da ga covek može dobiti za zivota, ja mislim da je onda u redu najvecih onaj kada ostanes toliko dugo vremena u secanju svog djaka. Ima li većeg uspeha od toga?

Precious, ne gubi ti vreme na blondinku i TiM i BiP, godine prolaze ocas posla, nego odmah se bacis na Romanticni kutak, možda se nešto i zalomi:) Pravo zboris, ja sam se ubijala citajuci, a sada tek na pojedinim primerima vidim koje sam visine mogla doseci da nisam. Ma neslucene :)

Opa, Vagabundo, guglalo se malo :)

„o nacitanosti/nenacitanosti se vidi po sadrzaju i smislu komentara svakog diskutanta”

Ljana, pogodila si u srz.

S obzirom da se pojavila tzv. „Druga Ekipa” koju cine neinspirativni likovi sa svojim antalogijskim „uvredjena sam” komentarima, ja bih se od piramata sa ove teme odjavila uz sledeću melodiju :

http://www.youtube.com/watch?v=uHhGD-OjsPs

Vidimo se u africkoj Zemlji Safari...hm :)

Gala, ja sam mislila na ovu verziju ali dobro,mogu i Indexi :)

http://www.youtube.com/watch?v=5P9Bk-xrWZI

ps. Kindje ima svoj „živi” spomenik u Sarajevu. Skenderija se već nekoliko godina nosi ime Dvorana Mirza Delibasic.