Dobro bar nisam jedina u dilemi, mada bi mi draže bilo da niko nije u dilemi i da svi možemo bas ono sto nam se dopada. Ništa ja ne tražim ekstra, samo eto ispada da je neki kvalitet zivota ovde u kuci nepriustiv osim ako ćeš da odes van grada, ili da se potpuno upropastis finansijski. Ili zdravstveno. Kaže mi jedan kolega sa posla, kao da mi otkriva dobro cuvanu tajnu: trazi kuce ispod dalekovoda, tamo možeš da kupis veliku kucu za manje para. Doslo mi da placem.

Evo, što se tiče stana - kondo ne bi kupovali nikako, dosadio nam je zivot u stanu, maintanance je ogroman, u tom slučaju bi ostali ovde gde smo, jer je stara gradnja i prostor je OGROMAN, znaci u novijem kondominijumu nema sanse takvu kvadraturu da nađemoosim ako ćemo da platimo kao kucu na Bayview, a nećemo jer bi onda radije kupili kucu na Bayview:)))

E, Bayview - i ja bih jako rado tamo:) Jednim delom i zbog sladoleda:) Zapravo, moj prvi izbor je onih par ulica severno od Danfortha pre nego sto lupis u ex malu Srbiju ( a sada malu Albaniju, Bugarsku, Madjarsku i Rumuniju). Ali tamo je lepa kuca još pre 2 godine bila 700 hiljada, danas mnogo vise. Skole u East Yorku se meni ne dopadaju, osim Jackman Avenue PS, ali da bi isli u tu skolu, morali bi kupiti kucu za 2 miliona u tom kraju, one od 700 hiljada ne ulaze u granice ove skole:)) Znaju oni kako da se zastite:) Videla sam nedavno semi za 600 hiljada kod Logana. Malecko. Sređeno, ali maaaaloooo. Juzno od Danfortha tek da se zaprepastis... mada dugo nisam gledala podrobnije, samo sumnjam da je taj kraj pojeftinio od pre par godina kad smo poceli da razmišljamo o kuci. E, drugi izbor bi mi bio Bayview. Treci - High Park. Cetvrti - Richmond Hill, al' da radimo tamo oboje. Ovako, nema sanse, predaleko je, mada je prelepo i zaista i kuce i dvorista po meri coveka a ne roba. Tamo za 700 hiljada možemo da kupimo preteranu kucu, ali koji će mi djavo ako nikad neću biti u njoj a deca sa bebisiterkom?

Elem, dilema mi je trenutno da li mi se samo čini da bi bilo najpozeljnije da je sve na istom nivou (to nas dosta ogranicava u potraznji) - možda je to samo relevantno dok su deca jako mala, a posle nije vise važno? Razmišljam koliko dugo još oni neće biti samostalni u smislu da mogu da ih bez razmišljanja pustam na stepenice, ostavim u njihovoj sobi gde ih ne vidim i ne čujem itd... i zbog toga mi se čini da je pametnije da sve bude na istom nivou gde smo ipak svi nekako tu, čak i kad smo u svojim sobama. A kuce na sprat, ako ima tako mizernu dnevnu sobu kao sto sam do sad vidjala, pa na šta će to da lici, svi non stop dole, a skuceni? Ne znam, živela sam u prostranoj kuci pola zivota (hladnoj, ali prostranoj:) , drugu polovinu u stanovima ali isto velikim, nikad na spratu... sad mi se čini da je sve sto gledam malecno i nedovoljno, a sprat mi je totalna nepoznanica:) Vidim da je ovde prostor strasno skup, ali uopste nije na ceni, ako znate šta hoću da kažem. Tj kao i u mnogim drugi aspektima, ljudi su ovde jednostavno ustrojeni da prihvate skucen zivotni prostor koji skupo kosta (al' mora da ima pot lights, picnuto kupatilo i uglancan pod) - bas kao sto su uglavnom sasvim pomireni sa putovanjem na posao od po 1,5 sat i tome slično. To je ovde „just the way things are”, kaže meni koleginica sa posla. I guess you don't mess with the way things are:)

Što se tiče dvorista, evo ove zime kapiram koliko nam je ono potrebno, bez obzira na ovdasnju klimu. Kad imaš dvoriste, možeš da provedes napolju 15 minuta ili 4 sata, bez da moras da vrsis pripreme kao za kampovanje (ovo kad imaš malu decu, naravno). Ako je jako hladno, možeš da izadjes na dvoriste i napravis sneska i vratis se unutra na caj, umesto da se natrontavas, pakujes, beba u kolima vristi, vozis do parkica, da bi se u njemu smrzao kao dupe, nemao drustva jer su se svi zatvorili u kuce sa prvim snegom... pa onda vracas nazad - izgubis 3 sata da bi bio napolju pola sata, bar kod nas to trenutno tako izgleda. Jeste, znam da ću proklinjati kucu kad budemo cistili sneg iz dana u dan, ali realno, gledam moje roditelje - dok su živeli u kuci i bili aktivni non stop, bili su zdravi i pravi, a kako su usli u stan tako je sve zivo pocelo da im fali. Ne znam, mislim da je i mene stan dosta ulenjio i to me bas nervira. A imam dva decaka, znamda će im dobro doći dvoriste da se izjurcaju, naročito onim danima kad mama i tata ne mogu da ih vode u parkice, igraonice i kod drugara u goste itd.

Joj... i pri svemu tome me još muci i pitanje, da li kupujemo kucu u najgorem momentu, šta ako kroz par meseci trziste konacno splasne kao sto svi pricaju da će već 10 godina? Ja kupim kucu za 600 - 700, koja odjednom vredi 300 - 400 a dugujem banci razliku... uzas. Mislim, ako dodje do tako neke ekonomske katastrofe... a ako ne dodje, samo će opet da budu sve skuplje kuce a mi nikako da kupimo i sve tako. Ima li ovde neko ko se bavi nekretninama? Ili bankarstvom? Imate li vi neki inside info :)))

Nemojmo se zahebavati ljudi,300 hiljada za down a kupujemo prvu kucu, ne znam dal' da se grohotom nasmejem ili zaplacem:))))Da imam takvog kesha, uopste ne bih imala nikakve dileme šta da kupim i gde:)

Nada 33 - razmišljali smo, ali meni bi to bilo jako daleko a buduci da ja radim krace radno vreme u tom slučaju bi svejedno oboje dolazili kuci prilično kasno. I ja sve nešto tripujem da nam treba raised bungalow ili side split, ali znaš i sama ako je dobra kvadratura i u dobrom kraju, to kosta kao djavo jer je velika povrsina i obično ima i veliki plac iza…

Joanna, ni meni ne stima matematika, ali sam osuđena na ovaj grad ili bar njegovu vrlo blisku okolinu. Da smo kupili pre 10 godina, danas bi bili u debelom plusu, ovako… blah.

Inače, ne bih volela da strcim u nekom kraju, na primer ortodoksno jevrejskom... gde se niko ne bi igrao sa mojom decom, niko dosao u kucu jer nismo kosher, niko nas pogledao na ulici i tome slično... svejedno mi je kakva je kuca ako ću da živim kao u samici. Ne bih volela ni da strcim u dobroj kuci u nekom siromasnom kraju... samo nešto prosecno, lepo, prijatno za zivot, sa drvecem, klincima u okolini, nemam ništa protiv da ima naših ljudi u okolini a i da ih nema, to mi nije neki faktor u odlucivanju.

Sto reche sharlota, ako već moram da biram između Bayview i Rosedale, ja bih najradije na Majorku:)))

Mi imamo da se nadamo da će nasi unuci živeti slično ako mi uspemo da u ovom zivotu otplatimo neku kucu koju će oni posle moći da prodaju:))

Inače, dace banka kredit i od 800 hiljada, treba ti 5% ucesca, to je to. Do nedavno ni to nije trebalo, znaci banke jedva cekaju da ti daju kredit. To je po sistemu „Danica će lepo da nam skuva kafu, Djura će da ti oprosti sto te je tukao”. Svaka ta kuca pripada banci, sve dok je potpuno ne otplatis, i mislim da su krize na trzistu nekretnina i izazvane od banaka koje svakih par decenija obrnu krug, nateraju ljude u bankrot, pokupuju same od sebe nekretnine po smesnim cenama, pa onda jovo nanovo, opet kreće bubble i sve tako.

Vatrena, oni će da ti daju to vise, sto ti vise trosis zato što oni zaradjuju samo na onima koji trose a ne i na onima koji ništa ne kupuju i ne zaduzuju se. Ali i to ide do neke granice, ako si prezaduzena i nemas realne sanse da otplatis, niko ti vise neće dati ništa. I uz to, ako nemaju na osnovu čega da vide kako otplacujes ili ne otplacujes svoje kredite, onda su skepticni da ti daju veliki kredit jer ne znaju kako ćeš sa njim da se ponasas. Ja dok nisam imala prvu kreditnu karticu, niko nije hteo da mi da prvu kreditnu karticu:)))Smesno, ali je tako.

Ali , ja mislim da među našim ljudima u Kanadi vlada velika dezinformisanost u vezi kreditne sposobnosti i toga šta će ti i pod kojim uslovima banka dati. Po ovome sto kažeš da su ti rekli u banci, vatrena, ispada da moj muž i ja, bez obzira sto nemamo nikakav dug na našim karticama i lines of credit, automatski bivamo zakinuti za oko 200 K na velicini dostupnog kredita za kucu, zbog toga koliko imamo dostupnog kredita na line od credit i karticama. Nije tako. Prošle godine smo bili odobreni na 750 a tada još nismo imali otplacene automobile i skolske dugove, i muž je imao manju platu tako da sam prilično sigurna da bi sad mogli dobiti vise, ali nije pitanje dobijanja već lezernog otplacivanja, sto je ipak prioritet. E, a mnogo puta sam čula od naših ljudi kako su pozatvarali kartice i lines of credit u pripremi za kupovinu kuce. Totalno bespotrebno i čak može da ti osteti kreditni rejting. Kreditni rejting je nauka u severnoj Americi i mislim da nije crno-belo. Svasta tu ulazi u procenu, a vrlo često i odnosi između raznih cinilaca ulaze u procenu.

Teodora, ako imaš volje i vremena mogla bi da nam das few pointers, a? Ovo je važna tema i retko se sretne neko ko zna iz prve ruke.

Inače to što kažeš da ljudi žive na kredit a deluje kao da se baskare u lovi, to je totalno istina, i ja sam to imala priliku mnogo puta da vidim nakon što ti isti ljudi dospeju na prosjacki stap, tako reci. Ispadne da ništa nije zapravo bilo njihovo već je sve na kredit, veresiju, iznajmljeno itd... banka i svaki drugi poverilac uzmu svoje, njima ne ostane apsolutno ništa i još su duzni. To je realnost mnogih ljudi ovde, pa čak i nize srednje klase.