Srećna sam sto nemamo takvu dilemu.

Lično meni nikad nije bilo razumljivo moranje dodatnih casova, šta rade onda ucitelji i nastavnici? To, po meni, dovodi u pitanje njihovu strucnost. Nastavnik sa visegodisnji iskustvom nije u stanju da obrazuje dete a nesvrseni studenti i penzioneri jesu. Ne pricam o spremanju prijemnih ili jezicima koje nemau u skoli.

Ja sam za dodatne casove u njegovom slučaju (pazi mene bas kao da se ja pitam:)jer je on imao 5 a sad ima 4.Plus što se taj francuski boduje kasnije, znaci nema test za upis u srednju.Bilo bi greota da zbog te 4 ima manje poena, a da umjesto njega uleti neki ucenik koji ima poen vise. E sad imala sam komsinicu koja je imala za 90 % predmeta nastavnike koji su dolazili kuci, to mi je već bzvz, može da koci 1 predmet ali ne može 5-6.E onda već nek ide u privatnu skolu i toliko.Ne može ni svako da bude fakultetski obrazovan neko mora biti i fizikalac.

Slazem se sa svirenom,ni ja ne vidim ništa loše u dodatnim casovima i pomoći detetu kod kuce.
Gradivo u O.S. u Srbiji je teško i opsirno i meni je nezamislivo da se detetu za vreme osmogodisnjeg skolovanje ponekad ne pomogne kuci i da ostaje prepusteno iskljucivo onome sto je naucilo u skoli!?

To nema veze sa strucnosti nastavnika,suvise je malo vremena ,a puno dece da bi se sve pojasnilo i iskristalisalo za jedan skolski cas,a i deca su razlicita nemaju iste sposobnosti,neki upijaju brze,nekima treba vremena...
zato i postoji rad kod kuce,utvrdjivanje gradiva i domaće zadace.

Razlika između četvorke i petice nije tolika da bih razmišljala o dodatnim časovima. Pre bih razgovarala sa profesorkom o tome na šta treba da obrati pažnju, koji deo mu lošije ide, i podstakla ga da na tome više radi. Poštovala bi i njegov stav, jer je već dovoljno veliki da ume da proceni koliko i šta može sam, a gde mu je potrebna pomoć.

A sad malo ja da se hvalim. Moja ćerka je 8. razred, ide u specifičnu školu, i biće vukovac na kraju osnovnog školovanja. Njeni domaći, njeno učenje, njene ocene i njeno znaje su samo njeni. Nikada sam njom nisam radila ni domaće, ni učila. U početku, kod učiteljice, među decom kojoj su mame pisale, a tate crtale, teže je bilo da se dokaže, ali je imala sve petice, i učiteljica je signalizirala (pošteno i ispravno, po meni) da ona ima talenat za matematiku, i da joj je potreban dodatni rad, kako bi se dalje razvijala. Učiteljica mi je rekla da ona nema vremena i prostora da sa njom posebno radi, a da je šteta da gubi vreme na obnavljanju jednostavnih zadataka, kada joj treba viši nivo znanja. Upisala sam je na dodatnu nastavu pri PMF-u, koju vode profesori fakulteta, i koja je besplatna. Posle toga je, u sedmom razredu, promenila školu, i ide u specijalizovano odeljenje, za talentovanu decu. Ni za prijemni, ni ikada posle toga nije uzimala dodatne časove, sama je vežbala. Na početku sedmog razreda je imala problem sa geometrijom, i ja sam probala da joj nađemprofesora, ali niko ko to radi nije hteo da se prihvati posla i rada sa nadarenim detetom. Onda je ona par puta vežbala sa drugaricom iz odeljenja i uspela sama da savlada i geometriju.
Sada, i kad bih htela - ja njoj analizu, geometriju i fiziku ne bih umela da pokažem.
Jedino, od prvog osnovne, ide na časove engleskog, kod kume, koja je profesor u penziji, i kojoj ti časovi dodju kao razonoda.

Izvinjavam se, ako je nekog ovo povredilo, i taklo u roditeljsku sujetu. Ipak, mislim da se radne navike i samostalnost u obavezama stiču od malena, a ja nisam želela da celog veka budem štap na koji će se moje dete naslanjati. I da je najvažnija stvar kojoj sam je naučila da brine sama o sebi, i svojim obavezama. Ona jeste zatrpana, i pored muzičke, ima mnogo više obaveza nego deca iz klasničnih osnovnih škola, ali i njeno znanje, i samopouzdanje, pa i ambicije su već daleko ispred. I ja TO zovem radom sa detetom.

Ja lično mislim da dodatna nastava nekom može da pomogne ali može i da odmogne. Sin moje tetke je pametan, tj glup nije ali je za skolu od prvog razreda bio vrlo ne zainteresovan, i kad dobije 2 to je za njega kao 5. Razrede je prolazio na jedvite jade. Moji tetka i tetak su smatrali da oni nisu u stanju da mu pomognu i placali mu dodatne castove 2-4 dana nedeljno po par sati. Godinama je isao na te casove ali mu se ni jedna ocena nije poboljsala, već mu se i ono malo interesovanja za skolu smanjilo. E čitav dan si u skoli i onda kad dodjes kuci ajde opet u skolu.

Kad je krenuo u srednju, koju je upisao iskljucivo pomoću veze njegovog tate, izabrao zanat, pola je u skoli, pola radi, najbolji je u razredu, ima sve odlične ocene i iz prakse i iz teorije, nije nikakv promasen slučaj. Firma gde je radio dok je isao u skolu mu je ponudila stalni posao, kupio si je stan, auto...sve to zasluženo samo svojim trudom, nikakvim dodatnim nastavama.

Ja nikad nisam imala potrebu za dodatnim nastavama niti bilo kakvoj pomoći, meni je skola isla samo ako malo pratim na casu, knjigu nisam morala ni da otvaram. Moj tata za mene najpametnije covek koga znam, mi je matematiku pokazao jednom, resavajuci neki zadatak sa mnom i od tad ja matematicke zadatke i u snu mogu da rasavam. Moj sestra od istih roditelja, isti tata je tu da joj pokaze ne razume zbrajanje a kamoli šta drugo. Hoću samo da kažem da smo jako razliciti. Pa treba razumeti i uciteljicu koja ima 25 ucenika, totalno razlicitih, sa razlicitim potrebama, koji uce u svako svom tempu.

MOj plan je da mom sinu pomognem koliko god mogu što se zadace tiče, ukljucit ću se u to koliko god mu treba, ali mu dodatne casove neću placati. Za gradivo osnovne skole se smatram dovoljno inteligentnom da mu to sve ja mogu pokazati. U danasnje vreme se od roditelja ocekuju da se sa decom radi posle skole. Ovde je pravilo isto tako da preko vikenda deca nemaju domaći samo od ponedeljka do petka. A za ocene se ne brinem, ovde do 8og razreda ocena nema :)

Pre neku godinu sam razgovarala sa psihologom iz moje srednje škole. Bila mi je profesor, poznaje i mene i porodicu, vidjamo se povremeno. Pričale smo o tome šta se promenilo od vremena kada sam ja bila njen djak. I rekla mi je da u današnje vreme roditelji mnogo više štite decu, nego nekada. I da ta „zaštita” ne ide deci u korist. Da smo mi probleme u školi rešavali sami, u školi, a da danas ne rešava probleme sa decom, nego sa roditeljima. I da su roditelji postali problem.
Iako nisam zagooprnik „starih, dobrih vremena”, mislim da je potpuno u pravu.
Ako dete ne pustiš da samo hoda, i da padne, ono nikada neće naučiti ni da hoda ni da ustane. Od deteta možeš začas, najboljom namerom i najvećom ljubavlju da napraviš invalida: fizičkog, emocionalnog ili razvojnog.
Ne mislim ni da dete mora da ima sve petice. Ne mora, ako da maksimum od sebe, i ako dobije ocenu koju je svojim radom zaslužilo. Ma koja to ocena bila.

ups, ja nisam skontala da je u pitanju francuski jezik... hhehe - lično (posto nisam ucila francuski) ne bih mogla da pomognem djetetu...

ja da sam na vasem mjestu - platila bih mu per casova da se vidi gdje je zapelo...

evo -jedan primjer iz osnovne skole: djevojcici „ne ide engleski”... profesorica već na pragu da je proglasi antitalentom za jezike (jer, za ime boga - djeca se dijele na matematicare i jezicare, a on ima 5 iz matematike)..

tja... kažem ja ... veću glupost ne cuh...
u 3 puta ja skontam šta je djetetu problem - dijete nije bilo u skoli kad su ucili pomoćne glagole (to do, to be...) i nije znala tvorbu present continuons-a... (onda ni past...itd,itd...)

nakon par dana sale i par primjera djevojcica vise nije imala problem..

danas je to djevojka koja putuje i jako lijepo govori engleski jezik...

profesorica joj je ostala omrazeno biće...

glasam „za” casove i ne smatram da je poltronstvo pomoći djetetu da popuni rupu u znanju...

evo moj licni primjer iz fizike - mislim da sam isla u skolu u kojoj je bio najgori (po pitanju objašnjavanja) prof.iz fizike (jer je cijeloj skoli bauk bila smao ta fizika)... kad sam krenula na faks- avaj, kako poloziti fiziku?! ...uzela casove kod žene (i dan danas je blagosiljam) i polozila bez problema - ona mi je „stvorila logiku”...

„Meni je to nekako neshvatljivo da uzima privatne casove da bi iz nekog predmeta imao peticu, primera radi. Isto tako mislim da dete svoj domaći treba samo da napise bez pomoći ikoga drugoga.”
___________________________________________________________________
Sa ovim se slazem u potpunosti ali ja još nemam skolsko dete pa ne znam kako ću misliti uskoro. Istina je da skola, drustvo i nastavnici nisu isti kao pre trideset godina.
Danas ljudi pribegavaju raznim stvarima da bi postigli cilj, npr. ako uspeh utice mnogo na mogućnost upisa u srednju skolu znam mnoge da uzimaju privatne casove da bi postigli bolje ocene. Privatni casovi nisu garancija icega pa ni uspeha. Ja verujem da ako je dete reklo da neće casove i da će se sam izboriti ne treba ih forsirati.

Živo me interesuje zbog čega Blonidi, Vatrena i ja dobismo minuse (a svirena plus)?
Opcija 1: Nije primereno forumu na kojem je soljenje boranije najbitnija tema, sa najviše komentara, pričati o bilo čemu što zahteva upotrebu više od 2 padeža i više od 3 razreda osnovne škole?
Opcija 2: Nije primereno forumu da nečija deca imaju bolji uspeh i ineteligenciju veću od neophodne za soljenje boranije, a naročito nije primereno to javno napisati, jer je biti pametan sramota, a to naglašavati (makar i u slučaju dece) je nedopustivo i smatra se lošim vaspitanjem. Svi moraju da budu glupi i neobrazovani, jer su pamet i obrazovanje dve najveće pošasti (ima jedan Mile iz Čačka, tetkine zaove strinin kum, im'o sve petice, pa završio u ludari).
Opcija 3: Deci ima da se vezuju pertle dok ne napune 40, da se vode za ručicu dok ne napune 60, da im se radi domaći, šalje sms na fakultetski ispit, angažuje profesor, ma i direktor ako treba, ide na posao i stavlja šefu na znanje šta moje dete može i sme da radi (imalo jednom bronKitis sa dve ipo godine, ne sme dugo da gleda u monitor ni da boravi među papirčinama i knjižurdama, šteti mu vidu) dok su živa. Jadne majke, moraju da žive preko 120 godina, da im deca ne ostanu sama, šta će sirota u 90. bez mame?
Opcija 4: Ništa od navedenog, blondi, vatrena i majkakg su virtuelni likovi, dodju ovde da pričaju o ozbiljnim temama i kvare zabavu, a u stvari su matore usedelice, bez muža i dece.

„Svirena, razlika je u jeziku - srpskom /kursna/ i hrvatskom /tecajna/.”

Pa eto, sama si sebi odgovorila na pitanje. Ne moras meni da solis, sebi si upravo zabiberila.

Nemam obicaj da se raspravljam, nije mi bila namjera da miniram i skupljam pluseve i minuse, rekla sam šta sam imala na zadatu temu, ko razumije shvatice. Pozdrav.

Pa sama si pomenula soljenje, niko te nije tjerao da sa kulinarstva dolazis u ove krajeve gdje imaš problema sa razmijevanjem.

E šta da se radi. Ja zato i rijetko pricam o svojoj djeci da se niko ne uvrijedi :o)
Nego Blondi mislim da ti je odluka super. Ako planirate jezicku gimnaziju, kurs iliti tecaj Francuskog će biti super za njega.

A,zašto da dignes ruke?

Sto neko ne može da prihvati da je tvoje dete uspesno ili ne razume tvoju dilemu?
Da si se pozalila da ti dete pije,pusi,nedo Bog drogira se,tad bi bila podrzana i saveta bi bilo u 100 postova.

Majkakg-Imam i ja pored bebe i veliku decu.
1.tebi se nisam obracala
2.na drugim disk.bi dobila verovatno savet,a ne kritiku
3.ovo je malo ha-bu disk.
4.POZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ

Biću kratka.

šta je skrivila boranija u ovoj prici?

po onome sto si ti napisala, ja bih rekla da je u njegovom slučaju kurs najbolje rešenje.
on sigurno ima dobru osnovu, jer je radio neko vreme sa bakom.
možeš i posle par casova da popricas sa profesorkom u FKC, cisto da cujes njeno mišljenje.
i još nešto bih dodala. to je doduse na osnovu mog iskustva sa predavanjem nemackog- ne znam francuski pa ne znam ni da li to vazi i za ovaj jezik, ali bih ipak i to napomenula.
na kursevima konverzacije se uci savremeni jezik. ali po skolama, pogotovu stariji profesori insistiraju na krutim gramatickim pravilima. i tu može da dodje do odredjenih problema. bar u nemackom jeziku. moja koleginica je imala problem jer je njen ucenik u skoli dobio losu ocenu na kontrolnom. preveo je recenicu u duhu savremenog jezika, ali ne na način koji je profesorka tražila.
od tada mi upozoravamo ucenike da se u skoli drže onoga sto im profesor trazi. kažem, ne znam da li to vazi i za francuski, ali možda bi mogla da popricas sa njim i na tu temu.
ne znam kako je opremljen FKC (geteov institut je po tom pitanju vrlo los) ali potrazi tu filmove ili audio-books za njegov uzrast. ja sam poslednji put iz nemacke donela dosta toga i sada dajem svojim djacima da gledaju,tj. slusaju. to je zaista fenomenalan način za ucenje jezika. i na početku je naravno teško- potrebno je vreme da se naviknu na brzinu i izgovor. ali taj početni period vrlo brzo prođe, tako da samo treba biti uporan.