Ja sam birala skolu i nasla skolu „na glasu”
jedna od najboljih u gradu, pa skoro i u državi. Međutim sa ovom krizom para je sve manje, a oni kao i u svakom drugom domenu zivota ni u ovom ne znaju da ekonomishu, već perfektno patetisu. Skola je i dalje mnogo bolja od velike vecine, ali što ne sretoh toliko snobova na tako malom mestu, ama bas nigde.
Govorim za usa. I s obzirom da sam upucena na to kako se ocenjuju tj „rejtinguju” skole, ono „excellent with extinction” ništa ne znaci. Imaju milion nacina da manipulisu rezultate na osnovu kojih se dodeljuje taj status, i to maximalno koriste. Sad mi je bitnije da nema nasilja, droge i nekih krupnijih problema. A što se obrazovanja tiče, evo već posle samo kindergartena, vise se oslanjam na sebe i pojedine oko sebe nego na skolu. I da dodam, primetila sam da sto je kraj siromasniji, vise je nasilja, sto je bogatiji vise je droge a imucne mame i tata mnogo zmure na to.

Meni je bitno da je dete sigurno, postovano i da ima uslove za emotivni, akademski i socijalni razvoj, ali ne ne oslanjam 100% na njih.
Srećno :)

Ovo pitanje mene danima muci jer sam sad u toj fazi. Moj sin je predskolac i ec u martu kreće upis odnosno odabir osnovne skole.

Moj jedini kriterijum za sada je da mi vrtic od mladjeg i skola od starijeg budu tik jedno uz drugo (i hvala bogu to imam jer pored vrtica je odmah i skola). Drugi kriterijum mi je cjelodnevni boravak (posto ovde u beogradu taj program nema u svim skolama) i hvala bogu ova skola to ima za 1. i 2. razred osnovne skole. Tako da na primer ovaj stariji će ostajati do 15h u skoli (imace tamo dva obroka u menzi) i onda kad pokupim njega, odmah pokupim i mladjeg iz vrtica i idemo zajedno kuci.

Imala sam „sreću” da su se kocke poklopile, inače da ova skola nema cjelodnevni boravak i da moram da se vozikam 2x dnevno po jednog pa po drugog, sa sve malom tek rođenom bebom, pukla bih. A prilično mi je daleko...4,5 km od kuce u jednom pravcu.

Da nije tako, onda bih birala skolu sa cjelodnevnim boravkom i mladjeg morala prepisivati u vrtic koji se nalazi pored te skole.

Jer ako Bog da, kad on krene u skolu ja ću imati bebu od 2 mjeseca. To je haos. A muž ne može da iskace sa posla i dovodi ih...možda može 1-2 put nedeljno ali svaki dan nema sanse. I onda stvarno gledam da moji kriterijumi budu oni koji se ticu moje fizicke sposobnosti da se snalazim.

Ja sam se raspitivala kod ljudi koji su isli ovde ( u Kanadi) u skolu i ljudi cija deca idu u skolu...I definitivno je i ovde isti slučaj, sto je siromasniji kraj to je vise nasilja, a sto je bogatiji to je vise droge. Dobro rangiranih skola po uspehu ucenika imaš i u siromasnim i u bogatim krajevima, ali to zapravo ništa kažu ne znaci za tvoje dete i njegov uspeh. Od nekoliko ljudi sam čula da je ustvari najvaznije da je skola mala i prisna, da se ljudi znaju, da se deca znaju - u takvim skolama i ucitelji i direktori imaju bolju kontrolu nad desavanjima, problemi se resavaju brze i lakse, bullying ako se i pojavi odmah se primeti i na njega reaguje, a i redje ga ima jjer je dosta jak taj osecaj prisnosti među decom...roditelji se uglavnom međusobno poznaju, nema one anonimnosti kao u skolama sa po 200 ucenika u sestom razredu ,po 40 po odeljenju, gde te niko niti vidi niti cuje niti ga interesujes, svi gledaju samo kako da prezive, ukljucujuci i nastavnike. Ja mislim da su takve (male) skole u krajevima na obodima grada ili van njega, gde su pretezno kuce, i gde žive ljudi srednje klase, znaci sa visokim obrazovanjem ali koji nemaju astronomska primanja. Mislim da jedino tu imaš sansu da dobijes malu skolu bez zestokih predispozicija za nasilje i drogu.Mada toga uvek ima, pitanje je samo koliko je atmosfera pogodna da se ovi problemi rascvetaju.

Poslom sam posecivala skole u Torontu, i da budem iskrena kad udjes u neke, ni tebi kao odraslom coveku, sluzbenom licu, nekom ko se nagledao svačega i ima iskustvo u suocavanju sa neprijatnostima i opasnostima - ne bude svejedno dok se setas hodnikom, osetis negativan naboj oko sebe... tako da, zamišljam kako bi se tek osecalo neko obično, nevino dete i prosto mi bude tuzno sto neka deca stvarno moraju sa tim da žive iz dana u dan.

blondinka, kako trenutno stvari stoje vrlo je moguće da ću za godinu dana da se selim iz Beograda.

Ukoliko se desi da zaglavim ovde do njegovog treceg osnovne...potrazicemo stan u tom naselju da dijete ne mijenja skolu...lakse se preseliti.

Kad smo već kod odlaska dece u skolu, a vezano je za nacrt zakona da deca ispod 10 godina neće sama moći da budu na ulici, da li je to zaista izvodljivo i realno?
Moje dete je još malo, ne mogu da ocenim, ali čini mi se da je ovo previse, to bi znacilo da decu do 5. razreda treba roditelji svakodnevno da vode i dovode iz skole, o ostalim aktivnostima da ne govorimo.

Mi se se ovdje zavisno od skole seljakamo.Sreća pa moja adresa pada pod ekstra dobru skolu osnovnu a i srednju.Prijatelji su zbog toga nedavno preselili i kupili kucu,izaslo im isto kao da malenu salju u privatnu skolu, naselje im je super ali sve žive budze tu i salju djecu u privatne skole tako da je državna uzasna.
Ljetos sam ja sa Blondi pricala i moja drugarica u Bg hoće da upise sina daleko u skolu jer je skola mnogo bolja.Nisam je pitala šta je odlucila.